AIK Banka online krediti
Inovacije

INOVACIJA STABILIZATOR SILAŽE ČAK za 50 PUTA BRŽE izbaci vazduh iz biljne mase, postiže MANJU pH vrednost i UKLANJA vazduh iz silo mase na bezbedan način

Dr Aleksandra Ivetić na Korean International Women’s Invention Exposition, Seoul 2019 Foto: Privatna arhiva

Inovacijom Stabilizatorom silaže, pronalazač dr Aleksandra Ivetić iz Laboratorije za ishranu domaćih životinja sa Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Beogradu, znatno će olakšati poljoprivrednim proizvođačima siliranje počev od ratarskih kultura kukuruza, lucerke i raži, pa do sporednih proizvoda prehrambene industrije. Stabilizatori silaže omogućavaju za svega dva sata brzo izbacivanje vazduha iz biljne mase koja se silira, što je 50 puta brže u odnosu na postojeće tehnike. Plan je da proizvod na tržištu bude dostupan za narednu sezonu siliranja u 2021. godini.

Za razvoj stabilizatora silaže bilo je potrebno dve godine, od laboratorijskih testiranja, definisanja prototipa do oglednih testiranja na farmama u praktičnim uslovima. Dr Aleksandri Ivetić je inače ovo treći patent, pa joj je iskustvo ranija dva itekako pomoglo. U razgovoru za Plodnu zemlju govori o tome kako Stabilizator silaže funkcioniše, odakle je dobila ideju za inovaciju, u čemu je prednost baš ovog stabilizatora u odnosu na one koji već postoje, kada bi mogao da se pojavi na tržištu, kao i kakva su iskustva sa ovogodišenjeg Delta Bizins Inkubatora gde je inovacija njenog tima proglašena za pobedničku.

Zelena masa kukuruza pre siliranja Foto: Privatna arhiva

Kako funkcioniše stabilizator

“Stabilizatori silaže omogućavaju za svega dva sata brzo izbacivanje vazduha iz biljne mase koja se silira, što je 50 puta brže u odnosu na postojeće tehnike. Brzo otklanjanje vazduha iz silaže tokom skladištenja i što kraće izlaganje tokom korišćenja u ishrani su dva važna faktora koji određuju kvalitet silaže i očuvanje njene hranljive vrednosti. Glavni problemi dobrog siliranja su postizanje manje pH vrednosti i brzo uklanjanje vazduha iz silo mase na bezbedan način. Cilj primene našeg stabilizatora silaže je rešavanje oba problema.
Ova smeša je zdravstveno bezbedna za ljude i životinje, kao i za životnu sredinu. Stabilizator silaže sadrži smešu aditiva za hranu za ljude i za životinje, koja je odobrena u EU”,
kaže dr Aleksandra Ivetić.


Ovaj pronalazak pruža siguran i efikasan način očuvanja silaže od štetne oksidacije vazduhom i stvara sigurno okruženje za razvoj bakterija mlečne kiseline, koje su već prisutne na epifitnoj mikroflori biljaka, bez dodavanja inokulanata.

“Stabilizator silaže deluje na nekoliko načina: smanjuje razgradnju proteina u silaži, protektira sadržaj suve materije u silo masi, produžava aerobnu stabilnost zbog manje pH vrednosti i većeg sadržaja mlečne i sirćetne kiseline u poređenju sa kontrolnom silažom. Hranljiva vrednost silaže je očuvana i kao takva komponenta u ishrani grla na farmama za proizvodnju mleka i mesa omogućava veću proizvodnju. Ovu tvrdnju smo dokazali u praksi na farmama gde je siliranje sa Stabilizatorima silaže primenjeno. Ukus i aroma silaže oduvek su prepoznati kao važni u određivanju organoleptičkog kvaliteta silaže; miris i boja ukazuju na kvalitet toka fermentacije silaže. Biljna masa koja je tretirana ovim proizvodom ima lepu aromu, zelenu boju i prijatan miris tokom siliranja, što je dovelo do povećanog dobrovoljnog konzumiranja hrane kod životinja hranjenih takvim silažama na farmama”, ističe naša sagovornica.


Kako je nastala ideja

Siliranje je tehnološki postupak konzervisanja visokovlažnih biljaka namenjenih prvenstveno za ishranu domaćih životinja.

