AIK Banka online krediti
Plodna zemlja

Kako pesticidi pogubno utiču na smanjenje PLODNOSTI zemljišta

Štetan uticaj hemijskih pesticida Foto: Dr Vladan Ugrenović

AUTORI: Dr Vladan Ugrenović, naučni saradnik, Institut za zemljište i dr Vladimir Filipović, viši naučni saradnik, Institut za proučavanje lekovitog bilja “Dr Josif Pančić”

Pesticidi su otrovna hemijska jedinjenja koja se upotrebljavaju za suzbijanje prouzrokovača bolesti na biljkama, biljnih štetočina i korova u usevima. Oni delimično ulaze u životnu sredinu, duže ili kraće vreme ostaju u njoj, kao njen integralni sastojak. Kontaminacija zemljišta pesticidima se odnosi pretežno na njegovu biološku komponentu. Savremeni pesticidi manje utiču na zagađenje zemljišta u užem smislu reči. Međutim, njihovom primenom život u zemljištu se usporava, zaustavlja, ali se po prestanku delovanja ipak opet obnavlja.

Kako se upotreba pesticida često ponavlja, nema sumnje da se i ti negativni porocesi u zemljištu ponavljaju. Sve to slabi biološku snagu zemljišta, pa je biljna proizvodnja sve više upućena na »hemisko gazdovanje«, što neminovno dugoročno vodi ka smanjenju ukupne plodnosti zemljišta.

Dr Vladan Ugrenović

Pravilno upotrebljeni herbicidi vrlo retko u zemljištu traju duže od godinu dana, međutim njihova zloupotreba, kada neupućeni korisnici primenjuju doze veće od propisanih, vodi ka kontaminaciji zemlišta u dužem trajanju, često sa štetnim posledicama za naredne useve. Bakterije nitrifikatori privremeno se inaktiviraju, prilikom primene većine herbicida. Kako upotreba organskih đubriva (stajnjak, kompost, glistenjak, zelenišno đubrivo) povećava brojnost mikroorganizama u zemljištu, tako pesticidi upotrebljeni sa mineralnim đubrivima imaju na njih depresivno i redukciono dejstvo. Bez obzira što ti efekti nisu dugog trajanja, njihova permanentna upotreba dovodi do smanenja biogenosti zemljišta.

Poboljšanje stanja može se ostvariti primenom širih plodoreda i uključivanjem u plodosmenu višegodišnjih leptirnjača, krmnih smeša i sl. Monokultura kukuruza ili njegovo gajenje u dvopolju, koja se sve više praktikuje, uz upotrebu mineralnih đubriva i pesticida ima najnepovoljnij uticaj na životnu sposobnost zemljišta.

Pored dejstva insekticida na štetne insekte, stradaju i brojni korisni članovi zemljišne faune, čime se njihova pozitivna uloga u zemljištu smanjuje. Mikroflora razlaže organsku materiju, a gliste i mikroantropode je usitnjavaju, drobe biljne ostatke i pospešuju njihovo razlaganje. Utvrđeno je da je razlaganje biljnih ostataka u zemljištu manje za 25 odsto, ako se mikroantropode fumigacijom eliminišu iz njega.

Dr Vladimir Filipović

Neposredno dejstvo insekticida na korisne insekte predatore i parazitoide u zemljištu uzrokovano je nihovom direktnim primenom. Indirektno, primenom insekticida smanjuje se brojnost štetočina, tako da korisni insekti ostaju bez hrane, pa se njihova populacija smanjuje. Takođe štetočine, naprimer vaši znatno brže obnavljaju svoju brojnost, nego njihovi prirodni neprijatelji, a brže stiču i rezistentnost na insekticide, pa sve to narušava prirodnu ravnotežu u agroekosistemu. Najvažniji predatori u zemljištu su trčuljci (Carabidae). Veliki je broj štetočina kojima se ovi insekti hrane: skočibube, repina pipa, repičin sjajnik, podgrizajuće sovice, krompirova zlatica, žitne stenice i dr.

Očuvanje trčuljaka od velikog je značaja za higijenu zemljišta, ali upotreba insekticida radi suzbijanja štetočina u biljnoj proizvodnji, često dovodi do smanjenja broja ovih korisnih insekata u agrobiocenozama. Takođe, intezivna agrotehnika hemijske poljoprivrede smanjuje brojnost kišnih glista u zemljištu, čime izostaje velika pomoć njihovim delovanjem u prirodnom poboljšanju fizičkih osobina i strukture zemljišta. Tako su recimo fungicidi na bazi bakra vrlo toksični za kišne gliste.

Iako današnja nauka radi na iznalaženju najpovoljnih rešenja kada su pesticidi u pitanju, ne možemo biti potpuno spokojni kada je reč o pritisku hemije u poljoprivredi. Ipak postoje brojni načini da se taj pritisak smanji: rad prognozne službe u zaštiti bilja, pravilan izbor i upotreba pesticida, primena plodoreda, uvođenje organskog ratarenja i slično. Za sve to potrebno je ne samo znaje, već i
promena odnosa prema biljnoj proizvodnji, koja treba da crpi iskustva iz tradicionalne proizvodnje i znanja iz novih tehnologija.