AUTOR: Doc. Univ. dr Ljiljana Čvorović, Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Ubod insekta može biti dramatičan, a ukoliko se ne reaguje na vreme može imati i smrtni ishod, zato su prevencija i zaštita od uboda insekta od izuzetne važnosti. Posebno oprezne moraju biti osobe sklone alergijama. Mesta koja se smatraju najopasnijima za ujed insekta su područje glave, usana, ždrela i vrata, jer mogu dovesti do oticanja i gušenja i kod osoba koje nemaju alergijsku reakciju. Alergijsku reakciju mogu da izazovu otrovi raznih insekata, a u našem podneblju su to najčešće komarci, krpelji, buve, pčele, ose i stršljeni. Alergijska reakcija ima svoj tok i faze kroz koje teče njen razvoj.
U početku se razvija koprivnjača (urtikarija), zatim otoci, mučnina, moguća je pojava povraćanja i dijareje. Sledeća faza praćena je otežanim i čujnim disanjem, sviranjem u grudima, otežano je gutanje i prisutna je konfuzija. Nakon toga dolazi do pada krvnog pritiska, povraćanja, tamnoplave prebojenosti kože i sluznica, inkontinencija stolice ili mokraće i gubitka svesti.
PČELA, OSA, STRŠLJEN
Ujed pčele ili ose je za razliku od ujeda komarca veoma bolan, a otok i crvenilo na mestu uboda su uvek veoma izraženi. Najopasnij ubodi su na glavi i vratu, posebno na licu i oko usana jer su ti delovi veoma prokrvljeni, pa otrov iz žaoke brzo dospeva u krvotok. Tokom jela se nehotice može u usta uneti osa ili pčela, što može biti ekstremno opasno. Ujed u ustima, ždrelu izaziva otok korena jezika ili grla koji može biti veoma opasan jer dovodi do nemogućnosti disanja. Osa i stršljen ne ostavljaju žaoku, pa mogu više puta da ubodu, a otrov im je jači od pčelinjeg. Na mestu uboda se javlja crvenilo i bolni otok, a kod osetljivih osoba može da se razvije i teža alergijska reakcija koja može životno da ugrozi osobu alergičnu na ujede. Ukoliko je mesto uboda koža, potrebno je odmah staviti led, da bi se otok smanjio i koristiti antihistaminike. Ukoliko je ujed nastao u ustima ili guši, ili je osoba alergična na ujede insekta neophodno je odmah se javiti lekaru.
KRPELJ
Prirodno stanište krpelja su šume i žbunje uz šumu, dok na otvorenim travnatim površinama nema krpelja, kao ni u gradskim parkovima. Najbolja zaštita od krpelja je ako se pre odlaska u prirodu aplikuju eterična ulja na kožu koja imaju jak miris. Važno je izbegavati visoku travu i biti adekvatno obučen (duge pantalone, dugi rukavi, zatvorena obuća). Nakon povratka iz prirode obavezno se mora pregledati celo telo. Krpelj se kači na mesta koja su manje pristupačna pregledu, traži meka mesta na koži ispod pazuha, na pregibu kolena, iza ušiju, na vratu. Krpelj se na koži uočava kao malo, crno, strano telo, poput izbočenog mladeža. Na mestu ujeda moguća je pojava svraba i crvenila kože. Nikako ga ne treba samostalno kidati i čupati, kao ni ubijati i važno je da se oseti lekar. Krpelj može biti inficiran i prenosioc borelije koja je izazivač Lajmske bolesti. Svaki drugi ili treći krpelj u gradu je prenosioc borelije.
KOMARCI
Deca su posebno osetljiva na ubode komaraca, pa se kod njih na mestu ujeda često javlja otok i crvenilo. Naročito lako otiču očni kapci i mesta gde se graniče koža i sluzokoža. Zbog jačeg svraba, deca se češu stvarajući kraste koje se mogu i inficirati. Ukoliko je otok izražen ili ukoliko je došlo do većeg broja ujeda, preporučuje se davanje antihistaminika – koji će smanjiti svrab i otok, kao i aplikovanje antihistaminika u vidu gela na mestu ujeda. Obično je nekoliko dana terapije dovoljno da se tegobe povuku. Na našem podneblju se prati zaraženost komaraca virusom zapadnog Nila. Prvi put je oboljenje groznica zapadnog Nila registrovana u Srbiji 2012. godine.
BUVE
Na selu uobičajena pojava. One vole prašinu, ali i kućne ljubimce. Ujedi buve su grupisani u grozdove, nisu preterano veliki, ali veoma svrbe. Tretman je sličan kao za komarce, a retko se dešavaju ozbiljniji problemi.
