Komunalne i industrijske vode koje se ispuštaju bez prethodnog tretmana glavni su zagađivači vodenih površina, a o ovom problemu brine ukupno šest republičkih inspektora u celoj zemlji. Zato Mreža inspektora Srbije (MINS), Udruženje 3E i NALED predlažu da se uz povećanje broja inspektora, nadležnost poveri lokalnim inspekcijskim službama.
Jačanje kapaciteta inspekcija je neophodno, jer u malim sredinama čak ne postoje ni lokalni inspektori za zaštitu životne sredine, a imajući u vidu manjak republičkih, pitanje je u kojoj meri mogu da zaštite zdravlje građana.
„Ove godine očekuje se zapošljavanje 28 novih republičkih inspektora, za koje su već sistematizovana radna mesta, što je korak napred, ali to i dalje neće rešiti sve probleme. Zato MINS, Udruženje 3E i NALED predlažu da se omogući, makar uslovni, prenos nadležnosti s republičkih na lokalne inspektore u onim gradovima i opštinama gde ima dovoljno inspektora i sredstava za njihov rad i gde su prisutni veliki zagađivači. Takođe, bilo bi dobro da se stimuliše saradnja lokalnih samouprava i da one opštine koje nemaju dovoljno inspektora potraže pomoć inspektora iz susedne lokalne samouprave koja ima kapacitete“, kaže Olivera Kikanović iz Mreže inspektora Srbije, koja je zajedno sa NALED-om i Udruženjem 3E pokrenula kampanju „Mesec voda“.
Kampanja „Mesec voda“ je deo projekta „Javno-privatni dijalog za razvoj“ koji sprovode NALED i RSJP, a finansira USAID. Tokom decembra sve zainteresovane strane imale su priliku da predlože rešenja za unapređenje zaštite voda i pomoć privrednicima da bolje razumeju svoje obaveze i izgrade neophodne pogone za prečišćavanje, a izrađena je i sveobuhvatna Analiza stanja celokupnog sistema otpadnih voda u Srbiji.
Podsticanje inspektora na savetodavnu ulogu, umesto kažnjavanja
Jedna od inicijativa ka unapređenju inspekcijskog nadzora jeste podsticanje savetodavne uloge inspektora i ukazivanje na propuste umesto kažnjavanja, jer je uočen veliki broj malih privrednika koji nisu dovoljno upoznati sa zakonom, a često i nenamerno šalju nadležnima loše popunjene izveštaje, zbog čega dolazi do pogrešnog uvida u stanje otpadnih voda.
„Mnoga preduzeća su zainteresovana za očuvanje životne sredine, ali im pored znanja nedostaju i sredstva koja bi uložili u dodatnu opremu. Kako bi rešili ovaj problem, predlažemo da se određeni podsticaji opredele za pomoć odgovornoj privredi, a gde je moguće da zajedno sa jedinicama lokalne samouprave ulože u zajedničke pogone. Takođe, od velike koristi će biti i Vodič za planiranje i izgradnju postojenja za preradu otpadnih voda koji će sadržati sve neophodne smernice u ovim postupcima, a koji takođe pripremamo u okviru projekta Javno-privatni dijalog za razvoj“, dodaje Kikanović.
Među ključnim preporukama kampanje i analize jeste potreba razvijanja kanalizacione mreže, a procene su da u Srbiji postoji više od 3 miliona septičkih jama. U urbanim sredinama, gde je priključenost na kanalizaciju veća od 60%, prioritet treba dati izgradnji pogona za prečišćavanje. Uz to, potrebno je mapirati sve ispuste otpadnih voda.
