AIK Banka online krediti
Naša priča

Kako tržište nelegalnog duvana planira da prebrodi COVID-19 Šverc DUVANA se prilagodio pandemiji KORISTE društvene mreže za dogovaranje i onlajn prodaju

Foto: JTI

U pozadini globalnih društvenih turbulencija, pod velikim plaštom aktuelne globalne pandemije izazvane virusom COVID-19, restriktivne mere koje su nametnute stanovništvu možda jesu sputale određene segmente nezakonite proizvodnje i nabavke duvana, ali daleko od toga da sve stoji u mestu. Kriminalci ne miruju, osmišljavaju načine da zarade, svesni okolnosti i prilike da iskoriste potražnju za jeftinom robom i zarade na opalom poverenju i kupovnoj moći potrošača u neizbežnoj globalnoj recesiji koja predstoji.

Na prvi pogled, zbog globalne okupiranosti pandemijom deluje da su se kriminalci povukli, ali to nije tako. U svojim domišljatostima oni su i dalje vrlo inovativni. Pribavljaju dozvole za pogrebnu delatnost kako bi mogli da obavljaju isporuku u mrtvačkim kolima, kriju nelegalni duvan ispod lične zaštitne opreme i kompleta za prvu pomoć, a raste i onlajn prodaja. Društvene mreže se uveliko koriste za komunikaciju sa potrošačima, a u čemu WhatsApp i Facebook imaju primat.

„Za vreme karantina pušim više nego obično, tako da mi je cena svakako važna“


JTI, jedan od najvećih proizvođača duvana, pripremio je opsežan dokument „Kako tržište nelegalnog duvana planira da preprodi pandemiju COVID -19 – Nadolazeća oluja“, u kome skenira situaciju na tržištu nelegalnog duvana i duvanskih proizvoda. Prenosimo ključne stavove iz ovog dokumenta.

Foto: JTI

„Potrošači misle da je nezakonita trgovina duvanom, zločin bez žrtve. A o to nije. JTI namerava da u saradnji sa organima za sprovođenje zakona i službama za graničnu kontrolu obezbeđuje podatke, informacije i podršku potrebnu za identifikaciju i zaplenu nelegalnog duvana“, ukazuje Jan Montje, globalni direktor za borbu protiv nelegalne trgovine u kompaniji JTI.

Prema podacima Svetske banke, nezakonita trgovina duvanom na globalnom nivou svake godine donosi oko 40-50 milijardi američkih dolara kriminalnim grupama koje proizvode, prerađuju, krijumčare, distribuiraju i prodaju duvanske proizvode na koje se ne plaća porez i nad kojima se ne vrši nikakva kontrola kvaliteta. Uprkos enormnom profitu koji se ostvaruje na međunarodnom crnom tržištu duvana, rizik od otkrivanja i kažnjavanja počinilaca je relativno mali. Za razliku od krijumčarenja droge ili trgovine ljudima faktor odvraćanja od primamljivog je nizak u ovoj nezakonitoj trgovini.

„Duvan se toliko oporezuje da deluje nepravedno. Iskren da budem, što više dodatno podižu cene, to sam ja zahvalniji što znam kako da ih nabavim jeftinije“

Posledice toga su velike. Razorno dejstvo crnog tržišta duvana podriva kontrolisano legalno tržište cigareta. Države ostaju bez milijardi prihoda od poreza a na tržište se plasiraju duvanski proizvodi lošijeg kvaliteta. I ne samo to – trgovina nelegalnim duvanom služi kao pogonsko gorivo za ono najgore u društvu – tako što finansira kriminalne životne stilove.

A šta nam je pandemija razotkrila? Četiri ključna trenda

Za vreme pandemijskog karantina isplivala su četiri ključna trenda u vezi sa nelegalnom trgovinom.

Prvi, da se organizovane kriminalne grupe nisu uznemirile zbog COVID-19. Dokazi pokazuju da umesto da preplašeno beže u druge oblike nezakonite trgovine, spremni su da sačekaju da vide šta će biti.

