Prema rang listi objavljenoj u tradicionalnoj godišnjoj ediciji „Finansije TOP“ u izdanju ekonomskog mesečnika „Biznis i finansije“, banka Inteza je vodeća u Srbiji po tržišnom učešću i ostvarenoj dobiti u 2019. godini. Tokom vanrednog stanja, analize pokazuju da je celokupan finansijski sektor uspeo da održi stabilnost, ali svim učesnicima na domaćem finansijskom tržištu predstoji teška jesen, navodi se u ediciji „Finansije TOP“.
Banka Inteza je bila najprofitabilnija banka u Srbiji u 2019. godini, sa ostvarenom dobiti od preko 12,3 milijarde dinara i to je nešto slabiji rezultat u poređenju sa zaradom od 12,6 milijardi dinara u 2018. godini. Inteza je zadržala lidersku poziciju, pokazuje rang lista. Na drugom mestu je Komercijalna banka sa profitom od devet milijardi dinara, a među prvih pet banaka po dobiti slede Unicredit banka, AIK banka i Rajfajzen banka.
Inteza je lider i prema tržišnom učešću (16 odsto), dok su na drugom mestu OTP i Vojvođanska banka koje posluju pod kontrolom istog vlasnika sa zajedničkim učešćem od 13,5 odsto. Slede Komercijalna i NLB banka sa ukupnim učešćem od 12,4 odsto, na četvrtom mestu je Unicredit banka (10,8 odsto), a na petom Rajfajzen banka (7,8 odsto).
Prema analizi „Finansije TOP“, banke su prošle godine uvećale neto prihod od kamata za 5,4 odsto. Uprkos napretku u osnovnoj delatnosti, bankarski sektor je zabeležio pad profita od 8,5 odsto na 63,9 milijardi dinara. Razlog su veći ostali rashodi i pojedinih jednokratnih efekata poput troška saniranja kredita u „švajcarcima“. Stoga je prinos na kapital bankarskog sektora ponovo pao na jednocifreni nivo (9,1 odsto), ali je struktura ostvarenog profita kvalitetnija u odnosu na prethodne dve godine.
Trend ukrupnjavanja bankarskog sektora nastavljen je i protekle godine, pa je prvih deset banaka zauzimalo preko 80 odsto tržišta, a ako se tome doda ovogodišnje preuzimanje Komercijalne od strane NLB banke, ova koncentracija premašuje 85 odsto. Kako se navodi u ediciji „Finansije TOP“ ovim preuzimanjem gotovo da je završeno „mešanje karata“ među glavnim bankarskim igračima u Srbiji, pa će banke u narednom periodu morati prvenstveno da se orijentišu na organski rast, osim ako ne dođe do neočekivanih preokreta usled posledica pandemije korona virusa.
Ono što bankare najviše brine je pad privredne aktivnosti i moguće ponovno gomilanje nenaplativih kredita, što bi usporilo kreditiranje privrede koje se ionako nije oporavilo od prethodne finansijske krize, zaključuje se u ediciji „Finansije TOP“ ekonomskog mesečnika „Biznis i finansije“.
