Naša priča Osiguranje

NAJVEĆA prednost OSIGURANJA useva i roda – SIGURNOST i EGZISTENCIJA za POLJOPRIVREDNIKA

Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije

AUTOR: Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije

Jun 2020. Dug period suše, pa više od mesec dana jake kiše, visoka vlaga zemljišta, olujni vetrovi i grad… U pojedinim delovima Srbije su usevi, povrtarske kulture i voće gotovo uništeni. Ni krajem jula ne možemo sa sigurnošću da kažemo koliku su štete napravile junske padavine, osim da su gubici ogromni.

Nešto slično nam se dešava godinama unazad. Trećina države bila je pod vodom 2014. godine, u 119 opština imali smo vanrednu situaciju koja je trajala više od mesec dana. Poplave su tada pogodile 1,6 miliona ljudi, a pričinjena šteta dostigla, za Srbiju, vrtoglavih 1,7 milijardi evra. Dve godine kasnije, 2016. u novim poplavama najviše stradaju Lučani, Kraljevo i Trstenik, a vanredna situacija bila je proglašena u 14 opština. Poplavljeno je oko 6.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, oštećeno 710 kuća, nekoliko mostova i lokalnih puteva bilo je potopljeno, a evakuisano više od 170 ljudi. Obilne padavine i nevreme ponovo su pogodili Srbiju 2017. godine. Za samo sat vremena palo je kiše koliko za ceo mesec, a najteža situacija bila je u Vršcu i okolini, Boru, Bajinoj Bašti, Krupnju. Čačak i Ivanjica stradali su 2018. godine. I tako dalje…

Suština je da su se klimatski uslovi zbog globalnog zagrevanja znatno promenili, pa smo sve češće svedoci brojnih vremenskih nepogoda. U budućnosti možemo da očekujemo još više nepogoda, koje je teško predvideti, a još teže sprečiti. Poljoprivredna proizvodnja je visoko podložna delovanju brojnih faktora koji su izvan kontrole proizvođača, a glavni faktor rizika su prirodne nepogode. Toplija i duža leta, sve češće poplave, obilne padavine kao i češća pojava grada postale su skoro normalne pojave, a najugroženija su poljoprivredna dobra, u krajnjem slučaju oni koji žive od toga. 

Predstavnici države već godinama ističu da nas mnogo novca, kojeg nemamo, deli od toga da možemo da kažemo da je Srbija bezbedna od novih nepogoda. U situaciji kada na svetskom nivou broj šteta raste po stopi od 6% godišnje i uz prognoze da će takav trend biti nastavljen, ostaje da se zapitamo šta nam je činiti, posle takvih poruka države. 

Kod nas se za zaštitu u vidu dostupne polise osiguranja odlučio izuzetno mali broj ratara. Svega 3% individualnih proizvođača, u čijem posedu je oko 80% obradivih površina. Za osiguranje se češće odlučuju pravna lica, čijih je 50% obradivih površina osigurano, ali je u njihovom vlasništvu samo oko 15% ukupno obradivih površina kojima Srbija raspolaže. Ukupno gledano, kod nas je osigurano tek nešto više od 10% biljne proizvodnje i oko 5% stočnog fonda. Otuda I ne treba da čudi prošlogodišnji podatak iz Vojvodine, kada se za mesec dana prijavilo oko 150 poljoprivrednika koji su hteli da osiguranju oko 350 hektara. Više nego simbolično, s obzirom na podatak da je u tom kraju pod pšenicom bilo oko 6.000 hektara. 

Na žalost, za većinu naših ratara osiguranje je trošak, a ne investicija. Zbog toga su pojedine polise povučene sa tržišta. Primera radi, zbog nezainteresovanosti pčelara da kupuju osiguranje od nepogoda po ceni od 100 dinara po košnici, pojedina društva su odustala od prodaje.  

Najveća prednost osiguranja je sigurnost. Ukoliko neko zbog grada ili poplave ostane bez letine, pitanje je da li će i kolike prihode imati narednih godina, jer nepogode mogu da imaju katastrofalne posledice po kvalitet obradivog zemljišta. Sa polisom osiguranja, poljoprivrednik može da bude siguran da će mu šteta biti nadoknađena i da će u najkraćem roku moći da nastavi da obrađuje zemlju i da zarađuje za život. 

Naša osiguravajuća društva nude nekoliko različitih polisa za osiguranje poljoprivrede. Osnovna polisa je klasično osiguranje od grada, požara i groma i nju poseduje 90% osiguranih ratara. Na žalost, mnogo manje je poljoprivreda osigurana od oluje, jesenjeg ili prolećnog mraza, poplave ili gubitka količine i kvaliteta ploda, a ti su rizici sve češći i nanose gubitke na više godina. 

Cena osiguranja nikako ne sme niti može da bude argument za one koji se odluče da “pogledom u nebo” štite svoju imovinu. Hektar zemljišta pod pšenicom ili kukuruzom može da se osigura za oko 2.000 dinara, a ukoliko usevi budu totalno uništeni, vlasnik može da očekuje isplatu do 100.000 dinara. Ovo su prosečni iznosi, jer visina premije, kao i visina sume osiguranja mogu da variraju u plus ili u minus, u zavisnosti od toga da li je I koliko određeno područje rizično. U svakom slučaju, to nije veliki iznos, ali šteta od grada, oluje ili poplave može da bude nemerljiva. Pored toga, država subvencioniše premiju osiguranja, za registrovana poljoprivredna gazdinstva, sa 40% a u moravičkom, zlatiborskom, kolubarskom, podunavskom i šumadijskom okrugu sa čak 70 posto. Lokalne samouprave mogu da regresiraju premiju i učine je još jeftinijom ili besplatnom. Osiguravači su omogućili da se premija plati posle žetve, a da se prilikom kupovine polise plati samo 5% na ime poreza. U najmanju ruku, fer i korektni uslovi. 

Umesto zaključka, mogu samo da iznesem mišljenje da ne postoji novac koji može da nadomesti sigurnost i egzistenciju, jer ukoliko poljoprivrednik ne ostvari kompletan prinos i zaradu za ovu godinu, sledeće će imati problem da poseje nove useve. Polisa osiguranja rešava taj problem. Ratari u razvijenom svetu su to odavno shvatili, pa je u EU osigurano oko 70, a u SAD više od 90% obradivih površina.

KULTURAPREMIJA RSD/hektarOSIGURANA SUMA
PŠENICA2.090100.000
SOJA2.772105.000
CRNI  LUK55.0001.250.000
PAPRIKA118.8002.000.000
ŠLJIVA44.550750.000
KAJSIJA74.2501.250.000
Sigurnost: Kolika je premija po hektaru i osigurana suma

Teme