Ekonomije rastućih i zemalja u razvoju u regionu Evrope i Centralne Azije ove godine će prema očekivanjima ostvariti rast od 3,6 procenata, zahvaljujući oporavku izvoza i stabilizaciji cena industrijskih proizvoda, što delimično neutrališe ponovno rasplamsavanje pandemije krajem 2020. godine i skorašnje izbijanje novih slučajeva, navodi se u najnovijem, danas objavljenom izdanju ažuriranog izveštaja Svetske banke za region.
Umeren rast u 2021. godini uslediće nakon kontrakcije od 2 procenta u 2020. zbog poremećaja prouzrokovanih КOVID-om. Ekonomski pad je bio manji od predviđenog usled oporavka Turske, koji je bio snažniji od predviđenog, i otpornosti Rusije, kao dve najveće privrede u regionu. Oporavak industrijske proizvodnje, povećana izvozna tražnja, veće cene roba i fiskalna i monetarna podrška doprineli su ostvarivanju ovakvog rezultata. Najteže su pogođene privrede koje u velikoj meri zavise od usluga i turizma, imajući u vidu da su mere socijalnog distanciranja i ograničenja kretanja dovele do trajnijeg slabljenja.
Rast niži ako pandemija potraje duže nego što se očekuje
Očekuje se da će stopa regionalnog rasta dostići 3,8 procenata u 2022. godini, kako efekti pandemije budu postepeno slabili a trgovina i investicije ubrzavale rast. Ovakvi izgledi su ipak veoma neizvesni i rast može biti niži ukoliko iščezavanje pandemije potraje duže nego što se očekuje; postoje kašnjenja u vakcinaciji, uslovi eksternog finansiranja se pogoršavaju usled globalnog rasta kamatnih stopa ili pogoršanja sentimenta investitora, kao i usled geopolitičkih tenzija.
Očekuje se da će pandemija izbrisati makar pet godina rasta prihoda po glavi stanovnika u nekoliko privreda u regionu i povećati broj siromašnih, u velikoj meri usled gubitka radnih mesta. U celosti, uprkos oporavku rasta, oporavak bruto domaćeg proizvoda (BDP) po glavi stanovnika u regionu je blaži i ispod trenda pre pandemije.
„Pandemija i dalje baca senku na ekonomsku aktivnost u Evropi i Centralnoj Aziji. Međutim, dok se kreatori politika hvataju u koštac sa kratkoročnim efektima na zdravlje, obrazovanje i privredu, trebalo bi da ugrabe priliku da se pozabave dugoročnim izazovima podsticanja produktivnosti, izgradnje živahnijeg privatnog sektora, unapređenja institucija i prelaska na zelenije i inkluzivnije privrede, sa manjom emisijom ugljenika“, kaže Ana Bjerde, Potpredsednica Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju.
Od fundamentalnog značaja za postizanje ovih dugoročnih razvojnih ciljeva je dobra uprava. Pandemija je naglasila potrebu za dobrom upravom, imajući u vidu značajnu ulogu koju su vlade širom sveta odigrale u ublažavanju uticaja virusa na zdravlje, privredu i društvo. Mere su se kretale od ograničenja kretanja radi kontrole širenja zaraze do programa vakcinacije, paketa pomoći radi zaštite pojedinaca i privrednih subjekata od ekonomskih posledica pandemije kao i razradu metoda virtuelnog učenja za više miliona dece školskog uzrasta.
U Evropi i Centralnoj Aziji, dobra uprava dodatno dobija na značaju imajući u vidu istorijski veliku ulogu koju vlade igraju u oblikovanju privreda. Državni rashodi u regionu predstavljaju skoro 40 procenata privrede, a vlade zapošljavaju više od četvrtine najobrazovanijih i najproduktivnijih radnika u regionu, pri čemu žene čine 57 procenata zaposlenih u javnom sektoru. Uloga vlade u zemljama u regionu će verovatno dalje rasti narednih godina, prevashodno usled potrebe za širenjem zdravstvene i dugoročne nege populacije koja stari, kao i podrške javnosti intervencijama vlade na smanjenju nejednakosti i, u svetlu КOVID-a, unapređenju sistema zdravstva i obrazovanja.
Unapređenje uprave dobija još više na značaju
U posebnoj analizi na temu „Informacije, digitalizacija i dobra uprava u Evropi i Centralnoj Aziji“, izveštaj analizira potencijalnu ulogu informacija i digitalizacije u unapređenju uprave u regionu.
„Da bi se efikasno bavili izazovima koje je nametnuo КOVID-19, unapređenje uprave dobija na još većem značaju u regionu“, kaže Asli Demirgič-Кunt, glavna ekonomistkinja Svetske banke za Evropu i Centralnu Aziju. „Digitalna tehnologija i informaciona revolucija nude potencijal za povećanje efikasnosti, transparentnosti, operativnosti i poverenja građana, što u celosti direktno unapređuje kvalitet uprave.“
Informacijama i podacima se postavljaju temelji za kvalitetnije donošenje odluka, optimizaciju rada državnih organa i delotvorniju raspodelu resursa, dok digitalizacija omogućava jačanje ovih procesa i doprinosi većoj efikasnosti i transparentnosti.
Da bi se pojačao uticaj informacione revolucije, pored unapređenja digitalizacije javnog sektora neophodna je i koordinacija između decentralizovanih informacionih sistema pojedinačnih institucija. Кvalitet uprave u sve većoj meri zavisi od stepena korišćenja digitalnih alata i primene tehnologije radi unapređenja upravljanja, pružanja usluga i sveukupnog kapaciteta države. Države bi trebalo da primene i podsticajne mere kojima će pospešiti uvođenje i prilagođavanje informacionih sistema u javnoj upravi.
Informaciona revolucija i digitalizacija takođe pružaju šansu za jačanje poverenja kroz podsticanje efikasne saradnje između vlada i civilnog društva. Jedan od najperspektivnijih mehanizama za unapređenje poverenja i legitimiteta su Otvoreni podaci, čijom primenom se snižavaju transakcioni troškovi prikupljanja, analize i objavljivanja podataka o javnom sektoru i omogućava sveobuhvatniji uvid u kvalitet uprave. Pružanje otvorenog pristupa podacima vlade bi takođe moglo da pomogne u sprečavanju širenja dezinformacija i pogrešnih informacija preko društvenih mreža. Podsticanje direktnih mehanizama za povratne informacije između građana i vlade ne samo da unapređuje pružanje javnih usluga, već takođe i gradi poverenje i legitimitet.