“Konzervisanje hraniva se vrši pomoću kiselina koje se dobijaju radom bakterija pri spontanoj ili usmerenoj mlečno-kiselinskoj fermentaciji. Kao rezultat čitavog procesa dobija se silaža koja se koristi u obroku životinja na farmama tokom cele godine. Osnovni cilj siliranja biljaka je očuvanje njihove hranljive vrednosti što približnije hranljivoj vrednosti koju su imale pre konzervisanja. Efikasnost očuvanja kvaliteta i hranljive vrednosti silaže u zatvorenom silosu zavisi prvenstveno od stepena anaerobnosti sredine. Produženo izlaganje silo mase vazduhu produžava život kvasaca i plesni na prvom mestu i time se odlaže razviće bakterija mlečne kiseline potrebnih za konzervisanje silaže. U tom cilju razvijena je inovacija Stabilizatori silaže koja omogućava brzo izbacivanje vazduha iz biljne mase koja se silira”, naglašava dr Ivetić.

Univerzitet u Beogradu, Laboratorija za ishranu domaćih životinja,
Poljoprivredni fakultet

Prijava patenta Zavodu za intelektualnu svojinu

Za ovaj pronalazak je urađena nacionalna prijava patenta u Zavodu za intelektualnu svojinu Srbije i međunarodna prijava patenta PCT u Međunarodnom birou Svetske organizacije za intelektualnu svojinu (WIPO- World Intellectual Property Organisation), čije je sedište u Ženevi.

“Zaposlena sam na Univerzitetu u Beogradu i podršku za razvoj inovacije dobila sam u saradnji sa timom Centra za transfer tehnologije na čelu sa dr Nedeljkom Milosavljević, kako bih osigurala komercijalizaciju svog pronalaska. Za to vreme su zajedničkim naporima obezbeđena sredstva za dalji razvoj tehnologije i podnošenje patentne prijave kroz program TTF, Fonda za inovacionu delatnost Republike Srbije, dok je učešćem na trećem Delta Holding Delta Biznis Inkubatoru, projektu koji pruža podršku inovativnim startapima i ulaže u njihov razvoj, pružena mogućnost za testiranje proizvoda, i data podrška u vidu dodatne promocije i predstavljanja potencijalnim investitorima tokom finala projekta čiji smo i pobednici ove godine”, ukazuje naša sagovornica.

Treći ponalazak

Stabilizatori silaže predstavljaju dr Aleksandre treći pronalazak. Prethodna dva pronalaska imaju priznate patente od strane Zavoda za intelektualnu svojinu Srbije i nagrađeni su sa više od 15 zlatnih brojnim nagradama na različitim međunarodnim izložbama inovacija u Koreji, Rusiji, Češkoj, Rumuniji, Srbiji, Makedoniji, Hrvatskoj i drugim zemljama tokom 2018-2019 godine.

“Posebno zadovoljstvo je bilo, predstavljati Srbiju po pozivu od WIPO iz Ženeve i govoriti na International Women’s Invention Forum-u u koji je održan u Seulu 2019. godine. Na međunarodnom forumu je učestvovalo 30 različitih država. Posle foruma je održana međunarodna izložba inovacija – Korean International Women’s Invention Exposition gde sam osvojila dve zlatne medalje i specijalnu nagradu izložbe za svoje patente. U selekciji je bilo 347 različitih inovacija”, ističe.


Prednost ove inovacije u odnosu na postojeće


Postojeće stanje tehnike se ogleda u korišćenju bioloških ili hemijskih aditiva pri siliranju biljaka.

