AIK Banka online krediti
Drugi pišu... Selo-Planina-Grad

Domaća IT REŠENJA za poljoprivrednike “Metar moga sela, računarska mreža cela”

Foto: Pixibay

Autor: Marija Dukić, novinar “Biznis i finansije”

U Srbiji je sve više tehnoloških firmi u kojima stručnjaci, pretežno mladi, osmišljavaju digitalna rešenja za podršku poljoprivrednicima, a već ima i primera da se takve tehnologije razvijaju kroz saradnju nauke i domaćih IT kompanija. Njihov motiv da se okrenu modernizaciji ove tradicionalne delatnosti su očekivanja da će digitalizaciju najpre prihvatiti mladi poljoprivrednici i oni koji razmišljaju da to postanu. Bez mladih i digitalizacije, nećemo biti u stanju da proizvedemo dovoljno hrane u budućnosti, smatraju sagovornici u tekstu koji je ekonomski mesečnik “Biznis i finansije” objavio u tematskom dodatku “Saradnja mladih u poljoprivredi – Grad u selu, selo u gradu”.   

Sa napretkom tehnologije menja se poslovanje i u najtradicionalnijim industrijama, poput poljoprivrede. Javnosti je malo poznato kakve sve inovacije, primenjive u zemljoradnji i uzgoju domaćih životinja, uopšte postoje. A njihov broj i rasprostranjenost konstantno rastu, te ih sada koriste ne samo velike kompanije iz agrobiznisa, već i „pametna“ seoska domaćinstva.
Među pomenutim inovacijama najčešće se nalaze cloud tehnologije i big data rešenja koja analiziraju brojne informacije i izveštavaju o najefikasnijim metodama poljoprivredne proizvodnje, zatim veštačka inteligencija, Internet stvari koji povezuje uređaje poput dronova, robota ili senzora koji mere vlažnost zemljišta sa pametnim telefonima, ali i onlajn platforme preko kojih se povezuju poljoprivrednici sa kupcima njihovih proizvoda.
Mada sve pobrojano, na prvi pogled, može delovati kao „top lista nadrealista“ za neku futurističku poljoprivredu, ove tehnologije se već koriste širom sveta, pa i u Srbiji. Šta više, deo tih rešenja proizvode naše firme.


Primena naučnih istraživanja

Kako oni koji sede u gradu za računarom prepoznaju potrebe poljoprivrednika i šta mogu biti najveće koristi za njega od konkretnog tehnološkog rešenja? To je, pre svega, efikasnije korišćenje resursa u proizvodnji hrane.

„Upotrebom tehnologija kao što je Internet of Things dobijaju se informacije o biljkama i životinjama koje omogućavaju pravovremeno utvrđivanje njihovog stvarnog stanja“, objašnjava Dejan Dramićanin, osnivač i izvršni direktor firme „Bitgear“, koja se bavi inovacijama u oblasti elektronike
Ova kompanija je zajedno sa Institutom „BioSens“, istraživačkom organizacijom iz oblasti poljoprivrede, industrijalizovala „BioSensov“ izum „Plant-o-Meter“ – uređaj koji omogućava procenu fiziološkog stanja biljaka dok su još u fazi rasta i sazrevanja. Uređaj uočava promene na biljkama i pre nego što one postanu vidljive ljudskom oku, odnosno analizira i procenjuje koliko su one zdrave, kakva je njihova sposobnost fotosinteze, te da li postoji potreba za đubrenjem i navodnjavanjem. To čini emitujući svetlost koja se reflektuje od biljke i za samo nekoliko sekundi pruža preciznu procenu njenog stanja. Podaci se putem bluetooth konekcije šalju pametnom telefonu sa kojim je uređaj povezan, preko kojeg se dalje prenose u informacioni sistem zajedno sa GPS lokacijom uzorka.„Plant-o-Meter“ je u potpunosti domaći proizvod, i hardverski i softverski. Nastao je pošto je Institut „BioSens“ rezultate svoga istraživanja primene multispektralne analize u poljoprivredi sumirao u vidu patentne prijave i prototipa. Potom je u saradnji sa kompanijom „Bitgear“ izvršena industrijalizacija prototipa.

Marija Dukić, novinar “Biznis i Finansije”

„Nadamo se da će ovo biti jedan od uspešnih slučajeva da se rezutati istraživanja domaćeg insituta, po principu transfera tehnologije i prava na korišćenje patenta, komercijalizuju u saradnji sa domaćom tehnološkom kompanijom“, ističe Dramićanin. Uređaj se trenutno testira u saradnji sa poljoprivrednim kompanijama. Kada bude „zreo“ za komercijalnu upotrebu, „Plant-o-Meter“ će biti dostupan i domaćim i inostranim poljoprivrednicima.
Dramićanin kaže da, uprkos uvreženom mišljenju da se naši zemljoradnici radije rukovode tradicionalnim znanjima svojih predaka, interesovanje za ovaj uređaj postoji i na našem tržištu. On očekuje da će predvodnici u prihvatanju ove tehnologije biti mladi poljoprivrednici, ili oni koji to tek treba da postanu.
„Naš cilj je privlačenje inovativnih i energičnih mladih ljudi da rade u agro sektoru, jer inače nećemo biti u stanju da proizvedemo dovoljno hrane u budućnosti“, ocenjuje Dramićanin i dodaje: „Sada je jedno od glavnih pitanja – da li u poljoprivredi ima budućnosti za mladog čoveka u Srbiji? Mi se nadamo da će digitalizacija ove delatnosti privući novu generaciju poljoprivrednika, i u ovaj sektor doneti promene koje su nam neophodne“.

