Soja, kao jedna od najznačajnijih ratarskih kultura, prisutna je u raznim segmentima naših života. Zaslužna je za trend rasta površina pod ratarskim kulturama, a kod poljoprivrednih proizvođača, gajenje soje je popularno zbog sigurnih prinosa i stabilnih cena. Iz ovih razloga, očekuje se da se sve više poljoprivrednih proizvođača odluči da gaji soju u budućnosti.
Odgovori na pitanja zašto treba da gajite soju, kako da odaberete sortu soje i grupu zrenja, čekaju vas u nastavku teksta.
Benefiti gajenja soje
Glavni razlog gajenja soje je povoljni hemijski sastav zrna. Soju karakteriše najkvalitetniji aminokiselinski sastav i smatra se za najvažniju proteinsku biljku. Zrno soje ima između 35 i 40% proteina i oko 20% ulja zbog čega se najčešće se koristi u ishrani ljudi i životinja.
Spisak proizvoda koji se mogu dobiti preradom soje je pozamašan. Nezamenljiva je proteinska komponenta u industriji stočne hrane, koristi se industrijama kao što su pekarska, mesna i industrija testenina, a koristi se i u farmaceutskoj industriji, kao i industriji gume, boje i lepka. Još jedna prednost soje je to što ona obogaćuje zemljište azotom, pa se sezonu nakon proizvodnje soje mogu se gajiti ratarske biljke na istom zemljištu, uz smanjenu upotrebu azotnih đubriva.
Kako SAD, Brazil i Argentina čine 80% ukupne svetske proizvodnje soje, a Evropa svega 2%, moguća je laka distribucija soje sa naših prostora za sve one industrije u kojima nije zadovoljena tražnja.
Uslovi za gajenje soje
Brojni agroekološki faktori (toplota, vlaga, svetlost i zemljište) utiču na razviće, rastenje i prinos soje. Ako faktori spoljne sredine deluju negativno, prinos soje često može da varira, po lokalitetima i po godinama.
Uspeh u proizvodnji soje, odnosno ispoljavanju genetičkog potencijala rodnosti sorti najviše zavisi od uslova vlažnosti. Za razliku od drugih kulturnih vrsta biljaka kod soje je bitna i količina i raspored padavina tokom vegetacionog perioda, a manje je važna, takozvana, zimska vlaga. U prvim fazama rasta, potrebe soje za vodom su krajnje skromne, osim kada je klijanje i nicanje u toku. Kako soja raste tako se i njene potrebe za vodom povećavaju. U periodu intenzivnog porasta, cvetanja, zametanja, mahunanja, a posebno perioda nalivanja semena tj. zrna, potreba za vodom je izražena, te se ove faze smatraju za ključne u procesu razvoja soje. Smatra se da ukoliko u periodu od druge polovine juna do početka avgusta padne oko 200 litara kiše, uz dobru agrotehniku, soja će obrazovati veliki broj mahuna i zrna u njima, dobro, naliveno seme će biti lepo i krupno, a kao krajnji rezultat je očekivani visok prinos soje.
Dr Srđan Anđelović, DELTA AGRAR “Obezbedili smo dovoljne količine kvalitetnog semena SOJE za domaće proizvođače, biće i za izvoz”
Mora se imati u vidu da je soja vrlo intenzivna biljka koja zahteva poštovanje tehnološke discipline u izvršavanju svih agrotehničkih mera. Ukoliko želimo visoke prihode soje moramo obratiti pažnju na sve parametre (izbor sorte, upotrebu deklarisanog semena, predsetvenu pripremu, đubrenje, vreme i način setve, higijenu useva i žetve). Kada je setva u pitanju, ističemo da su prednosti rane setve brojni i preporučujemo da se sa setvom krene čim je temperatura setvenog sloja na dubini od 4-5 cm između 8-10°C. Soja bolje podnosi niže temperature od kukuruza te mlada, tek iznikla, biljka soje bez problema podnosi -2, -3°C. Preporuka je da se već krajem marta prate uslovi zemljišta, prvenstveno temperature i da se sa setvom počne čim se steknu adekvatni uslovi.
Kako izabrati sortu SOJE i grupu zrenja?
Sorte soje se dele prema dužini vegetacionog perioda na 13 grupa zrenja. U našim uslovima ekonomski značaj imaju sorte 000, 00, 0, I i II grupe zrenja. Dobra sorta odlikuje se visokom produktivnošću, adaptibilnošću u različitim agroekološkim uslovima, potencijalno visokim i stabilnim prinosom, otpornošću na poleganje, bolesti i štetočine, i zadovoljavajućim kvalitetom i otpornosti na sušne uslove.
