Selo&Planina&Grad

REPORTAŽA SA JAHORINE Vožnja ratraktom i sankanje na 1.879 metara (Foto)

Jahorina Foto: Danijela Nišavić

“Aj, kolika je Jahorina planina… Aj, siv je soko preletjeti ne može…” odjekuje pesma iz ratrakta. Dok glas Seida Memića Vajte vraća u neka prošla vremena i podsećanje da su na Jahorini davne 1984. održane zimske Olimpijske igre, krećemo u avanturu. Juri ratrakt 10 kilometara na sat, predeli nikad lepši, promiču pred očima staze iz drugog ugla, odozdo od centra Jahorine, dok lagano pada suton.

Svaki dan, kada vremenski uslovi za to dozvole, moguće je provozati se ratraktom. Ovo je jedinstvena i zanimljiva ponuda OC Jahorina. Od centra kod hotela Termag koji se nalazi 1.300 metara nadmorske visine do najvišeg vrha Ogorijelice na 1.916 metara. Uz prijatnu vožnju naročito ako se zadesite u toploj kabini planinu ćete još bolje doživeti, a oči će upijati lepotu beline snega, visokih četinara i predela. Osećaj nezaboravan, jer sigurno ćete se prvi put voziti stazom odozdo i odozgo u to doba, kad se zatvara rad šestoseda, dvoseda i ostalih ski instalacija u koju spada i gondola, lift i pokretne trake. Za ratrakt je svejedno na kojoj je stazi, neumoljivo se penje istim ritmom i na zelenu, crvenu i crnu.

Slađan Koprivica (50), vozač, kad je smena obiđe sve staze, kako bi ih pripremio za skijaše. Više puta prođe, tabana, uređuje. Najlakše je kad ima snega, a najteže kad počne da kopni pa mora da se od delova gde ga ima da raspoređuje na staze. Ova je zima za skijaše na Jahorini bila blagosnežna. Uprkos pandemiji – i snega i skijaša je bilo, beleži se rekordna ski sezona.

“Lep je osećaj kada ste u kabini. Naravno oči su na snegu, nema opuštanja”, priča Slađan, dok pogledom osmatra.

Ratrakti su najsavremeniji. Svako veče i noć pređu svih 46 kilometara alpskih staza i 10 nordijskih. Vozi Slađan u svim vremenskim uslovima, a na ovoj olimpijskoj lepotici možete da doživite u kratkom intervalu da iako ima metar snega, počne da pada kiša koju ubrzo zameni susnežica pa sneg.

“Za sneg na Jahorini nije problem kiša, već kad počne da duva jugo. To kako brzo okopni je neverovatno. Onaj silni sneg pretvori se u potoke”, priča Slađan.

Autor ovog teksta bio je srećom u toploj kabini, zajedno sa malim sinom. Suprug je bio napolju. Na posebno ograđenom delu može da stane desetak posetilaca. Ako imate sreće da ne duva vetar, vožnja će biti još prijatnija za one koji su napolju. U suprotnom, borićete se sa vetrom, dok vam suze klize niz obraze i pridržavate čvrsto za ogradu, u večitom sukobu sa dahom planine. Ipak, uživaćete u predelima. A oni su prelepi.

Suze klize, a pogled ide sa jednog na drugi kraj planine. Kako je to izledalo, iz kabine možda najbolje može da posvedoče reči i doživljaj malog sina koji je upitao zabrinuto: “Da li će tata preživeti?”

Nakon dvadesetak minuta vožnje stiže se ispred Olimpijskog bara na 1.849 metara nadmorske visine. Nalazi se u neposrednoj blizini izlazne stanice šestoseda i jezera. Tu je i odlična zaravan blago nakrivljena, idealan za sankanje koje će biti adrenalinsko. Jer, opuštanja nema, za čas može da se pređe sa druge strane planine. Kad se umorite, pravac Olimpijski bar na kolače uz vatru kamina. Taman kad predahnete vreme je za povratak. I tada ćete opet otkrivati. Jer koliko god puta da ste uživali u predelima olimpijske lepotice, videćete nešto novo i interesantno i čini vam se lepše od onog što ste već videli…