Mehanizacija Naša priča

Marina Vulović (39) iz Čente unapredila svoje RATARSTVO Uz podsticaje IPARD-a do NOVOG TRAKTORA

Marina Vulović iz Čente

„Za IPARD fond sam čula iz medija. Raspitala sam se kod konsultantske agencije Consipard iz Novog Sada za uslove konkursa. Procedura je trajala skoro dve godine. Bilo je prilično zahtevno i komplikovano, ali sam uspela uz veliku pomoć i podršku supruga, da sve što se zahteva i sprovedem. Danas smo vlasnici novog traktora „John Deer“, koji smo kupili zahvaljujući tome što smo 65 odsto od cene dobili kroz IPARD podsticaje i subvencije Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede“.

Ovo su reči Marine Vulović (39) iz Čente koja se zajedno sa suprugom bavi ratarstvom, uglavnom uzgojem pšenice i kukuruza, a nešto manje suncokreta i soje, na više od 20 hektara plodne zemlje u Čenti. Tako je poslednjih osam godina. Rođena je u Ivanjici gde je završila osnovnu školu i gimnaziju. Još kako srednjoškolka pomagala je ocu, koji je takođe inženjer poljoprivrede, radeći u njihovoj poljoprivrednoj apoteci u rodnom gradu, pa je logični izbor i bio da studira i diplomira na Poljoprivrednom fakultetu u Zemunu i to smer zaštita bilja. 

Početak u očevoj poljoprivrdnoj apoteci, potom otvara svoju u Čenti

„U Beogradu je bilo teško naći posao u struc, pa sam uz očevu pomoć i podršku otvarila poljoprivrednu apoteku u Čenti, rodnom mestu moje majke. Apoteka je radila četiri godine. Zatvorili smo je jer su se proizvođači sve više okretali i vezivali za skladištare, pošto je bilo sve manje mogućnosti da se proizvodnja finansira iz sopstvenih sredstava“, priča za portal Plodna zemlja Marina.

Novi traktor „John Deer“ zahvaljujući 65 odsto podsticaja IPARD-a i subvencija Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede

Vremenom je spontano donela odluku da se bave poljoprivrednom proizvodnjom. Ceo njen dan je okrenut radu i borbi da se što bolje obradi zemlja i zašti usev od korova i štetočina. Da bi bili što efikasniji, a to je i potreba i ona vozi traktor.

„Moja struka trenutno dolazi do izražaja na mom gazdinstvu. Konkretno moje zaduženje je briga oko zaštite i odabira sredstava za zaštitu bilja. Vodim računa da sredstava budu upotrebljena u pravo vreme, da se ne zakasni, ali ni ne porani. Samo tako ima rezultata“, naglašava Marina.

Kako su ovladali poljoprivrednom proizvodnjom, tako je porodica Vulović širila zemljište koje obrađuje.

„Počela sam zajedno sa suprugom da kupujem zemlju, a dosta zemlje i uzimamo u zakup. Rod plasiram u Čenti  u zadruzi i kod drugih skladištara uglavnom, mada nešto robe ode i u Perlez. Sve zavisi od cene koju ponude skladištari. Iskreno, cenom danas nije zadovoljan nijedan proizvođač“.

Velika stavka troškovi za gorivo

Kako kaže naša sagovornica, ratarstvo iziskuje značajna ulaganja, velika stavka su troškovi za gorivo, rizik je ogroman a posebno što je to proizvodnja pod vedrim nebom. Problemi su svakodnevni ali uspevaju u hodu da ih reše. Najveći je kako da obezbede sredstva za ulaganje u proizvodnju. Planovi se prave i to za proširenje i unapređenje. Marina konstantno prati sve konkurse Ministarstva poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede. To savetuje i ostale poljoprivredne proizvođače, jer je to način da lakše i jeftinije dođu do nove mašine. Tako je i ona kupila sejalicu za kukuruz i suncokret, kao i prskalicu za zaštitu bilja. Od skora i novi traktor „John Deer“.

„Trebalo bi i subvencije da budu veće da ljudi koji se bave ratarstvom imaju veću sigurnost. Za mene je plodna zemlja život, iako nije lako biti žena u agraru. Ali se veliki trud, zalaganje i odricanje uvek na kraju isplate“, zaključuje Marina Vulović, koja ovih dana završava berbu kukuruza šećerca.

Teme