AUTORI: Dr Vladan Ugrenović, viši naučni saradnik, Institut za zemljište i dr Vladimir Filipović, viši naučni saradnik, Institut za proučavanje lekovitog bilja “Dr Josif Pančić”
Prema Svetskoj meteorološkoj organizaciji globalne promene su promene u neorganskom i organskom svetu kao i u čovekovoj aktivnosti i u društvu u celini. One nastaju kao posledica delovanja klimatskih promena, koje se direktno ili indirektno pripisuju ljudskim aktivnostima, a koje menjaju sastav atmosfere i koje se za razliku od klimatskih varijabilnosti, beleže tokom dužeg vremenskog perioda.
Poljoprivreda je po svojoj prirodi visoko zavisna od klimatskih promena. Ona u mnogome zavisi od prirodnih ekosistema i procesa u njima. Merama zaštite i očuvanja prirodnih vrednosti mogu se ublažiti i nepovoljni klimatski uticaji na lokalnim nivoima: podizanje i očuvanje visoke vegetacije uz poljoprivredne površine i vetrozaštitnih pojaseva, očuvanje vlažnih staništa i sl.
Osmotrene srednje godišnje temperature u poslednjih 50 godina pokazuju pozitivan trend na području gotovo cele Srbije. Porast iznosi do 0,04° C po godini, dok je u nekim područjima na istoku i jugoistoku zemlje zabeležen negativan trend do -0,05° C po godini. Najveći porast temperature beležen je u jesenjem periodu. Sa druge strane količina padavina u periodu 1946-2006. ima pozitivan trend, na većem delu teritorije Srbije. Smanjenje količina padavina osmotreno je u istočnom i jugoistočnom delu Srbije. Na zapadu zemlje zabeležen je porast do 16 mm po godini, a na jugozapadu pad količine padavina za 8 mm po godini.
Prema većini prognoza, Srbiju kao i ceo region jugoistočne Evrope očekuju značajne promene klime u skorijoj budućnosti: povećanje temperature, prostorna i vremenska izmena režima padavina. Predviđa se da će porast prosečne temperature na godišnjem nivou do kraja ovog veka iznositi od 2,4°C do 2,8°C prema optimističnom scenariju, a prema pesimističnom scenariju od 3,4°C do 3,8°C. Prema svim scenarijima očekuje se rast prosečne temperature, uz određene regionalne razlike u svim delovima Srbije. Prema jednom scenariju očekuje se smanjene količine padavina na celoj teritoriji Srbije, uz nešto slabije izraženo smanjene u Vojvodini i nekim delovima istočne Srbije. Prema drugom scenariju u Vojvodini će se povećati količina padavina, a u ostalim delovima Srbije će ostati ista ili će se smanjiti.
Usled klimatskih promena vrlo je verovatno da će se Srbija u skorijoj budućnosti suočiti i sa povećanim brojem elementarnih nepogoda: poplave, suše, požari. U poljoprivrednoj proizvodnji projektovan je pad prinosa za skoro sve ratarske vrste (MŽSPP, 2010), jedino se kod kukuruza uz intenzivno navodnjavanje, očekuje blagi porast prinosa. Za teritoriju Vojvodine projektovano je da će porast temperature i letnje suše generalno značajnije ugroziti prinose prolećnih useva, nego što će to biti slučaj sa ozimim. Kod ozimih useva očekuje se da će pozitivni efekti (produženje vegetacione sezone) nadmašiti indirektne negativne efekte.
Poljoprivrednu proizvodnju mogu ugroziti i razne vrste bolesti i parazita čije učestalosti i raširenosti bi se mogle izmeniti usled klimatskih promena. Produženje vegetacione sezone usled povećanja zimskih i ranoprolećnih temperatura dovele bi i do veće mogućnosti razvoja bolesti i štetočina. Kod nekih populacija insekata i to onih koji zavise od vlažnosti zemljišta, može doći do smanjenja učestalosti i brojnosti usled produženja sušnih perioda.
Očekivan porast pojava poplava i visokih voda sigurno će uticati na intenzitet vodene erozije u pojedinim krajevima. Erozija vetra kojoj je izložen značajan deo Vojvodine (Savić et al., 2002), može biti značajno pojačana usled produženih perioda suše i visokih temperatura.
Konkretne mere koje nam stoje na raspolaganju su: izbor odgovarajućih sorti / rasa, izmena načina obrade zemljišta (konzervacijska obrada), gajenje novih biljaka / životinja koje do sada nisu gajene na datim prostorima, održivo uvođenje navodnjavanja, izmena načina korišćenja i vrsta đubriva, izmene u vremenu zasnivanja useva, primena zaštitnih mera (protivgradne mreže, defrost mreže), unapređenje mehanizacije, osiguravanje useva i stoke, formiranje zadruga.
