AIK Banka online krediti
Naša priča Zdravlje

IMATE ALERGIJU NA AMBROZIJU? Postoje načini da efikasno uništite ovaj korov i rešite se zdravstvenih problema

Uporni korov zbog kojeg kijate, kašljete, nadražene su vam sluznice: Ambrozija Foto: Pixabay

AUTOR: Doc. Univ. dr Ljiljana Čvorović, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu

Ambrozija (lat. Ambrosia artemisiofolia) je jedna od najpoznatijih i najopasnijih alergenih biljaka na svetu. U narodu je poznata pod nazivima limundžik, opaš, parložna trava, amerikanka i fazanuša. Ima je i na zapuštenom, ali i na kultivisanom, obradivom zemljištu, gde sprečava razvoj drugih biljaka. Često raste uz useve kukuruza, soje, suncokreta, duvana, krompira, šećerne repe, kao i u povrtnjacima i vinogradima. 

Ova korovska biljka niče od sredine aprila, a cveta u kasno leto i jesen. Od početka jula do ranih mrazeva proizvodi polen, koji zapravo i stvara najviše problema ljudima. Seme ambrozije je izuzetno otporno, i u poljskim uslovima može da bude sposobno za klijanje i posle četrdeset godina. Jedna biljka može proizvesti i više od osam milijardi zrna polena koji se uz pomoć vetra mogu raspršiti na površinu od više kvadratnih kilometara. Najveća koncentracija polena ambrozije je u avgustu i septembru. 

Polen ambrozije izaziva alergiju kod 10 odsto ljudi, a od svih polenskih alergija polen ambrozije je uzročnik u polovini slučajeva. Kod najosetljivijih osoba 8-20 polenovih zrna u m3 vazduha može da izazove jake alergijske reakcije i simptome rinitisa, sinusitisa i konjuktivitisa. Ukoliko njeno dejstvo potraje, te alergije mogu prerasti i u bronhijalnu astmu.

Polen ambrozije izgleda kao kugla sa šiljcima, odnosno ima male kukice kojima se zakači za sluzokožu gornjih disajnih organa i tako stvara velike alergijske probleme: uzastopno kijanje, svrab u nosu, curenje iz nosa, suzne i crvene oči, kašalj, otežano disanje sa osećanjem nedostatka vazduha. Osim respiratornih tegoba dešavaju se i promene na koži u vidu crvenih pečata i svraba, a mogu da nastanu i komplikacije na organima za varenje, praćene povraćanjem, grčevima i dijarejom. U polenu ambrozije je konstatovano 52 jedinjenja koja su alergogena, od kojih su šest posebno opasna. Ambrozija ne izaziva samo reakcije kod ljudi već i kod životinja.

Doc Univ dr Ljiljana Čvorović
Doc. Univerziteta dr Ljiljana Čvorović

Ambrozija je prvi put je u Srbiji primećena u Sremskim Karlovcima 1953. godine, a danas se procenjuje da na našim prostorima raste oko 10 biljaka po jednom stanovniku. Početkom 21. veka, postojali su dani u Beogradu kada je izmereno  i do 400 polenovih zrna po m3. Detaljne i svakodnevno ažurirane podatke o koncentraciji alergenog polena u vazduhu mogu se dobiti na web sajtu Republičke agencije za zaštitu životne sredine (www.sepa.gov.rs).

Najefikasniji način uništavanja ambrozije je čupanje iz korena, pri tome treba nositi rukavice da se koža na rukama ne bi oštetila. Takođe, negovanje niskog rastinja utiče na zatiranje ove korovske biljke. Drugi način suzbijanja ambrozije je košenje, do 5cm visine, ali je ovde problem što se, nakon dve nedelje posle košenja, biljka regeneriše. Prvo košenje bi trebalo izvesti do 20.juna, drugo do 20.jula, treće do 20. avgusta, a četvrto do 20. septembra. Na poljoprivrednim površinama ambrozija se suzbija kombinacijom agrotehničkih mera i herbicida. Što se tiče hemijskog suzbijanja danas na tržištu postoje i jeftiniji i skuplji herbicidi kojima se može uspešno uništavati ambrozija. Hemijsko suzbijanje treba sprovesti pod kontrolom inžinjera poljoprivrede za zaštitu bilja. 

U mnogim zemljama koje imaju problema sa ambrozijom, vlasti stimulišu građane na uništavanje. Tako se u Mađarskoj za određen broj iščupanih biljaka dobija nagrada, a u Kanadi postoji zakonska obaveza iskorenjavanja ambrozije u vrtovima. Poštari izveštavaju gradsku policiju u kojim vrtovima raste ambrozija, a kazne za vlasnike takvih vrtova su veoma velike.

Skupština grada Beograda je krajem 2019. godine usvojila Akcioni plan za suzbijanje ambrozije na teritoriji grada Beograda, što je prvi korak u realizaciji desetogodišnje strategije za borbu protiv ambrozije. Ove godine se obavlja monitorning, a nakon toga i uništavanje, na površini od 2.000 hektara zahvaćenoj ambrozijom na teritoriji Beograda.

U borbu protiv ove korovske biljke neophodno je da se uključi svaki pojedinac, cela zajednica i država, jer svaki deseti stanovnik ima alergiju na ambroziju koja uzrokuje ozbiljne alergijske bolesti.