“Biološki aditivi su najzastupljeniji na tržištu. Predstavljaju inokulante različitih sojeva heterofermentativnih i homofermentativnih bakterija mlečne kiseline. U cilju efikasnog konzervisanja silirane zelene mase biljaka i smanjenja gubitaka hranljive vrednosti silo mase, vodeće biotehnološke kompanije proizvode mikrobiološke aditive sa izrazito visokom koncentracijom kolonija bakterija mlečnih kiselina. Na primer, broj kolonija bakterija mlečnih kiselina se u ovakvim proizvodima kreće 1*10 11 CFU (colony forming unitѕ), i za siliranje 10 tona zelene mase potrebno se dodati samo 10 gr ovakvih aditiva. Međutim, zajednička odlika navedenih aditiva je da ne isključuju početnu aerobnu fazu siliranja, gde nastaju gubici hranljive vrednosti siliranih biljki. Navedena početna faza siliranja naziva se još i faza disanja biljaka jer je prisutan kiseonik koji ne dozvoljava bakterijama mlečne kiseline rast i aktivnost. Na taj način, postojeći proizvodi „čekaju“ i neaktivni su prvih 1-8 dana (u zavisnosti od primenjene tehnike siliranja u praktičnim uslovima na farmi), odnosno, dok se ne potroši kiseonik u silo masi i postignu anaerobni uslovi sredine. Ova činjenica pravi veliku razliku u komercijalnoj primeni aditiva za siliranje”, kaže dr Aleksandra Ivetić.

Dodavanje Stabilizatora za silažu, farma Napredak doo, Delta Agrar

Na tržištu 2021.

Cilj razvoja inovacije je u svrhu pomoći farmerima da dobiju kvalitetnu silažu na svojim imanjima. U tom smislu, cena će biti formirana tako da finansijski ne opterećuje proizvodnju i da omogući postizanje profita na farmi. Plan je da proizvod na tržištu bude dostupan za narednu sezonu siliranja u 2021. godini jer imamo kvalitetan proizvod sa kojim je moguće smanjiti gubitke na farmi i očuvati početnu hranljivu vrednost biljaka.


Efekti primene stabilizatora na poljoprivrednim imanjima

Sa Stabilizatorima silaže je silirano na farmama koje su se razlikovale po: broju grla, načinu siliranja (rol bale, horizontalni silos i silo rukav), smeru proizvodnje (farme za muzne krave, farme za tov junadi, farme ovaca i koza), ratarskim kulturama (kukuruz, lucerka, raž, različite mešavine, sporedni proizvodi prehrambene industrije).

Posle 15 dana siliranja uz dodatak Stabilizatora silaže, izgled silaže cele biljke kukuruza na farmi Napredak doo, Delta Agrar

Proizvod i za individualne farmere

Kako bi proizvod bio dostupan svima, definisana su manja pakovanja za individualne farmera kao i posebna pakovanja za siliranje u rol balama. Efekti stabilizatora silaže su provereni na farmama: Napredak doo, Delta Agrar, Kamendin doo, Bela Reka Farmland doo, gazdinstvo Bogosavljevića, PIK Bečej….

Iskustvo učešća i pobede na Delta Biznis Inkubatoru


“Učešće na Delta Biznis Inkubatoru predstavlja veliko pozitivno iskustvo koje je uticalo da ubrzano definišemo laku primenu Stabilizatora silaže u praksi. Mom timu Farma Inova Delta Agrar je omogućio da na imanju Napredak doo, siliramo 2.800 tona kukuruza sa otvaranjem silosa za svega 15 dana, a zatim sprovedemo hranidbeni ogled u saradnji sa mentorima koje smo dobili u okviru Delta Biznis Inkubatora. Brzo otvaranje silaže predstavlja veliku pogodnost u praksi i prednost u odnosu na postojeće tehnike siliranja. Tokom hranidbenog ogleda na farmi muznih krava, u trajanju od 70 dana praćeni su proizvodnih rezultati kod proizvodnje i kvaliteta mleka od prve do četvrte laktacije. Utvrđeno je prosečno povećanje mleka na dnevnom nivou po grlu od 0,5 -1 kg/dan u svim laktacijama. Sadržaj mlečne masti i proteina u mleku je bio veći pri ishrani sa obrokom koji je uključivao silažu siliranu sa ovim inovativnim aditivom”, zaključuje u razgovoru za Plodnu zemlju dr Aleksandra Ivetić i dodaje da su dobre rezultate postigli zajedno, timskim radom u saradnji sa mentorima iz Delta Agrara i Delta Holdinga Draganom Bursać, Lukom Popović i Urošem Đakovićem uz stručno vođenje organizatora DBI: Ivana Vasića i Nadice Milanović, i velikim posvećenim radom Nenada Stojanovića, člana tima Farma Inova.