AIK Banka online krediti
Info

ISTRAŽIVANJE DELOITTE Milenijalci i generacija Z sa vizijom da izgrade bolju budućnost

Novo Deloitte-ovo istraživanje Millennial Survey 2020 otkriva da milenijalci i generacija Z pokazuju odlučnost i viziju da izgrade bolju budućnost, uprkos zdravstvenom i ekonomskom kolapsu koji je izazvala pandemija Kovid -19. Deveto izdanje ovog globalnog istraživanja, koje ispituje stavove milenijalaca, otkriva da obe generacije ostaju otporne pred nevoljama i odlučne su da pokrenu pozitivne promene kako u svojim zajednicama tako i širom sveta.

Ovogodišnje istraživanje sastoji se iz dva dela: „primarno“ istraživanje je obuhvatilo 18.426 milenijalaca i pripadnika Generacije Z i sprovedeno je u periodu od novembra 2019. do januara 2020, i „kratko“ istraživanje koje je obuhvatilo 9.102 pojedinca iz više od 13 zemalja u aprilu i maju ove godine, tokom svetske pandemije. Mnoga pitanja iz prve studije su ponovljena kako bi se izmerio uticaj pandemije na stavove.

„Pandemija Kovid-19 je iz korena promenila naš način života – kako radimo, družimo se, kupujemo – mlade generacije su bile posebno pogođene“, kaže Ivan Stefanović, rukovodilac u Deloitte-ovom Sektoru za konsalting. „Međutim, uprkos nesigurnim i obeshrabrujućim uslovima, mladi su pokazali impresivnu otpornost i rešenost da poboljšaju svet. Dok obnavljamo ekonomiju i društvo, mladi ljudi će imati ključnu ulogu u oblikovanju tog sveta koji nastaje“.

Izveštaj pokazuje da su posledice pandemije drastično uticale na karijere mladih. U vreme anketiranja, 30 odsto pripadnika Generacije Z i gotovo četvrtina mlađih milenijalaca (između 25 i 30 godina) ostali su bez posla ili su dobili privremeno, neplaćeno odsustvo. Samo trećina milenijalaca i 38% pripadnika Generacije Z su izjavili da pandemija nije uticala na njihovo zaposlenje i prihode.

Slika koja je nastala iz ovogodišnjeg istraživanja je komplikovana, ali optimistična: čak i usred krize, milenijalci i Generacija Z insistiraju na poboljšanju društva, zalažući se za svet u kome kompanije i vlade ispunjavaju svoje obaveze prema zajednici.

Stres i mentalna dobrobit ostaju kritična pitanja

Pre pandemije, 52 odsto pripadnika Generacije Z i 50 odsto milenijalaca iz 13 zemalja, koji su dva puta anketirani, rekli su da su bili pod stresom sve vreme ili najveći deo vremena. Ispitanici su kao primarne izvore stresa naveli brigu za porodicu, dugoročne finansije i izglede za posao. Zanimljivo je da je nivo stresa opao za obe generacije u drugom delu istraživanja, čemu je verovatno doprinelo usporavanje života u karantinu. To se može potkrepiti i nedavnom studijom Deloitte-a u Velikoj Britaniji u kojoj je učestvovalo 2.000 britanskih radnika, a koja je otkrila da 48 odsto zaposlenih i samozaposlenih stanovnika Londona smatra da je karantin imao pozitivan ili vrlo pozitivan uticaj na njihov život.

Uprkos neznatnim padovima koji su uočeni u drugom istraživanju, stres i mentalna dobrobit ostaju ključne teme za mlade generacije i te teme se ispoljavaju i u radnom okruženju. Otprilike jedna trećina milenijalaca i pripadnika Generacije Z je uzela slobodne dane zbog stresa pre pandemije, iako je oko polovine navelo druge razloge odsustva svojim poslodavcima. Ohrabrujuće je da poslovna fleksibilnost uvedena tokom pandemije, može biti jedno od rešenja. Oko 69 odsto milenijalaca i 64 odsto pripadnika Generacije Z smatraju da ih opcija rada od kuće u budućnosti može osloboditi stresa.

Finansijska nesigurnost je posebno stresna za milenijalce, od kojih su mnogi započeli karijeru u jeku svetske ekonomske krize i sada se suočavaju sa drugim ekonomskim udarom. U prvom delu istraživanja, više milenijalaca (50 odsto) smatra da će se njihova finansijska situacija pogoršati ili stagnirati nego poboljšati (42 odsto). Kada su analizirali rezultate iz samo 13 zemalja uključenih u drugi deo istraživanja, 61 odsto milenijalaca je pokazao isti nedostatak optimizma tokom pandemije, skok od 7 procentnih poena u odnosu na glavno istraživanje. Ipak, postoji određeni kratkoročni optimizam jer je više od polovine milenijalaca u drugom delu istraživanja, i skoro polovina pripadnika Generacije Z, reklo da ima ušteđevinu od otprilike tri plate što im može pomoći da podnesu finansijske posledice pandemije.

