Autor: Nenad Ratkov
Klica ima raznih, a i u našem jeziku sama reč ima dosta značenja i upotreba. Koje su najčešće jestive klice koje su se razvile iz semena koje je niklo i razvilo se u vrlo mlade biljke, kako se konzumiraju, zašto su važne da se koriste u ishrani, samo su neka od pitanja čije odgovore možete pročitati u ovom tekstu.
Jestive klice su izvrsni izvori antioksidanata, esencijalnih aminokiselina i pregršt hranljivih vitamina i minerala. Kao takve, klice su označene kao funkcionalna hrana koja ima zdravstvene koristi i smanjuje rizik od mnogih bolesti.
Kažu da klijanje povećava hranljivu vrednost sastojaka i obezbeđuje bolju probavu. Mlade klice imaju 10 do 100 puta glukorafanina koji je enzim koji štiti telo od agenasa koji uzrokuju rak. Dalje , pruža antioksidante i povećava aktivnost hlorofila koji pomaže u detoksikaciji vašeg tela pojačavanjem nivoa kiseonika u telu.
Klijanje povećava nivo minerala i vitamina. Klijanje takođe povećava sadržaj proteina i skraćuje vreme varenja mahunarki. Tokom procesa nicanja, deo uskladištenog skroba u mahunarkama koristi se za formiranje sitnih listova i korenčića i za proizvodnju vitamina C.
Najčešće vrste jestivih klica kod nas su:
- Klice mahunarki: Kao što su klice sočiva(crveno, zeleno, planinsko i Beluga-sočivo), Mungo pasulj, soja, zeleni grašak.
- Proklijale žitarice: Kao što su klice pšenice, spelte, ječma, heljde, prosa, kinoe i ovsene klice.
- Klice povrća: Kao što su klice brokolija i slačice(bogate glukorafaninom), raznih Daikon rotkvi(kineska, japanska, sango), Kres-salate, vlašca, divljeg kelja, cvekle.
- Klice orašida i drugih vrsta semena: Kao što su klice badema, rotkve, Alfalfa, seme bundeve, seme susama, seme lana, seme konoplje, leblebije, piskavice ili suncokreta.
Kako se konzumiraju
Klice se uglavnom konzumiraju sirove, ali mogu se i lagano skuvati pre nego što ih pojedete(pre svega se misli na klice mahunarki, zbog još lakše svarljivosti).
Veoma su hranljive. Uprkos tome što imaju malo kalorija, klice su bogat izvor hranljivih sastojaka i korisnih biljnih jedinjenja. Sadržaj vitamina i minerala varira u zavisnosti od vrste. Međutim, uopšteno govoreći, proces klijanja povećava nivo hranljivih sastojaka, čineći klice bogatijim proteinima, folatima, magnezijumom, fosforom, manganom i vitaminima C i K od samog semena i odraslih biljaka. Takođe sadrže veći nivo esencijalnih aminokiselina, s tim što se pojedine aminokiseline povećavaju za čak 30%.
Pored toga, proteini u klicama mogu biti i lakše svarljivi od onih u odraslim biljkama iste vrste. Ovo je zbog samog procesa nicanja, jer zaštitni proteini biljaka se inaktiviraju razgradnjom do aminokiselina ili neaktivnog oblika što omogućuje našem telu da apsorbuje hranljive sastojke iz biljke i do 87% više- klice sadrže niži nivo antinutrijenata, što vašem telu olakšava apsorpciju svih hranljivih sastojaka koje sadrže.
Danijela i Nenad Ratkov iz Starčeva U ČETRDESETIM pokrenuli posao i grade brend GRINA od proizvoda MIKROBILJA i KLICA
Deset činjenica o HLOROFILU “Da li ste znali da gradi i enzime koji obnavljaju polne hormone”
SOK OD PŠENIČNE TRAVE JAČA IMUNITET Zelena krv za crvenu
Šta sadrže
Klice su takođe odlični izvori antioksidanata i drugih korisnih biljnih jedinjenja.
Na primer, pokazano je da tofu i sojino mleko od proklijale soje sadrže 7–13% više proteina, 12–24% manje masti i 56–81% manje antinutrijenata od tofua i sojinog mleka od neoklijane soje. Takođe, dokazano je da klice brokolija potencijalno sadrže između 30-50 puta više glukorafanina od zrele glavice brokolija. Koliko su hranljive materija koncentrisane u klicama brokolija ilustruje i činjenica da u 50g klica brokolija ima ista količina sulforafana kao u 1 kg zrelog brokolija.
U narednom tekstu ćete biti u prilici da pročitate više o benefitima konzumiranja jestivih klica.
