AIK Banka online krediti
Ratarstvo

VREME IDEALNO ZA SETVU – NA ŠTA morate da obratite pažnju, ako želite VISOKE prinose

Sa setve ogleda sa strnim žitima 2019. godine Foto: Mr Anka Kačarević

AUTOR: Mr Anka Kačarević, Poljoprivredna stručna savetodavna služba Beograd

Optimalni rok setve pšenice je uveliko počeo i zavšava se 25. oktobra. Na vreme posejan usev uspeva da omogući dobar predzimski razvoj. Pšenica bi trebala da uđe u zimski period u fazi početka bokorenja – jedan do dva sekundarna stabla ili da ima razvijena tri lista. Ograničavajući faktor na početku optimalnog roka setve pšenice bio je nedostatak zemljišne vlage, međutim nakon ovih obilnih padavina, čim zemljišni uslovi dozvole ulazak mašina treba nastaviti sa setvom i sa daljom pripremom za setvu pšenice.

Za pšenicu nije neophodna duboka osnovna obrada – oranje. Dubina zavisi prvenstveno od mase žetvenih ostataka preduseva. Oranje može i da izostane bez posledica, ako je osnovna obrada izvedena na njivi za predhodnu kulturu. Loša osnovna obrada ostavlja iza sebe nedovoljno zaorane žetvene ostatke, pojavu vazdušnih džepova, grudve, koje se teško uništavaju. Kada se posmatra osnovna obrada i predsetvena priprema, treba uskladiti vreme izvođenja i taj posao obaviti u kontinuitetu.

Foto: Mr Anka Kačarević

Primena pravila “Tvrda posteljica i mek pokrivač”

Staro pravilo „tvrda posteljica i mek pokrivač“ mora se poštovati u pripremi setve strnih žita. Sloj od osam cm mora biti rastresit sa dovoljno mrvičaste strukture. Ispod ovog sloja, zemljište treba da je dobro slegnuto, jer su to preduslovi za kvalitetnu setvu. Vreme setve je važan činilac za uspešnu proizvodnju, jer pšenica bi trebala da uđe u zimski period u fazi početka bokorenja-jedan do dva sekundarna stabla ili sa razvijena tri lista.
Kad prođe optimalni rok setve, preporučuje se korekcija setvene norme na sledeći način:
svakih sedam dana nakon 25.10. setvenu normu povećati za 5-7 odsto, uz poštovanje kvaliteta pripreme zemljišta.

Najčešća greška – povećanje gustine setve

Najčešću grešku koju čine proizvođači jeste povećanje gustine setve (oko 300 kg/ha) u nadi da će nadoknaditi izostanak bokorenja. Biljke na taj način ulaze ne pripremljene u zimu, veća su oštećenja od niskih temperatura, tako dobijamo retke useve koje prerastu korovi, koji troše vodu i hranu na račun već iznurenih biljaka. Osim što negativno utiče na usev, pregusti sklopovi direktno opterećuju, odnosno poskupljuju proizvodnju. Ovakva situacija se ponavlja stalno jer je posledica želje za kompenzacijom lošeg kvaliteta setve, kasnog roka setve ili izostanka optimalne količine đubriva.

Norme po hektaru 220-270 kilograma

U zavisnosti od krupnoće, zahteva sorti i klijavosti, norme se kreću od 220-270 kg/ha. Raspon gustina je od 450-650 klijavih zrna po m2 , u zavisnosti od sorte. Svi noviji genotipovi pšenice dobro se bokore sa moćnim čvorom bokorenja, koji obezbeđuje dobar sekundarni sistem korena koji je izuzetno važan u ishrani biljke. Ovo je osnovni razlog zašto pšenicu ne treba gušiti velikim sklopovima. Sejalice je potrebno podesiti za zadatu normu i paziti na brzinu kretanja koja ne treba da prelazi sedam kilometara na čas.

Koliko kilograma po hektaru azota, fosfora i kalijuma za visoke prinose


Za postizanje visokih prinosa potrebno je 100-150 kg/ha čistog N, 60-80 kg fosfora i 40-60 kg kalijuma. Fosfor i kalijum se unose u punoj dozi pre osnovne obrade i deo azota 40-60 kg. Kod kasnijih rokova setve količinu azota treba smanjiti ili potpuno izostaviti, jer se tada 50-60 odsto azota dodaje u prihranjivanju odmah po izlasku iz zimskog perioda, a ostatak korektivno u drugoj prihrani. Nakon setve treba poravnati, ili pak povaljati parcelu u zavisnosti od vlažnosti zemljišta. U kvalitetnu i uspešnu setvu računa se ako je 80 odsto semena uloženo na dubinu od 3-5 cm, a zatim ukoliko za 10-15 dana nikne najmanje 80 odsto biljaka. Pogrešno je mišljenje da ne treba sejati u suvo zemljište. Kada nastane takva situacija potrebno je povećati dubinu setve na pet centimetara, da bi se izbeglo provokativno nicanje.