AIK Banka online krediti
Osiguranje

POLISA osiguranja USLOV za subvenciju Na koji način može da se poveća SVEST i OSIGURANJE u poljoprivredi i koja je uloga države

Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije

AUTOR: Duško Jovanović, generalni sekretar Udruženja osiguravača Srbije

Procenjuje se da u Srbiji ima oko 200.000 napuštenih seoskih domaćinstava, a da za bar 50.000 ni vlasnici nisu poznati. Da bi se ljudi vratili na selo, potrebno je da imaju stabilnu proizvodnju i sigurne prihode, a osnov za to je osiguranje. Naime, u prethodnih nekoliko godina, Srbiju su redovno pogađale elementarne nepogode sa katastrofalnim posledicama. Najveću štetu trpi poljoprivreda. Nevreme je u stanju da za samo nekoliko sati umanji rod pšenice, kukuruza, suncokreta ili drugih kultura za više od 50 procenata. Dodatni problem je rod za naredne godine, u smislu količine i kvaliteta ploda, jer elementarna nepogoda negativno utiče na kvalitet zemljišta, Potoje međutim načini da se stanje promeni.

Svega tri odsto individualnih proizvođača se odlučuje za osiguranja

Za većinu je i dalje “jeftinije” da posle nepogode traže pomoć od države i rodbine, nego da sami zaštite svoju imovinu, uložen trud i prihod. Na osiguranje gledaju kao na trošak, a ne investiciju, pa je kod nas osigurano tek nešto više od 10 odsto biljne i oko pet odsto stočarske proizvodnje. Zabrinjava i to što se za osiguranje odlučuje svega tri odsto individualnih proizvođača, a u njihovom je vlasništu više od 80% obradivih površina. Ali, sve dok država isplaćuje štetu, situacija se neće poboljštati. Moramo da shvatimo da nije posao države da isplaćuje štetu jer time čini kontrauslugu i ratarima i osiguravačima, a na duže staze i sebi. Država treba da pomogne u nevolji, a za problem malog broja osiguranih ima drugih, konstruktivnijih, rešenja. Ovako se godinama vrtimo u krug. Država apeluje, obećava projekte i rešenja, ali se ne pomeramo sa mrtve tačke.


Polisa osiguranja bi trebalo da bude uslov za subvencije u poljoprivredi

Polisa osiguranja treba da bude uslov za subvencije u poljoprivredi, a novac koji se trenutno izdvaja za pomoć posle nepogode, treba preusmeriti u preventivu. To će vrlo brzo povećati broj osiguranih i rasteretiti državni budžet. Uostalom, osiguranje poljoprivrede je uslov za dobijanje državnih subvencija u EU, pa je tako u Rumuniji, primera radi, osigurano oko 70 odsto površina. Za pohvalu je potez države da za farmere u zlatiborskom, moravičkom, kolubarskom, podunavskom i šumadijskom okrugu, poveća subvencije sa 40 na 70 posto. Lokalne samouprave mogu dodatno da regresiraju premiju i učine je još jeftinijom ili besplatnom. Osiguravači su omogućili da se premija plati posle žetve, a da se prilikom kupovine polise plati samo pet odsto na ime poreza. Ipak, sve te pogodnosti, uz nisku cenu, koristi izuzetno mali broj poljoprivrednih proizvođača. To znači da moramo da nađemo druga rešenja i tu država mora da bude konkretnija.

Država bi trebalo da osnuje agenciju koja bi obavljala obuku procenitelja

Može se čuti da poljoprivrednici zameraju da procenu štete radi agent osiguranja i kažu da zbog toga ne kupuju polise. Međutim, štetu ne procenjuju agenti osiguranja, oni prodaju polise. Procenu rade agronomi, dakle stručna lica koja su, to je tačno, zaposlena u osiguravajućim društvima. U teoriji, moguće je da procenitelji budu nezavisna stručna lica, ali bi tada država trebalo da osnuje agenciju koja bi vršila obuku procenitelja u smislu osiguranja, izdavala sertifikate i na neki način kontrolisala njihov rad. Dakle, nije nemoguće da štetu procenjuje nezavisno telo, ali to mora da se uradi pod kontrolom države, kroz potpuno uređen sistem. Ali, to ne može da bude izgovor za malu osiguranost. I trenutno, ako klijent nije zadovoljan procenom štete, ulaže prigovor i ide se na drugostepenu komisiju. Tada procenu rade drugi procenitelji u odnosu na prvu procenu. Ako klijent ni tada nije zadovoljan, može da se ide na sudsko veštačenje. Međutim, na veštačenju završi svega 1-2 odsto šteta.

Manje dopunskih polisa, povećava rizik

Inače, postoji više načina da se osigura poljoprivredna proizvodnja. Klasično osiguranje štiti od rizika požara, grada i groma i tu polisu poseduje 90 odsto osiguranih. Na žalost, mnogo manje je poljoprivreda osigurana od oluje, jesenjeg ili prolećnog mraza, poplave ili gubitka količine i kvaliteta ploda. To su dopunske polise koje se kupuju uz osnovnu. Zaboravlja se da su ti rizici na ovim prostorima sve češći i da nanose gubitke na više godina, kao i da su prognoze da će klima biti sve ekstremnija.