Džepni agronom

Isti motiv, da se domaća poljoprivreda modernizuje i učini atraktivnijom za sve, pa i za mlade ljude, imaju i stručnjaci u tehnološkoj kompaniji „Fresh Agriculture Technologies“. Njihov proizvod, aplikacija „Map my apple“, namenjen je modernizaciji voćarstva. On poljoprivrednicima nudi mogućnost da preko svog pametnog telefona dobijaju dnevne preporuke za optimalno navodnjavanje, prihranu i zaštitu stabala jabuka, kao i upozorenja na kritične vremenske uslove, poput mraza ili grada. Aplikacija „sarađuje“ sa kamerama, koje mogu u ranoj fazi da prepoznaju bolesti, odnosno štetočine na stablima jabuka. Jovana Đorđić, direktorka za marketing u ovoj kompaniji, objašnjava za B&F da su se za pravljanje ove aplikacije odlučili na osnovu podataka iz svetskih istraživanja, koje su potom upoređivali sa rezultatima domaćih voćara. Primera radi, prosečan prinos jabukara u svetu je 30 tona po hektaru, dok je prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u našoj zemlji on nešto iznad 16 tona po hektaru.
Zato je „Fresh Agriculture Technologies“ napravio „Map my apple“ s ciljem da pomogne proizvođačima jabuka da povećaju svoj prinos u proseku za 50%, što bi, prema rečima sagovornice B&F-a, na svetskom tržištu omogućilo rast zarade za 10.000 dolara po hektaru. „Razgovarajući sa poljoprivrednicima u Srbiji, zaključili smo da veliki broj njih uzgaja jabuke na tradicionalan način, vodeći se beleškama svojih dedova i očeva. Oni često pokazuju otpor prema novim tehnologijama jer nemaju poverenja da jedna mašina može obaviti posao umesto njih. Ali, treba imati u vidu da današnje tehnologije, poput dronova, pametnih sistema za navodnjavanje ili aplikacije ’Map my apple’, nisu osmišljene da bi zamenile čoveka, već da bi mu pomogle da posao obavlja brže, preciznije i pouzdanije. Tržišni uslovi su sve suroviji i opstaju samo oni koji idu u korak s vremenom. Mi se trudimo da pored aplikacije kao osnovnog proizvoda, jabučarima obezbedimo edukacije i uputstvo za korišćenje tehnologije koja im može značajno smanjiti broj radnih sati, planiranja i troškove“, kaže Jovana Đorđić.


Upozorenje na pojavu bolesti


Iako je početna ideja ove kompanije bila pružanje podrške domaćim voćarima, posebno onim malim koji ne mogu da plate naučne i razvojne timove, aplikacija se početkom godine našla i na turskom tržištu, a u planu je i ulazak na američko.
„Ipak, i dalje su nam primarni mali i srednji jabučari u Srbiji. Želimo da agronomsko znanje učinimo dostupnim i onima koji nisu u stanju da plate savetodavce u voćnjaku, a kojima je takođe potrebna stručna podrška. „Map my apple“ pruža pravovremeni savet za obavljanje agro mera i upozorava na vremenske prilike i rizike od pojave bolesti i štetočina. A to je, sudeći prema onome što smo čuli iz svakodnevne komunikacije sa našim voćarima, upravo najveći izazov u njihovom radu“, kaže Đorđić i dodaje da ovakav zaključak potvrđuje i činjenica da njihovu aplikaciju koriste i velike kompanije, kao što su „Delta Agrar“, „Voćni Dar“, „Agro Unija“…
Za godinu dana, koliko postoji, aplikaciju je sa Google play prodavnice ili App store-a preuzelo više od hiljadu voćara. „Map my apple“ je, prema rečima naše sagovornice, intuitivna i jednostavna za korišćenje, pa je osim mladih, prihvataju i stariji voćari.
Ipak, očekivanje da će ovakve tehnologije najpre usvojiti mladi je zasnovano na potvrđenim iskustvima. Svetski trendovi pokazuju da bi mladi, odnosno „digitalni urođenici“ koji ne mogu da zamisle život bez interneta, uskoro papire i excel tabele mogli u potpunosti zameniti naprednijim, mobilnim, tehnologijama koje su im uvek pri ruci, poput ovog „džepnog agronoma“.