TEKST: FAO
Organizacija za hranu i poljoprivredu Ujedinjenih nacija (Food and Agriculture Organization of the United Nations – FAO) sa sedištem u Rimu, objavila je da je referentni indeks cena prehrambenih proizvoda (FAO indeks) porastao u septembru, pre svega zbog rasta cena biljnih ulja i žitarica. FAO indeks cena hrane objavljuje se mesečno i prati međunarodne cene prehrambenih proizvoda sa kojima se najčešće trguje. Ovaj indeks pokazuje da su cene hrane u septembru za 2,1 odsto više u odnosu na avgust i pet odsto više u odnosu na septembar 2019. godine, navodi se u tekstu koji je objavio FAO.
Prema FAO indeksu, cena žitarica povećane su za 5,1 odsto u odnosu na avgust i sada su za 13,6 odsto veće nego pre godinu dana. Veće kotacije cena pšenice podstaknute su intenziviranom trgovinskom aktivnošću usred zabrinutosti zbog perspektive proizvodnje na južnoj hemisferi, kao i suvih uslova koji utiču na setvu ozime pšenice širom Evrope. Cene kukuruza takođe su porasle kao odgovor na niže izglede za proizvodnju u Evropskoj uniji i smanjene prognoze u Sjedinjenim Američkim Državama. Porasle su i međunarodne cene
ječma, dok su cene pirinča smanjene.
Umeren rast cena maslaca, sira i obranog mleka, pad cene šećera
FAO indeks cena povrća porastao je u septembru za šest odsto, dostigavši osmomesečni maksimum, dok su kotacije za palmino, suncokretovo i sojino ulje rasle u korak sa čvrstom globalnom potražnjom. Cene mesa smanjene su za 0,9 odsto od avgusta, delimično pod uticajem kineske odluke da zabrani uvoz svinjskog mesa iz Nemačke nakon što je među divljim svinjama otkrivena afrička svinjska kuga (ASF).
Cene mlečnih proizvoda su gotovo nepromenjene, jer je umereni rast cena maslaca, sira i obranog mleka kompenzovan padom cena mleka u prahu. Indeks cena šećera opao je za 2,6 odsto, uglavnom kao reakcija na očekivanja globalnog viška proizvodnje šećera u narednoj sezoni, vođena značajnim oporavkom proizvodnje u Indiji i snažnom proizvodnjom koja se očekuje u Brazilu.
Tržišta žitarica i dalje su dobro snabdevena
FAO je objavio i nove prognoze za svetsku proizvodnju žitarica, neznatno revidiranu u odnosu na prošlomesečne projekcije, a sada iznose 2.762 miliona tona za 2020. godinu, što je i dalje najviša vrednost i za nekih 2,1 odsto veća od proizvodnje iz prethodne godine.
Prognoza globalne proizvodnje pšenice za 2020. godinu je 765 miliona tona, što je rekordno visoko, čemu značajno doprinosi povoljno vreme u Australiji. Očekuje se da će svetska proizvodnja pirinča biti 509,1 miliona tona, takođe rekordna i nepromenjena u odnosu na
prošlogodišnje projekcije.
Predviđa se da će svetska upotreba žitarica u 2020/21. godini iznositi 2.744 miliona tona, 2,0 procenta više nego prethodne godine dok će svetska upotreba pirinča dostići novi rekord od 510,5 miliona tona. Svetske zalihe žitarica sada se predviđaju na nivou od 890 miliona tona na kraju sezone 2021. godine, što je rekordno visoko zbog sve većih zaliha pšenice u Kini. Ako se nove projekcije potvrde, svetski odnos zaliha žitarica i upotrebe u 2020/21. godini biće 31,6 procenata, samo malo niži u odnosu na odnos 2019/20, ali iz istorijske perspektive i dalje relativno visok, zaključuje se u tekstu FAO.
