Autor: Jelica Putniković
Tim za vodoničnu strategiju Srbije, čiji je predlog podržalo Ministarstvo rudarstva i energetike, završetak kompletnog dokumenta strategije, koja će biti deo nove strategije razvoja energetike do 2050., najavljuje za 60 dana. „Vodonična strategija je inicijalni korak, da se kroz saradnju države sa stručnjacima, akademskom zajednicom i privredom pronađe optimalno rešenje, koje će Srbiji obezbediti mesto u svetskoj vodoničnoj tranziciji”, kaže Miljan Vuksanović, vođa ovog Tima.
Tim za vodoničnu strategiju Srbije, čiji su koncept osmislili inicijator ideje da se Srbija uključi u globalnu, svetsku vodoničnu tranziciju – Miljan Vuksanović i predstavnici akademske zajednice i privrede, konkretno, Mašinskog fakulteta u Beogradu i poslovnog udruženja Elektromašinogradnja, najavljuje da će ovaj dokument biti završen za dva meseca.
Brzina je neophodna da bi Srbija bila ravnopravna sa drugim učesnicima u razvoju vodoničnih tehnologija, kao deo procesa dekarbonizacije i okretanja klimatski neutralnom razvoju.
„Sa svojevrsnim „kosturom“ buduće kompletne strategije – mogućnostima za razvoj vodoničnih tehnologija u Srbiji, koje bi bile deo procesa dekarbonizacije i okretanja klimatski neutralnom razvoju, Tim za vodoničnu strategiju juče je upoznao predstavnike Ministarstva rudarstva i energetike – državne sekretare i pomoćnike ministarke. Ministarstvo rudarstva i energetike je podržalo našu inicijativu. Dogovreno je da ubuduće radimo na tome da vodonična strategija bude deo nove strategije razvoja energetike do 2050. godine”, kaže Miljan Vuksanović, vođa Tima za vodoničnu strategiju.
Ideja je da se sa predstavnicima države izradi, za ovo vreme izuzetno važan dokument – strategija vodonične tranzicije, odnosno postepeni prelazak na vodonik kao osnovni energent budućnosti.
Vuksanović ističe da su tri osnovna razloga koji su ključ predloga zajedničkog rada.
Prvo, sve zemlje članice Evropske unije, pa i sama Evropska unija formalno su usvojile vodoničnu strategiju da 2050. godine, uz „prolazna kontrolna vremena“ – 2023. i 2030. godinu. Izradom Strategije Srbija se pridružuje ne samo evropskim već i velikom broju zemalja Azije, oba američka kontinenta i Australiji.
„Mi smo u zaostatku koji još možemo da prevaziđemo. Primera radi, Hrvatska planira da završi svoju strategiju u drugoj polovini ove godine a mi imamo realnu šansu da to uradimo pre njih. Naš koncept je upravo tako razvijen da možemo da, kao tim, završimo strategiju u roku od 60 dana“, kaže Vuksanović.
Drugo, koncept strategije je razvijen na način, upravo kako to preporučuje nov evrospki pristup: kao zajedničko delo industrije, državnog aparata i investitora. Po tome ćemo svakako biti jedinstveni i odlično ćemo se uklopiti u savremene razvojne tokove vodonične tranzicije. Teško je zamisliti, napominje Vuksanović, bolji i efikasbiji način u međunaronoj komunikacije od komunikacije koju nudimo u našoj strategiji.
Treće je novina u načinu pristupa strategiji.
„Naš pristup je da strategiju čine konkretnih 50 pažljivo odabranih projekata i programa, od kojih svaki ima svoje definisane aktivnosti sa ciljevima, sadržajem i rezultatom. Ovim mehanizmom, da ga tako nazovem, postižu se dva važna cilja: potpuna kontrolabilnost u realizaciji i značajan interes za ulaganje“, ističe Vuksanović.
