AIK Banka online krediti
Osiguranje

Poljoprivreda najugroženija od ELEMENTARNIH nepogoda, OSIGURANJE rešenje

“Poplave utiču ukupno na ekonomski život i život građana. Poljoprivreda je najugroženija kao jedna od najvažnijhi privrednih grana u Srbiji. I to ne samo od poplava, već i od oluja, grada, suša. Ova godina nije dobra kada je reč o osiguranju, jer je bilo mnogo šteta, a tako je bilo u prethodne tri godine, možda i gore. Ljudi se i dalje nadaju boljoj budućnosti što nije dovoljno. Ovakve štete mogu u potpunosti da unište male, porodične kompanije”.

Reči Đorđa Markeđana, predsednika Izvršnog odbora DDOR Novi Sad osiguranja, upozoravaju i podsećaju na važnost osiguranja. On ih je uputio na konferenciji “Rizici novog doba – uticaj na poslovanje i imovinu” održanoj poslednje nedelje juna u Beogradu, u organizaciji portala https://sveonovcu.rs/ i http://sveoosiguranju.rs/.

Prema procenama Economist Intelligence Unit, štete od klimatskih promena iznose 7.900 milijardi dolara.

“Uprkos pozitivnim efektima karantina na zagađenje planete tokom jeka pandemije izazvane COVID-19, te promene su kratkoročne i neće bitnije promeniti situaciju ukoliko se države i same kompanije ne posvete rešavanju ovog problema”, ukazao je Vladimir Đorđević, iz Instituta za meteorologiju Fizičkog fakulteta u Beogradu.

A dejstvo klimatskih promena je sveprisutno. U Srbiji, štete od elementarnih nepogoda dešavale su se svake godine od 2014. kada je bila najveća poplava, osim 2015. godine. Grube procene pokazuju da štete od elementarnih nepogoda iznose oko 150 miliona evra.

Mapa rizika od poplava
Izvor: DDOR Novi Sad

Sandra Nedeljković iz Vladine Kancelarije za upravljanje javnim ulaganjima istakla je da je do sada na obnovu kritične infrastrukture lokalnih samouprava utrošeno 50 miliona dolara iz kredita Svetske banke, koja Vlada koristi u zavisnosti od potreba od 2017. godine. Javna preduzeća su štete nadohnađivala iz sopstvenih sredstava. Kumulativni podatak o svim štetama od elementarnih nepogoda ne postoje, ali se sa ministarstvom finansija radi na prikupljanju tih podataka.

“Državi je to velik teret i država nije dužna da plaća štete i to ne postoji nigde u svetu. Zato država ne refundira štetu, to radi osiguranje, država samo pomaže građanima. Trebalo bi raditi na jačanju svesti kako bi bio veći broj onih koji imaju osiguranje”, naglašava Sandra Nedeljković, dodajući da se malo investira u prevenciju.

Od 2016. postoji novina da se poljoprivrednim subjektima i gazdinstvima ne pruža pomoć za štete koje mogu da osiguraju. Đorđo Markeđani ističe da osiguravači mnogo ulažu u nove tehnologije, koje bi trebalo da pomognu u prevenciji, ali i pružanju bolje usluge.

“Verujem da su porodične kompanije ključne za budućnost, ali je istina da su one finansijski slabije od velikih, a upravo se oni ne osiguravaju. Najviše se osiguravaju velike kompanije. Neophodna je zajednička akcija osiguravača, države i Univerziteta, i neki pomaci se dešavaju na tom polju”, naglasio je Markeđani, predsednik Izvršnog odbora DDOR Novi Sad, osiguravajuće kuće koja u svom portfoliju ima i veliko učešće osiguranja poljoprivrede.