Odlučnost da se poboljša svet u kome živimo – i očekivanje da drugi slede taj model

Mlađe generacije pitanje društvene svrhe shvataju kao ličnu obavezu. U drugom delu istraživanja, ispitanici su naveli da preduzimaju „društveno osvešćene“ akcije kako bi pomogli planeti i društvu. Kriza Kovid-19 je možda pojačala njihove težnje, jer je skoro tri četvrtine reklo da ih je pandemija učinila empatičnijim za potrebe drugih, i da će preduzeti aktivnosti kako bi pozitivno uticali na zajednicu.

Usredsređenost milenijalaca i Generacije Z na činjenje dobra ogleda se i u njihovim kupovnim navikama. Oko 60 odsto je reklo da planiraju da kupuju proizvode i usluge od velikih kompanija koje su se pobrinule za svoje zaposlene i imale pozitivan uticaj na društvo tokom pandemije. Oko tri četvrtine će uložiti dodatni napor i kupovati proizvode i usluge od malih, lokalnih proizvođača.

Klimatske promene su opet kritična tema za milenijalce i Generaciju Z pre i tokom krize Kovid 19. Pre pandemije, polovina ispitanika je izjavila da smatra da je previše kasno za popravljanje štete koja je nastala usled klimatskih promena i samo 40 odsto je izrazilo optimizam da će budući napori u vezi sa zaštitom životne sredine imati rezultate. Međutim, četiri meseca kasnije, u 13 zemalja u kojima je urađen drugi deo istraživanja, procenat milenijalaca koji veruju da smo dosegli tačku bez povratka pao je za osam poena, što možda pokazuje da je uticaj smanjene aktivnosti na životnu sredinu tokom pandemije dao nadu da još uvek možemo nešto da promenimo.

Velika većina (80 odsto) misli da vlade i kompanije moraju da ulože veće napore u zaštitu životne sredine, a svejedno su zabrinuti da bi ekonomski uticaj pandemije mogao ovo učiniti manje prioritetnim.

Poverenje u poslovno okruženje i dalje opada iako raste lojalnost poslodavcu

Poverenje u kompanije i njihovo poslovanje generalno širom sveta nastavlja da opada. U prvom delu istraživanja, 51% milenijalaca je rekao da kompanije i dalje imaju uticaja, ali je to pad u odnosu na 76 odsto pre tri godine i 55 odsto u 2019. U drugom delu istraživanja, ovi brojevi nastavljaju da opadaju do 41 odsto milenijalaca i 43 odsto ispitanika iz Generacije Z (Generacija Z je imala 52 odsto u prvom delu istraživanja).

Da li poslodavci konačno počinju da izlaze u susret potrebama zaposlenih ili milenijalci sve više osećaju potrebu za stabilnošću? Prvi put otkad je postavljeno pitanje pre 4 godine, više milenijalaca je u prvom delu istraživanja reklo da žele da ostanu kod poslodavca pet ili više godina nego da ga napuste posle dve godine. Procenat onih koji bi otišli za dve ili manje godina smanjio se sa 49 odsto na 31 odsto, dok je broj onih koji žele da ostanu dugoročno skočio sa 28 odsto na 35 odsto. Ispitanici iz Generacije Z su i dalje zainteresovani za promenu posla, ali samo polovina je rekla da bi želela da promene posao u naredne dve godine, što je pad u odnosu na 61 odsto prošle godine.

Ispitanici su takođe u velikoj meri zadovoljni kako su se njihovi poslodavci poneli tokom pandemije Kovid-19 – dve trećine je reklo da su zadovoljni brzinom i načinom kako su poslodavci postupili. Oko 60 odsto veruje da je to doprinelo želji da ostanu kod svojih poslodavaca dugoročno.

„Ovi rezultati dokazuju da kompanije moraju učiniti više kako bi pokazale da pozitivno utiču na zaposlene i društvo. Lojalnost zaposlenih raste ako kompanije izlaze u susret njihovim potrebama, počev od poštovanja različitosti i inkluzije do održivosti i prekvalifikacija“, dodaje Ivan Stefanović. „Za poslodavce je poruka jasna – mladi ljudi veruju u kompanije čije poslovanje ima pozitivan efekat na društvo i zajednicu. To su kompanije koje će biti lideri u budućnosti posle pandemije.”