Banke

Rast i dinarske i evro štednje uprkos pandemiji RAČUNICA pokazuje ISPLATIVIJE štedeti u DOMAĆOJ VALUTI

Foto: NBS

U prethodnih osam godina dinarska štednja je povećana preko pet puta (rast od čak 75,2 mlrd. dinara u odnosu na kraj 2012. godine) i krajem decembra 2020. godine premašila je 93 milijarde dinara. Pri tome, preko polovine ukupnog rasta (42,9 milijardi dinara) ostvareno je u poslednje tri godine, što potvrđuje da je makroekonomska stabilnost bila preduslov za sticanje i održavanje poverenja građana u domaću valutu. I devizna štednja u istom periodu beleži rast, iako u procentualnom smislu nešto umereniji u poređenju sa dinarskom štednjom – porasla je za 38,2% u odnosu na kraj 2012. godine, odnosno sa 8,3 milijardi evra (940,7 milijardi dinara) s kraja 2012. godine povećana je na 11,4 milijardi.

Dinarska i devizna štednja stanovništva kontinuirano rastu dostižući rekordne nivoe, i pored neizvesnosti izazvane pandemijom. Zahvaljujući očuvanoj makroekonomskoj stabilnosti, čemu su doprinele blagovremeno donete mere Narodne banke Srbije i Vlade Republike Srbije s ciljem da se umanje negativne posledice krize, očuvano je poverenje stanovništva u domaću valutu i domaći finansijski sistem.i evra (1.344,6 milijardi dinara) na kraju 2020. godine.

Кonstantni rast dinarske i devizne štednje u drugoj polovini 2020. ostvaruje se u uslovima ponovnog širenja epidemije, kao i smanjenja kamatnih stopa na oročene depozite stanovništva, što dokazuje poverenje građana u bankarski sistem.

Očuvana makroekonomska stabilnost – Inflacija niska sedmu godinu za redom

Očuvana makroekonomska stabilnost uticala je na to da negativni efekti zdravstvene krize imaju manje posledica na ekonomiju, pa u takvim uslovima štednja nastavlja da kontinuirano raste. Inflacija je niska i stabilna sedmu godinu zaredom i u proseku se kreće ispod 2% (tačnije 1,9%), očuvana je vrednost dinara prema evru, devizne rezerve su visoke i krajem godine su iznosile 13,5 milijardi evra. Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima je smanjeno na najniži nivo od početka primene Strategije za rešavanje pitanja problematičnih kredita i u novembru 2020. godine je iznosilo 3,5% (smanjenje za više od 80% u odnosu na početak primene Strategije 2015. godine). Održanju makroekonomske stabilnosti u uslovima krize izazvane pandemijom višestruko su pomogle preventivne mere koje je NBS u saradnji sa Vladom blagovremeno preduzimala, u cilju obezbeđenja efikasnog funkcionisanja finansijskog tržišta, likvidnosti, povoljnijih uslova finansiranja, očuvanja kreditne aktivnosti i podrške privredi i stanovništvu. Sve ovo doprinelo je da, uprkos krizi, vodeće agencije zadrže kreditni rejting Srbije na korak od investicionog, navodi u saopštenju NBS.

Budući da je dinarizacija finansijskog sistema Srbije strateško opredeljenje Narodne banke Srbije, promovisanje dinarske štednje će se nastaviti, pre svega ukazivanjem na njenu veću isplativost u odnosu na deviznu štednju.

Foto: Pixabay.com

Šta pokazuje računica – Isplativije štedeti u dinarima

Najnovija analiza isplativosti štednje, urađena za period od decembra 2012. do decembra 2020. godine još jednom pokazuje da je isplativije štedeti u dinarima. Na veću isplativost dinarske štednje uticala je:

  • monetarna i finansijska stabilnost u dužem periodu (pre svega, niska inflacija, stabilan devizni kurs, finansijska stabilnost i visok nivo deviznih rezervi);
  • relativno više kamatne stope na štednju u dinarima nego na štednju u evrima;
  • povoljniji poreski tretman štednje u domaćoj valuti (kamata na dinarsku štednju se ne oporezuje, a kamata na štednju u evrima se oporezuje po stopi od 15%);
  • blagovremeno donete monetarne i fiskalne mere u cilju ublažavanja efekata krize izazvane pandemijom.

Za dinarsku štednju od 100.000 dinara na godinu dana za kamatu više skoro 300 evra

Ispitivanje isplativosti štednje oročene na godinu dana i zanavljanje u periodu od osam godina potvrdilo je da bi štediša koji je štedeo u dinarima na ulog od 100.000 dinara, na kraju perioda oročenja u decembru 2020. godine dobio preko 33.600 dinara (približno 300 evra) više od štediše koji je u istom periodu na deviznu štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa.

Oročavanjem štednje na godinu dana (bez zanavljanja), u poslednjih osam godina bilo je isplativije štedeti u dinarima i to u čak 98% posmatranih godišnjih potperioda. Tako bi štediša, koji je od decembra 2019. štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara, dobio u decembru 2020. oko 1.900 dinara (16 evra) više od štediše koji bi u istom periodu oročio evre u protivvrednosti 100.000 dinara.

Isplativije i za oročenje dinara na tri meseca

Za depozite oročene na tri meseca, dinarska štednja je bila isplativija od štednje u evrima u preko 86% posmatranih tromesečnih potperioda, a kod oročavanja štednje na dve godine, dinarska štednja je bila isplativija od štednje u evrima u svim posmatranim dvogodišnjim potperiodima oročenja. Dakle, bez obzira na to koji je period oročavanja štednje u pitanju (kratkoročno ili dugoročno) važi isti zaključak – u prethodnih osam godina bilo je isplativije štedeti u dinarima.

Narodna banka Srbije nastavlja s promovisanjem dinarske štednje sagledavanjem i isticanjem njene isplativosti, u cilju podsticanja celokupnog procesa dinarizacije, što je opredeljenje Narodne banke Srbije i u budućem periodu, zaključuje se u saopštenju NBS.