Rad na selekciji Selsem programa soje traje više od 50 godina, a danas sorte soje Selsem, znače stabilnost, prilagodljivost različitim uslovima gajenja i potencijal za visoke prinose. Poslednjih nekoliko godina registrovan je veliki broj sorti ultra kratke i kratke vegetacije (Maestral, Panonka, Pasat, Dana i Pelikan) gde su stručnjaci Delta Agrara koji stoje iza razvoja Selsem sorti uspeli da podignu njihov proizvodni potencijal i približe ga sortama srednje i srednje duge vegetacije koje u promenjenim agroekološkim uslovima (primer izrazite suše na našem tržištu u poslednjih 10ak godina) daju stabilne i ekonomski opravdane rezultate. Do skoro je bilo nezamislivo da se sorte 000 i 00 koriste i u redovnoj setvi ali upravo ostvareni rezultati sa ovim sortimentom u poslednjih 2-3 godine daju Selsem timu za pravo da ih preporučuje i za redovnu i postrnu setvu.
000 grupa zrenja
Kada je reč o 000 grupi zrenja, ona je pre svega namenjena za postrnu setvu. Ovoj grupi pripada sorta Maestral koja pored postrne setve, dobre rezultate pokazuje u ranoj i zakasneloj setvi. Maestral se takođe može pohvaliti krupnim semenom, a proizvodni potencijal je preko 4,5 [t/ha] što je za ovu grupu zrenja izuzetno visok rezultat.
00 grupa
U sledećoj grupi, 00 grupi, prisutne su sada već popularne sorte Panonka i Pasat. Panonka je pogodna za redovnu, zakasnelu, naknadnu i postrnu setvu, dok je za Pasat karakteristična velika plastičnost i adaptibilnost u različiti uslovima gajenja, izuzetno velika produkcija mahuna, kao i visoka tolerantnost na pucanje mahuna. Visok proizvodni potencijal karakteriše i jednu i drugu sortu.
0 grupa
U 0 grupi zrenja Selsem brend se ima čak 3 sorte – Dukat, Dana i Pelikan. Dukat, kao najzastupljenija sorta ove grupe zrenja u izvozu, odlikuje se velikom adaptilnošću i stabilnošću u različitim uslovima gajenja. Ostvaruje neverovatne prinose, preko 5 [t/ha]. Sorta Dana je, takođe, adaptabilna i sadrži veliki broj mahuna po etaži. Pelikan je sorta novije genetike i visokog proizvodnog potencijala, vrlo intenzivna sorta koja u odnosu na druge sorte upravo razliku u prinosu pravi u povoljnim uslovima gajenja.
I grupa zrenja
Galeb, Vihor i Posejdon pripadaju I grupi zrenja. Galeb, kao najpopularnija sorta u Italiji, sa proizvodnim potencijalom preko 5 [t/ha], lider je u proizvodnji u humidnim uslovima. Vihor i Posejdon su najnovije sorte u Selsem portfoliju koje su proširile Selsem ponudu u, za sada, najzastupljenijoj grupi zrenja na našem tržištu. Po ostvarenim rezultatima u komisijskim i predkomisijskim testovima daleko prevazilaze standard ove grupe zrenja, te se sa pravom očekuje da će zauzeti značajno mesto na proizvodnim površinama kod naših farmera.
II grupa zrenja
U II grupi zrenja Selsem brend nudi 3 sorte. Beta sortu koju odlikuje visoka tolerantnost na poleganje kao i na pucanje mahuna, i karakteriše preko 40% mahuna sa 4 semena. Gorštak je kasna sorta koja ima proizvodni potencijal preko 5,5 [t/ha]. Volođa je intenzivna sorta koju kao i Pelikan odlikuje izuzetna tolerantnošt na poleganje, visoka tolerantnost na pucanje mahuna, i proizvodni potencijal je preko 5 [t/ha].
Iako svaka Selsem sorta ima svoje specifičnosti, ono što im je zajedničko je stabilnost, otpornost i izuzetan kvalitet semena sa visokom energijom i ukupnom klijavošću. Kod Selsem sortimenta rezultati govore sami za sebe, pa je tako na oglednom polju PSS Loznica ostvaren prinos od 5.280 kg/ha za sortu Gorštak, dok je u Italiji za sortu Maestral ostvaren prinos od čak 4.900 kg/ha što je izuzetno visok prinos za 000 grupu zrenja.
Ako i vi želite da gajite soju i ostvarite najveći prinos, a samim tim i visok profit, posetite sajt www.selsem.rs i izaberite vašu sortu!