Obnovljivi izvori energije

Vodonična strategija biće deo Strategije razvoja energetike Srbije do 2030.

Foto: Radoje Pantović

Ministarstvo rudarstva i energetike podržalo je Inicijativu Tima za vodonik za izradu Vodonične strategije Srbije, koja će biti deo buduće Strategije razvoja energetike Srbije do 2030. Predlog ovog dokumenta, ključnog za dekarbonizaciju, treba da bude završen do leta, poručeno je sa konferencije „Vodonična strategija Srbije“ koju su na Mašinskom fakultetu organizovali Tim za vodonik i portal Energija Balkana.

Kao u celom svetu i energetski sektor naše države je pred izazovima energetske tranzicije, a pripremom Vodonične strategije Srbije, koja će biti deo Strategije razvoja energetike Srbije do 2030. sa perspektivom do 2050. godine Srbija će definisati dugoročno i trajno opredeljenje – tranziciju ka vodoniku, kao osnovnom energentu.

Evropska unija je već usvojila zajedničku vodoničnu strategiju krajem prošle godine, a naša zemlja je na vreme uhvatila korak i na leto se očekuje prvi nacrt ovog važnog dokumenta, koji će Srbiji omogućiti da se uključi u savremene tehnološke promene u energetici, zaključak je stručne konferencije „Vodonična strategija Srbije“ koja je održana danas na Mašinskom fakultetu u Beogradu, u organizaciji Tima za vodonik i specijalizovanog portala Energija Balkana.

Ministarstvo rudarstva i energetike podržalo je Inicijativu Tima za vodonik za izradu Vodonične strategije Srbije. Tim za vodonik imao je prethodnog dana sastanak sa prof. dr Zoranom Mihajlović, potpredsednicom Vlade Srbije i ministarkom rudarstva i energetike Vlade Srbije i njenim saradnicima, na kome je dogovorena buduća saradnja na izradi ovih dokumenata, ključnih za zelenu energetsku tranziciju. U toku su, inače, pregovori sa Svetskom bankom o finansiranju izrade nove Strategije razvoja energetike u okviru koje će vodonik zauzeti važno mesto.

Tim za vodonik čine predstavnici Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, Instituta Mihajlo Pupin Automatika, poslovnog udruženje Elektromašinogradnje, kao i više stručnjaka. Ekspertska inicijativa podržana od akademske zajednice i privrede, uobličena je u predlog strategije i biće svojevrsni putokaz kako da se privreda, nauka, obrazovanje i državni aparat mobilišu u zajedničkim naporima da Srbija postane deo međunarodnih tokova u energetici.

Ukazujući da Srbija sada polovinu svoje proizvodnje električne energije proizvodi u termoelektranama sagorevajući ugalj Jovanka Atanacković, državna sekretarka u MRE je naglasila da je energetska tranzicija, odnosno dekarbonizacija i okretanje klimatski neutralnom razvoju put koji nas kao državu čeka.

„Ključni su obnovljivi izvori energije, a tu posebno mesto ima skladištenje vodonika. Buduća energetska stabilnost zemlje leži u vodoniku. Vodonična strategija biće glavna zvezda vodilja strategiji razvoja energetike u Srbiji“, naglasila je Atanacković poručujući: „Znam da vodonik može biti jedini prirodno prihvatljiv energent budućnosti. Znam da je 75 odsto svemira sastavljeno od vodonika. I zvezde su od vodonika, i znam da će vodonična strategija biti zvezda vodilja u onome što budemo radili. Strategija razvoja energetike će biti vođena upravo tom zvezdom“.

Domaćin ovog skupa, prof. dr Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta, rekao je da se važeće Strategija razvoja energetike može nazvati ugljenom strategijom, jer je proizvodnja energije zasnovana na ovom fosilnom gorivu.

„Sada se vremena dramatično menjaju, a jedan od novih izazova je vodonik. Cilj je da Srbija ne stane na dobro urađenom strateškom dokumentu o vodoniku, što se često dešava, već da dobije niz proizvodnih pogona od kojih bi poreski obveznici imali velike koristi“, rekao je Mitrović komentarišući da je jedna od mana akademske zajednice slaba konverzija rezultata istraživanja u nove proizvode i tehnologije. Tu se mora napraviti zaokret. Ne sme se otići u neke višegodišnje rasprave o vodoniku. Moramo brzo da dođemo do akciono utemeljene strategije, koja će na kratak, ali i na srednji i duži rok davati rezultate, a to su postrojenja, nove tehnologije i proizvodi”.

Pozivajući sve da se udruže, kako bi se pre leta došlo do nacrta vodonične strategije Mitrović je rekao da će Mašinski fakultet da podrži ovaj razvoj kroz stvaranje stručnih kadrova.

