Društveno odgovorno poslovanje

FINANSIJSKE UŠTEDE kada pravilno upravljate otpadom od hrane Čak 15.000 tona sa tanjira gosta ugostitelji BACE

Foto: Pixabay.com

Sistematičnim planiranjem nabavke namirnica i veličine porcija, kao i pravilnim upravljanjem otpadom od hrane, ugostiteljski objekti u Srbiji mogu da uštede finansijski i, istovremeno, doprinesu smanjenju zagađenja životne sredine, istaknuto je na online radionici „Kako tretirati otpad od hrane“, koju je za predstavnike hotela, restorana i kafića organizovao NALED, u saradnji sa kompanijom EsoTron.

Radionica je organizovana u okviru projekta „Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji“, uz podršku GIZ-a, a ovom prilikom još jednom je upućen poziv svim ugostiteljima da se priključe akciji prikupljanja 1.000 tona otpada od hrane, sa ciljem sprečavanja emisije 750 tona ugljen-dioksida. Sve informacije o projektu i akciji, sada su dostupne i na novoj stranici – otpadodhrane.rs.

“Ugostiteljski objekti u Srbiji naručuju oko 120.000 tona namirnica godišnje, od čega nastane oko 40.000 tona otpada i to 25.000 „kuhinjskog“ i još oko 15.000 onog koji gosti ostave „na tanjiru“. Ukoliko bi pravilno planirali nabavku namirnica i veličinu porcija i uz to pravilno odvajali biljni od životinjskog otpada i predavali ga operateru, ugostitelji ne bi ostvarili samo finansijske benefite, već bi bili prepoznati i kao društveno-odgovorne kompanije, imajući u vidu da otpad koji završi na deponiji emituje opasne gasove sa efektom staklene bašte”, objašnjava Bojan Gligić, regionalni menadžer kompanije EsoTron.

Trećina hrane koja se proizvede se baci

Prema podacima Organizacije Ujedinjenih Nacija za hranu i poljoprivredu (FAO), trećina hrane koja se proizvede na globalnom nivou nikad se ne pojede. U našoj zemlji 247.000 tona završi na deponiji.

“Jedno od potencijalnih rešenja je uvođenje fiskalnih olakšica za doniranje jestive hrane dobrotvornim organizacijama, dok bi se hrana koja je nebezbedna za ljude iskoristila za ishranu životinja ili kompost. Paralelno, treba raditi i na izmeni sistema naplate odnošenja otpada i umesto po kvadratnom metru, plaćati po količini koja se predaje ovlašćenom operateru kako bi se podstaklo adekvatno zbrinjavanje”, rekao je Slobodan Krstović, šef Jedinice za životnu sredinu u NALED-u.

Predstavnici ugostiteljskih objekata u Beogradu i Novom Sadu, koji su učestvovali na radionici, složili su se da je briga o zaštiti okoline važan aspekt poslovanja, te da je potrebno da svi objekti obuče svoje zaposlene, konobare, kuvare i drugo osoblje u kuhinji, da pravilno odvajaju otpad u namenske kante, kao i da započnu saradnju sa operaterom koji će prikupljeni otpad zbrinuti na neškodljiv način.

Jedan od ciljeva koje NALED zagovara u okviru projekta „Ka boljem upravljanju otpadom od hrane u Republici Srbiji“ je da svi objekti koji pripremaju više od 50 obroka dnevno budu u obavezi da sav otpad od hrane dostave ovlašćenom operateru.

Projekat se sprovodi u saradnji sa kompanijom EsoTron i Nemačkom organizacijom za međunarodnu saradnju (GIZ), u okviru programa razvojne saradnje sa privatnim sektorom – develoPPP.de koji finansira Nemačko Savezno Ministarstvo za ekonomsku saradnju i razvoj.