Drugi, strože kontrolisane ekonomije su zabeležile usled COVID-19 pad ponude i proizvodnje u određenoj meri, dok su zapadna tržišta doživela relativno malo smanjivanje proizvodnje i dostupnosti nelegalnih proizvoda, uprkos u početku otežanom pronalaženju tehničara i kvalifikovanih radnika za rad u nelegalnoj proizvodnji.

Treće, dok su državne uprave i nadležni organi na Dalekom istoku brže uveli restriktivne mere, njihovi pandani u zapadnom svetu bili su izuzetno neuspešni u odlučnom preduzimanju mera, pa su kriminalne grupe pripremile efikasnije planove za nepredviđene situacije. Ovo nije za iznenađenje. Nadležni sa Dalekog i Bliskog istoka su naučili lekciju kada su se pre deceniju pojavili SARS i ptičiji grip. Postoje i kulturološki razlozi koji dodatno razjašnjavaju veću efikasnost organa. Lokalno stanovništvo je disciplinovano i spremno da prihvati direktive države i policije usled nacionalne krize.

Četvrto, snalažljivost kriminalaca se opet pokazala. Tehnologija se tokom pandemije sve više primenjuje pri čemu WhatsApp i Facebook obezbeđuju brzu i jednostavnu komunikaciju između potrošača i dobavljača. Raskorak između bliskoistočnih i azijskih tržišta i tržišta zapadnog sveta ogledaju se u mogućnostima organa za sprovođenje zakona u borbi protiv nezakonite trgovine duvanom. Prvi su pojačali granične kontrole i saradnju na granicama, drugi su nastavili da funkcionišu kao i obično. Ipak zabeleženo je nekoliko vrlo značajnih akcija zaplene u različitim zemljama Zapadne Evrope od početka aprila 2020. Uključujući zaplene nelegalnih fabrika i njihovih komponenti u Češkoj, Grčkoj, Irskoj, Belgiji i Španiji. Međutim, primetno je da se kriminalci širom Evrope neprestano prilagođavaju restriktivnim merama uvedenim zbog COVID-19.

Domišljate inovacije

Kriminalci žele da iskoriste posledice pandemije, a u svojim domišljatostima su vrlo inovativni. Oni regrutuju ključne radnike kako bi obezbedili snabdevanje kupaca. Pribavljaju dozvole za pogrebnu delatnost kako bi mogli da obavljaju isporuku u mrtvačkim kolima, kriju nelegalni duvan ispod lične zaštitne opreme i kompleta za prvu pomoć da ne bi bili otkriveni. Sprečeni da zbog karantina obavljaju lično isporuke tradicionalnim kanalima, onlajn kupovina uzima maha. I ovo nije slučaj u Zapadnoj Evropi, jer među potrošačima već je rasprostranjena upotreba interneta za nelegalnu kupovinu. Tamo su zabeležene pojave koje ukazuju na povećan broj preuzimanja i kućne dostave pošiljki naročito u Španiji i Velikoj Britaniji, gde postoje podaci da legalni poznati maloprodajni objekti drže nelegalni duvan.

„Mislim da zapravo nikoga ne zanima to što neko kupuje cigarete sumnjivog porekla, zar ne? Nisam ni video ni čuo nešto o tome“


Univerzalna dostupnost i pristupa aplikacijama Facebook, a naročito WhatsApp omogućavaju kriminalcima da održavaju kontakt sa kupcima i dogovaraju tajnu isporuku proizvoda. Iako je ova pojava daleko od rasprostranjene, predstavlja zanimljivo zapažanje, koje bi moglo da se ispostavi kao predznak ponašanja koji bi trebalo da se očekuje kada kraj karantina postane stvarnost i maloprodajni trgovci budu suočeni sa teškim izborom načina za privlačenje kupaca i vraćanja prihoda na raniji nivo.

