Autor: Predrag Milićević, rukovodilac Sektora marketinga i komunikacija Registra nacionalnog internet domena Srbije (RNIDS-a)
Ogromna prostranstva interneta nude obilje prilika za informisanje, zabavu, kupovinu… Da biste bili na njemu, ne treba vam ništa osim čitača (browser-a). Možete da imate i nalog na nekim društvenim mrežama, a i ne morate. Zavisi kako koristite taj internet. U privatne svrhe. Međutim, ta ista internet prostranstva su idealna i za poslovanje. Nažalost, to ne prepoznaju mnogi mali privrednici. Na sreću onih drugih, koji to prepoznaju, jer zahvaljujući ovim prvima imaju manju konkurenciju na internetu. U kojoj grupi se vi nalazite?
Po istraživanju od pre nekoliko godina, čak 85 odsto srpskih firmi koje internet ne koriste u poslovne svrhe, tvrdi da im on ne treba. U 21. veku, to je fascinantan podatak. Kad god se sretnem sa takvom informacijom, ja se pitam čime se oni bave i šta oni prodaju kad se krave muzare i steone junice (uz svinje, koze, magarce i zečeve) mogu naći na internetu, ali ne i njihovi proizvodi, jer „nisu za internet“. Teško je naći neki proizvod ili uslugu koji zaista „nemaju šta da traže“ na internetu i uglavnom je reč o potpuno pogrešnoj percepciji, a ne o stavu zasnovanom na realnim argumentima. Pritom, internet je idealno okruženje baš za manje firme, jer im omogućava da se ravnopravnije bore sa mnogo većima od sebe.
Naravno, poslovno prisustvo na internetu ima neka svoja pravila, ili bar preporuke. Osnovno je – da biste poslovali na internetu, morate steći poverenje svojih kupaca. A to se stiče izborom internet lokacije sa koje poslujete. Između ostalog. Koliko biste vi imali poverenja u nekog čija se prodavnica, malo malo, pa preseli u drugi deo grada? Ili taman naviknete da krompir kupujete na određenoj tezgi na Kalenić pijaci, a prodavac samo nestane odatle i pojavi se na pijaci u Zemunu? Koliko biste ga tražili i „išli za“ od pijace do pijace? Pritom, on odjednom prestane sa proizvodnjom krompira i pređe na koke nosilje. Otkud to?!? Pa, „nešto mu se desilo sa njivom“. Ja lepo vidim kako vam se jedna obrva diže, a oko počinje nepoverljivo da žmiri…
Imajući u vidu prethodno, da li je stranica ili profil na nekoj društvenoj mreži zaista najbolji izbor za razvoj poslovanja na internetu? Pogledajmo na to iz „oflajn ugla“. Da li biste zasadili krompir na tuđoj njivi? Čak i ako biste je dobili besplatno na korišćenje, znajući da njen gazda može da vas sa nje izbaci u bilo kom trenutku, iz bilo kog razloga? Jer, njiva je njegova, on propisuje pravila onako kako odgovara njemu, a ne vama. A vi morate da ih prihvatite, jer drugačije ne možete da koristite tu njivu. Da li biste rizikovali da sve što ste radili – orali, navodnjavali, sadili… jednog trenutka padne u vodu i vi ostanete bez ičega? Samo zato što ste njivu dobili besplatno na korišćenje? Najverovatnije ne. A u čemu je razlika između takve njive i npr. Fejsbuka? Pa, najviše u tome što je njiva oflajn, a Fejsbuk onlajn. Inače, nema neke bitne razlike. I ta njiva i taj Fejsbuk su tuđe vlasništvo. I imaju slična pravila korišćenja.
Svaka društvena mreža ima svog vlasnika, koji u svakom trenutku može da promeni uslove korišćenja i da, zbog toga vi, kao ponosni „vlasnik“ stranice (ili profila), ostanete bez svega što ste tamo godinama „sadili“. Vlasnik svake društvene mreže, bez zle namere ali vođen svojim interesima, može samo jednim potezom da obesmisli sve što ste do tad uložili u svoje internet postojanje. I poslovanje. Fejsbuk, kao i ostale društvene mreže, predstavlja koristan kanal za različite vidove komunikacije i za to ga treba koristiti, ali ne i kao osnovnu internet lokaciju za razvoj poslovanja.
Samo posedovanje vlastitog veb-sajta, na vlastitom nazivu domena, garantuje trajno internet prisustvo. Bez toga, teško je izgraditi poverenje kupaca. Oni ne žele da pogađaju gde mogu da vas nađu, niti da razmišljaju zbog čega se vi „selite po internetu“, sa platforme na platformu. Pritom, taj veb-sajt ne mora da bude ni skup ni komplikovan, dovolјno je da sadrži osnovne poslovne informacije (da kupci znaju od koga kupuju), da pokaže šta prodajete, po kojoj ceni, koji je način plaćanja i isporuke… Osnovna uloga sajta je izgradnja poverenja sa kupcima i stabilan razvoj onlajn poslovanja (sajt ne može da nestane sa neta kao stranica na društvenoj mreži). Zato treba da bude na vašem nazivu domena. Da na njemu vi budete gazda, svoj na svome. I sami propisujete pravila.
