Prelazak na cirkularnu ekonomiju danas više nije samo pitanje čistije životne sredine, test odgovornosti za države, kompanije i građane, već i pitanje održivosti svakog biznisa i novih mogućnosti koje se na taj način otvaraju privredi, izjavio je Marko Čadež, predsednik Privredne komore Srbije na panelu posvećenom inicijativi za uvođenje depozitnog sistema za prikupljanje ambalažnog otpada, održanog u okviru Mikser festivala 2020 „Kiseonik“.
„Novi poslovni model podrazumeva da se bavimo ne samo time kako da odložimo i zbrinemo ono što smo iskoristili, već i kako da sačuvamo okruženje u kojem živimo, stvorimo nove proizvode i vrednost, kreiramo nove poslove za kompanije i ljude“, rekao je predsednik PKS u video obraćanju učesnicima panela čiji je domaćin kompanija „Knjaz Miloš“.
Prelazak na zelenu ekonomiju, po rečima Čadeža, zahteva izmenu postojeće regulative i velike investicije za uvođenje savremenih tehnologija i inovacija i s tim u vezi promociju dostupnosti evropskih, međunarodnih i nacionalnih podsticaja i programa podrške.
Razvoj preduzetništva i otvaranje zelenih radnih mesta
Značajne su, kaže, i mogućnosti za razvoj preduzetništva u ovoj oblasti i otvaranje zelenih radnih mesta, posebno u sektoru malih i srednjih preduzeća.
„Pred nama je veliki posao – prelazak na modele cirkularne ekonomije i inovativne, savremene, čiste tehnologije koje su energetski i resursno efikasne, dobre po životnu okolinu, a korisne za privredu i društvenu zajednicu“, naglasio je predsednik PKS, ukazujući na podršku koju Privredna komora u tome pruža kompanijama.
Privreda je, po rečima Čadeža, toga svesna, što potvrđuju i projekti, poput „Eliksirovog“ postrojenja za preradu za spaljivanje industrijskog i nerecikliranog otpada ili fabrike staklne amblaže, koje će naše kompanije kandidovati za podršku DFC-a.
Podrška PKS inicijativi članica i poslovnih udruženja
Privredna komora Srbije podržava i inicijativu svojih članica i drugih poslovnih udruženja (SEPEN, NALED, AmCham, Udruženje pivara Srbije, Saveta stranih investitora) da se tradicionalni, mešoviti sistem odlaganja iskorišćene ambalaže u kontejnere zameni depozitnim sistemom sakupljanja ambalažnog otpada koji se može reciklirati radi dalje upotrebe, odnosno proizvodnje nove ambalaže.
„Ovaj sistem se u Evropskoj uniji pokazao najefikasnijim, a njegovom primenom unaprediće se svest građana i odgovornost, biće manje ambalažnog otpada tamo gde mu nije mesto, po parkovima i ulicama, i više sirovine za reciklažu i proizvodnju i nove ambalaže. To će doneti manje troškove i kompanijama i lokalnim samoupravama“, rekao je Čadež.
Očekujemo da nakon formiranja vlade nastavimo razgovore o potrebnim izmenama Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu, da ubrzamo ovaj proces i što pre dođemo do usvajanja i implementacije nove regulative koja će omogućiti uvođenje i efikasnu primenu depozitnog sistema“, rekao je Čadež.
Zahvalio se i grupi „Matoni“, vlasniku kompanije „Knjaž Miloš“ na spremnosti da iskustva u primeni depozitnog sistema sa drugih evropskih tržišta na kojima posluje, prenese u Srbiju.
Industrija pića može da osigura cirkularnost
Alesandro Paskvale, generalni direktor Mattoni 1873 grupe rekao je da industrija pića može da osigura cirkularnost i doprinese smanjenju novog otpada u okruženju.
Svesni odgovornosti koja nastaje onog trenutka kada se proizvod potroši, odnosno problema prouzrokovanih neadekvatno zbrinutim ambalažnim otpadom, Mattoni 1873 i Knjaz Miloš, podržavaju planove za implementaciju efikasnog depozitnog sistema i u Srbiji. Spremni smo da posvetimo sredstva, energiju i ekspertizu naših ljudi kako bi taj sistem u Srbiji bio primer najbolje prakse u Evropi, kako bi industrija mogla da preuzme odgovornost i transformiše svoje poslovanje na održiv način, poručio je Paskvale.
Na drugim panelima u okviru Mikser festivala, o zelenom evropskom dogovoru govorio je Siniša Mitrović, rukovodilac Centra za cirkularnu ekonomiju Privredne komore Srbije, dok je na vezu između filantropije i cirkularne ekonomije ukazao Dušan Stokić, rukovodilac Centra za životnu sredinu tehničke propise, kvalitet i društvenu odgovornost.