Situacija na terenu – različita

Zapadna Evropa – relativna stabilnost za učesnike u nezakonitoj trgovini duvanom. Organizovane kriminalne grupe su imale vremena da se prilagode novom normalnom. Uprkos navodima o otežanoj kupovini, prodaja putem interneta nije stala, a uz veći broj kućnih isporuka tržište nelegalnog duvana deluje relativno očuvano. Bilo je i uspeha, početkom aprila 2020. zaplenjene su nelegalne fabrike u
Češkoj, Grčkoj, Irskoj, Belgiji i Španiji. Međutim, više od trećine evropskih izveštaja izričito navodi da se očekuje porast tražnje za nelegalnim duvanom i da će nezakonita trgovina duvanskim proizvodima imati direktne koristi od ljudi koji su zapali u finansijske poteškoće.


Istočna Evropa – Iskustva istočnoevropskih zemalja znatno se razlikuju međusobno – od Bosne koja nije zabeležila nikakav uticaj na lanac snabdevanja i proizvodnje kapacitete organizovanih kriminalnih grupa, do Moldavije gde su osetili da opadanje proizvodnje i nedostatak materijala utiče na njihove poslove. Kao znak visoke fluidnosti situacije, određena istočnoevropska tržišta zabeležila su povećano krijumčarenje na svojim teritorijama i veći broj dronova, magaraca i drugih transportnih sredstava za prelaženje granica. Skok onlajn kanala i onih na društvenim mrežama postaje sve osetniji u pogledu distribucije.

Foto: JTI

Azija – Iz kulturoloških razloga, stanovnici Azije se pridržavaju karantinskih mera, a to otežava neprimetno delovanje organizovanih kriminalnih grupa. Oni su se okrenuli Internetu kao prodajnom kanalu i primetan je rast u broju grupa na društvenim mrežama pokrenutih u cilju promovisanja nelegalne robe. Očekuje se rast cena nelegalnog duvana kao odgovor na povećanu tražnju među potrošačima. Postoji izvesna zabrinutost da bi moglo da dođe do borbe između rivalskih kriminalnih grupa za uspostavljanje kontrole nad unosnim teritorijama u regionu.

SIBIAT* – Tri puta više afričkih zemalja beleži neometano dalje krijumčarenje. Granice u Africi su postale poroznije. S jedne strane se povlače nadležni organi iz borbe protiv nezakonitih krijumčarskih aktivnosti i prirodnog opadanja resursa zbog karantinskih mera prema zaposlenima. Zabrana prodaje duvana u Južnoj Africi podstiče i motiviše krijumčare koji su iskoristili porozne granice. Organizovane grupe su se takođe okrenule digitalnom prostoru. Onlajn prodaja doživela je rast tokom pandemije. Društvene mreže takođe postaju sve uobičajnije sredstvo povezivanja sa krajnjim potrošačima, naročito na Srednjem istoku. (SIBIAT* obuhvata Jordan, Irak, Egipat, UAE, KSA, Oman, Katar, Kuvajt, Bahrein, Pakistan, Liban, Maroko, Južna Afrika, Nigerija, Malavi, Zimbabve, Tanzanija, Kipar, Mozambik, Kenija, Obala Slonovače).

Severna i Južna Amerika – Ograničena sloboda kretanja i poslovanje su osetno poremetili proizvodnju i maloprodaju nelegalnog duvana u Kanadi, pri čemu su ključna proizvodnja i prodaja u domorodačkim rezervatima, koji su pod karantinom i zatvoreni za nerezidente. Nezakonit uvoz osnovnih repromaterijala je bitno oslabljen pošto je zatvorena granica između Kanade i Sjedinjenih Američkih Država. U Kanadi se sugeriše da će legitimni maloprodajni objekti nastojati da na stanju imaju nelegalne duvanske proizvode da bi mogli da uslužuju mušterije, koji će se sve više voditi cenom zbog neizvesnosti lične finansijske situacije.


Ovaj tekst je siže istraživanja koje se zasniva na nalazima 63 terenska izveštaja koji su pripremili resursi kompanije JTI sa pedeset zasebnih međunarodnih teritorija tokom aprila i maja 2020. Rezultate početnih tržišnih procena je temeljno preispitala Organizacija za borbu protiv nezakonite trgovine kompanije JTI, a nakog čega je usledilo njihovo kodiranje, analiza i predstavljanje u izveštaju koje je uradila nezavisna konsultantska kuća za tržišna istraživanja Intrinsic Insight Ltd. sa sedištem u Londonu.