Banke

ANALITIČARI ERSTE GRUPE Prognoze rasta ekonomije Srbije za ovu godinu 5 odsto

Foto: Pixabay.com

Analitičari Erste Grupe su zadržali svoju prognozu rasta naše ekonomije za 2021. godinu na 5%, budući da rizici deluju uravnoteženo, ali ipak naglašavaju da je još uvek povećan nivo neizvesnosti koja se odnosi na trajanje pandemije.

Na početku godine bi moglo da dođe do još jednog smanjenja, zbog nastavka pandemije, ali bi rast mogao da dostigne dvocifrene procente u drugom kvartalu, zahvaljujući novom fiskalnom paketu u iznosu od 2,1 milijarde EUR i baznog efekta. Uprkos dinamici vakcinacije u Srbiji koja je bolja od očekivane, broj novozaraženih je ponovo počeo da raste, zbog čega je Vlada uvela strože mere. U isto vreme, većina ključnih trgovinskih partnera u EU se suočava sa poteškoćama u nabavci dovoljnog broja doza vakcina, te su stoga eksterni rizici pretežno na negativnoj strani. Oni očekuju oporavak domaće potražnje na nivo pre pandemije u drugoj polovini 2021. godine.

Investicije, kako privatne tako i javne, uz oporavak potrošnje domaćinstava, verovatno će biti glavni pokretači rasta u drugom delu godine. Očekuju i da će ukupna inflacija zabeležiti umereni porast ove godine, na bazi kretanja na svetskom tržištu primarnih proizvoda i administrativnog povećanja cena električne energije.

Povećanje deficita

Nakon jednog od najvećih fiskalnih paketa u 2020. godini, Srbija najavljuje dalju podršku. Novi paket čija realizacija kreće od aprila iznosi oko 2,1 milijardu evra i predstavlja kombinaciju „novca iz helikoptera“, podrške za MSP i dodatnih državnih garancija za kreditne linije. Erste Grupa predviđa da će konsolidovani budžetski deficit neznatno premašiti cilj postavljen u budžetu (3% BDP-a) i iznositi oko 3,5% BDP-a, ali nivo javnog duga ipak bi trebalo da ostane znatno ispod nivoa propisanog Mastrihtskim ugovorom. Deo potreba za finansiranjem za ovu godinu već je zadovoljen, budući da je Srbija izašla na međunarodna tržišta i izdala 12- ogodišnje obveznice u iznosu od 1 milijarde EUR krajem februara.

Projekcija inflacije revidirana naviše

Oni su povećali projekciju indeksa potrošačkih cena za 2021. godinu za 0,3pp na 2%. Očekuje se ubrzanje inflacije kada nagli pad cena primarnih proizvoda u ranoj fazi pandemije bude izašao iz godišnjeg poređenja, kada počnu da se osećaju efekti nedavnog povećanja cena nafte, uz povećanje regulisanih cena električne energije. Ipak, potencijal za brži rast deluje ograničeno, jer bi inflatorni pritisci na strani potražnje trebalo da ostanu niski. Inflatorna očekivanja finansijskog i korporativnog sektora i dalje se kreću ispod sredine ciljanog koridora, zbog čega se takođe očekuje tek postepeno povećanje inflatornih pritisaka. Kao i obično, u kratkoročnom periodu neizvesnosti su uglavnom povezane sa kretanjem cena nafte i hrane.

Prinosi obveznica

Nakon novembarske emisije 10-ogodišnjih USD obveznica u iznosu od 1,2 milijardi krajem februara, Srbija je ponovo izašla na međunarodna tržišta sa emisijom 12-ogodišnjih EUR obveznica u iznosu od 1 milijarde, čime je pokriveno 20% ukupnih bruto potreba za finansiranjem, dok je prinos iznosio +180bp iznad MS, što je odraz bid-to-cover racija od 3,5.

Učinak dinarskih obveznica je od početka godine izuzetan, s obzirom na to da su prinosi u proseku opali za 35bp duž cele krive. Pretpostavljaju da su ekonomska otpornost Srbije na COVID krizu, pristojan porast realnog prinosa i potencijalni investicioni privukli pažnju investitora. Uključivanje nekoliko RSD obveznica u indeks GBI-EM JP Morgana počev od sredine godine trebalo bi da deluje kao katalizator, šireći krug međunarodnih investitora zainteresovanih za lokalno tržište. Učinak u kratkoročnom periodu verovatno će zavisiti od globalnih faktora, tj. strahova od reflacije i narativa centralnih banaka.

Kreditni rejting poboljšan

Još jedan dokaz ekonomske otpornosti Srbije prema pandemiji stigao je u petak, pošto je Moody’s podigao kreditni rejting zemlje na Ba2, dok je izglede procenio kao stabilne. Kreditna agencija je istakla dva razloga za podizanje rejtinga, osim pomenute otpornosti – dobre srednjoročne izglede za rast u zemlji i očekivanja da će fiskalni pokazatelji nastaviti da nadmašuju pokazatelje za ostale zemlje sa rejtingom Ba u narednom periodu.

Moody’s očekuje da će ekonomija ove godine zabeležiti rast od 4,7%, što je neznatno ispod Ersteove procene od 5%, istovremeno ističući trend oporavka u EU kao ključni (spoljni) rizik. Ključni faktor koji utiče na kretanje rejtinga u narednom periodu je tempo fiskalne konsolidacije u periodu nakon pandemije.

I