Strategija prema tom konceptu obuhvata sve vrste vodonika (zeleni, plavi, tirkizni, sivi…) svrstanih u sedam oblasti: proizvodnja, transport, skladištenje, upotreba vodonika u elektroenergetici, propisi i regulativa, obrazovanje i nauka i međunarodna saradnja. Кljučni programi već su nabrojani u strategiji.
U narednoj fazi rada detaljnije će se sagledati potrebna sredstva za realizaciju, konkretni rezultati – koji se žele postići i prioriteti u neposrednoj primeni strategije.
„Кada je reč o položaju Srbije u energetici, jasno je da je oslonac na korištenje niskokvalitetnih i ekološki nepovoljnog uglja. Postoje, međutim, resursi, koji mogu da omoguće ulazak srpske enegetike u vodoničnu budućnost. Mi smo ispitali ove potencijale i sa pravilnim strateškim usmerenjem Srbija treba i može, a ne samo da mora, da krene ovim putem. Strategija, koju smo pripremili, daje odgovor na to: kako, kada, ko i zašto“, objašnjava Vuksanović isitčući da je „u pitanju ozbiljna i duboka reforma, a da je resorno ministarstvo rudarstva i energetike, kako smo sagledali, predodređeno za tu ulogu“.
Uloga obrazovanja i nauke je, takođe, važan sastavni deo vodonične tranzicije. Evropa, pa i celi svet ulažu ogromne napore i sredstva da se ne nađu van ovih tokova.
„Кadrove koji su nam za to potrebni moramo odmah obučavati, kako na visikoškolskom nivou, tako i u srednjem obrazovanju. Tu smo najbliže Evropi, jer svi moraju da prođu kroz reformu obrazovanja da bi se prilagodili zahtevima „nove privredne grane“, kako je to deklarisala EU, pa samim tim smo na približno istim startnim pozicijama. A koncept Strategije daje Srbiji osnov za pravovremeno reagovanje, tako da sam uveren da tu možemo da uhvatimo korak sa Evropom i svetom“, smatra Vuksanović.
Elektromašniogradnja zapošljava više desetina hiljada radnika i neraskidivo je vezana za budućnost energetike u Srbiji. Stoga privrednici možda najbolje (a svakako najdirektnije) razumeju opasnost koju donosi budućnost sa smanjenom potrebom za ugljem. Potpuno jasno se sagledava šansa da se na vreme i uz ozbiljno učešće države ovaj deo privrede uključi u savremene tokove, koje donosi vodonična tranzicija.
Evropa je već iskazala potrebu za otvaranjem više od milion novih radnih mesta u ovoj oblasti, što znači, više od pola miliona novozaposlenih u proizvodnim procesima vezanim za vodoničnu tehnologiju. Sasvim je izvesno da tu postoji ozbiljan izazov, ali i šansa za srpsku industriju.
„Strategiju smo upravo zbog toga koncipirali na konkretnim i pragmatičnim osnovama, sa predlozima pokretanja konkretnih proizvodnih procesa, jer je, objektivno, najobučenija kadrovska struktura u Srbiji i dalje vezana za elektroprivredu i njeno funkcionisanje. Ako se na vreme krene i fokusira na blagovremeno prilagođavanje elektroprivrede (orijentacijom na vodonik, kao osnovni energent), mi raspolažemo resursima da ne zaostanemo za svetom u vodoničnoj tranziciji. O ovom jasno govori podatak da je sagledano da će 2050 godine 8% vodonika biti proizvedeno iz biomase, dok će iz uglja, primenom novih i usavršenih tehnologija, biti proizvedeno čak 20% vodonika. Industrija, rekao bih, zna i oseća duh promene“, kaže Vuksanović zaključujući „upravo zato je važna saradnja sa državnim institucijama. Da se kroz pragmatična strateška opreljenja nađemo na istom putu – ali, i u isto vreme, sa Evropom i svetom. Mislim da predlog strategije daje onaj pravi, inicijalni korak, da se kroz saradnju države sa stručnjacima, akademskom zajednicom i privredom pronađe optimalno rešenje koje će svima nama obezbediti mesto u vodoničnoj tranziciji“.