„To je možda i prvi korak, koji bi trebalo napraviti. Stručni kadar koji nam je potreban za to je u prvom planu. Zbog toga će nastavni planovi i programi biti inovirani, kako bismo dobili vrhunske generacije inženjera, kako bismo hvatali korak sa Nemačkom, Francuskom i Holandijom koje su najviše u Evropi odmakle u ovoj oblasti. Najboljim studentima biće omogućeno da odu na praksu u vodeće komapnije tih zemalja, da bismo, kada se vrate, sa tako stečenim znanjima bili konkurentni“, istakao je Mitrović podsećajući da Mašinski fakultet ima dve laboratorije – za vodoničnu koroziju i gorive ćelije, koje sarađuju sa Institutom Vinča.

Navodeći da predlog vodonične strategije u velikoj meri sledi osnovne pravce kojima svet napreduje u osvajanju nove energetike Miljan Vuksanović, vođa Tima za vodonik je naglasio. „Moramo voditi računa o raspoloživim prirodnim i humanim resursima koje Srbija poseduje. Vodonik ima velikih prednosti, on može da se koristi kao energent i kao medijum za prenos i skladištenje energije. On je osnov u borbi protiv klimatskih promena. U ovom trenutku u Nemačkoj izdvojeno je sedam milijardi evra za vodoničnu energiju, plus dodatnih dve milijarde za prekograničnu saradnju. Strateški cilj elektroprivrede Nemačke je da bude lider u ovom domenu. Da li Srbija može i treba da se uključi u ovu energetsku tranziciju? Odgovor je da, jer Srbija ima resurse sa kojima može da krene u proizvodnju vodonika“.

Vodonična strategija će biti koncipirana kao svojevrsni skup od 50 projekata, koji podrazumevaju projekte proizvodnje i skladištenja vodonika, koji će se potom detaljnije razvijati, da bi se potom tražili načini finansiranja. Svuda u svetu država je aktivni sudeonik, tako što razvija potrebnu regulativu i međunarodnu saradnju. Međutim, vodonik nije jeftin energent, a vodonična tehnologija nije komercijalna. U zemljama koje vide budućnost i rade vodonične strategije, kao što su Sjedinjene Američke Države kilogram vodonika košta dva dolara. 

„Predlog vodonične strategije jasno definiše ciljeve do 2023., 2030. i sagledavanje razvoja do 2050. godine, kada se planira nulta emisija ugljendioksida. Krucijalno je i obrazovanje, a tu ne kasnimo, što je važno jer Evropa očekuje milion radnih mesta u ovom sektoru“, istakao je Miljan Vuksanović.

Milenko Nikolić, direktor Instituta Mihajlo Pupin Automatika, koji je i predsednik Poslovnog Udruženja Elektromašinogradnje, koje okuplja državne i privatne firme sa dvadesetak hiljada zaposlenih bio je kategoričan: „Za Vodoničnu strategiju moramo biti životno zainteresovani, kako ne bismo izgubili tržišta za rad. Vrlo je bitno da fakulteti prilagode svoje programe za obrazovanje novoj energetskoj stvarnosti i budućnosti“.

Zoran Ilić, pomoćnik za elektroenergetiku u ministarstvu rudarstva i energetike, objasnio je da se planira pravljenja plutajućeg postrojenja za proizvodnju vodonika u neposrednoj blizini obala Save ili Dunava, koja će biti plutajuća, mobilna platforma, po projektima koji bi uskoro trebalo da budu završeni.

„Vrlo brzo ćemo dobiti jedno plutajuće postrojenje za proizvodnju vodonika na Savi ili Dunavu, koje će proizvoditi ovaj energent iz vode. Radi se o plutajućoj platformi na vodi koja će biti sastavljena od 110 rezervoara za vodonik zapremine po 50 kubnih metara, a iznad toga bi bila različita postrojenja na vetar, sunce ili kombinovano, za proizvodnju električne enregije, koja će služiti za proces elektrolize iz koje će se dobijati vodonik. Površina te platforme bila bi oko pola hektara, kako bi sva planirana oprema mogla da stane na nju. Biće sva izgrađena od drveta, uključujući i bačve – rezervoare za vodonik, koje će biti obložene sa specijalnim materijalima“ naveo je Ilić naglasio da će platforma istovremeno i prečišćavati rečnu vodu, koja će se koristiti za proizvodnju vodonika, što daje dodatni ekološki momenat.

Predstavnici MRE već razgovaraju sa ljudima koji nameravaju da uđu u ovaj projekat.

„Ideja je da to bude na ušću Topčiderske reke u Savu, ili na nekom drugom mestu gde se kanalizacija izliva u reku”, rekao je Ilić, ne sporeći da je proizvodnja vodonika skupa, kao i energija koja se iz njega dobija, ali je dodao kako se računa da će tehnologija dobijanja vodonika vremenom da napreduje, a društveni standard da poraste.

Prof. dr Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu najavio je do leta održavanje velike stručne konferencije.