UniCredit
Naša priča

Goran Đaković „VOŽDOVE JAGODE“ šumadijsko selo Stojnik „U čemu je tajna slatkih i mirišljavih jagoda“

Autor: Danijela Nišavić

Topao dan u Šumadiji, ko posle kiše, s mirisom zemlje. Vredne ruke berača svaki crveni plod pažljivo kidaju sa vreže jagoda i još pažljivije ih spuštaju u gajbice tik pored njih. Ima i većih i manjih plodova nasumično poslaganih kako su pristigli i sazreli. Možda nejednake po veličini, ali te domaće „Voždove jagode“ izrasle na plodnoj zemlji Šumadije u selu Stojnik, iste su po slasti i šećer im nije potreban. Od 10. maja počela je berba prvo ranih sorti na otvorenom, pa su na red stigle i ove kasnije. Do sad je obrano osam tona sa 1,2 hektara, a za koji dan biće i završena celokupna berba. Ove godine proizvođači jagode zadovoljni su cenom – u proseku 155 dinara za kilogram.

Poljoprivredno gazdinstvo „Voždove jagode“ nalazi se u selu Stojnik nadomak Aranđelovca. Goran Đaković, inženjer poljoprivrede i vlasnik i urednik časopisa „Agrobiznis“, a od skora i savetnik za medije Branislava Nedimovića, ministra poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, je proizvođač jagoda. U tom poslu zajedno je i sa rođenom sestrom Snežanom Birčanin i sa Nemanjom Popovićem, veterinarskim tehničarem. Na 1,2 hektara pre tri godine zasadili su četiri sorte jagoda, od čega je pod plastenicima 10 ari.

„U plastenicima smo počeli berbu 15. aprila, a očekujemo da se celokupna berba završi 15. juna. Ove tri godine koliko se bavim proizvodnjom su zapravo ogledne. Eksperimentišemo, uvodimo i novine. Bitno je kao i za sve osluškivati svoju proizvodnju i zasade i onda greške nema“, priča za Plodnu zemlju Goran. Na imanju koje je ovaj Valjevac kupio, užurbano. Marljivi berači pažljivo kidaju sa vreže crveni plod, miriše njiva na tek ubrane jagode. Berba jagoda se obavlja ručno u ranim jutarnjim satima ili popodne u danima kada nema kiše. Između redova prostor sa travom, koji se po potrebi kosi kosačicom. Tu su i kokoške. Nema insekta ni štetočina, sve se na prirodni način reši.

Svaka od četiri sorte jagode ima svoju specifičnost. Kleri je standardna među sortama. Ima srednje rano vreme kada sazreva. Prvih godinu do dve je krupnija, treću sitnija, a odlikuje je odlična slast i za preradu je idealna, bilo da je reč o slatku, soku ili džemu. Alba je sorta koja je nastala krajem prošlog veka u Italiji, poseduje dobru otpornost prema bolestima. Veoma je cenjena jer je prinos po jednoj biljki veći od proseka. Nalazi se u grupi ranijih sorti po vremenu dozrevanja (kraj aprila i početak maja). Pogodna je za transport i odlikuje je lep sjaj ploda.

„Ovogodišnji rod jagoda je izuzetno kvalitetan uprkos kišama koje su je pratile u prvim nedeljama berbe. Za Stojnik je karakteristično da kiša pada samo kad nigde u okolini ne pada. Bude kiše u Kragujevcu, Aranđelovcu i Mladenovcu, a u Stojniku ne. Specifična situacija je da možemo da beremo jagode i kada drugi ne mogu, a posebnost ovog lokaliteta je da nakon padavina obavezno počne da duva vetar koji pomogne da se zemljište prosuši i da za nekoliko sati ponovo počne berba“.

Sorta Kvin Eliza ima krupnoću i slast i prosečan rod za jagodu, dok je Sibila bila jako rano za berbu pristigla, ali je imala nešto manji rod u trećoj godini. I dalje je krasi izuzetno krupni plod.

„Ulaganja u proizvodnju jagoda nisu visoka. Sa minimalnom zaštitom i prihranom biće postignut rod od deset tona po hektaru. Računica pokazuje da se uloži jedna tona da bi se dobilo deset, a da na troškove berbe ode skoro polovina“.

Evo i računice. Dnevnice za berače iznose 2.500 dinara, oni su angažovani trideset dana berbe. U proseku svaki dan bude po osam berača, što u ukupnom zbiru iznosi (8×75.000 dinara) 600.000 dinara odnosno polovina vrednosti roda. U početku berbe kao i na kraju jedan berač može da ubere oko 40 kilograma, dok u jeku sezone i do 100 kilograma.

„Jagoda uvek ima tržište. U našem slučaju je to Beograd, Valjevo i Aranđelovac. Žitelji Aranđelovca inače su već navikli na “Voždove jagode”, jer ih u „Fortuna“ marketima mogu kupiti u pakovanjima od 500 grama. Imamo i direktne kupce, reklama od usta do usta. „Voždova jagoda“ je slatka, izuzetno pogodna za preradu. Slast je odlična i čista je, nije bilo truleži, čak smo je i manje štitili od truleži u poređenju sa prošlom godinom. Cena jagode je između 150 i 200 dinara, bez obzira da li je kupac u Beogradu, Valjevu ili Aranđelovcu. Prodaja je na gajbe. Bukvalno kako smo prodali jagode, sledeći kupac je bio neko ko je probao te jagode. U odnosu na pijačne cene, naše jagode budu skuplje za dvadesetak dinara“.

Plodna zemlja Srbije: Goran Đaković

Kad prođe berba u planu je da parcele gde su bile jagode „se odmore“ dve godine. Sledi raskrčivanje leja i sadnja na druge dve parcele. Na ovim gde su bile jagode zasejaće lucerku ili žito. Preporuka je da se posle tri godine gajenja jagoda pređe na drugu kulturu barem godinu, upravo zbog bolesti i štetočina.

„I novi zasadi jagode biće od ove četiri sorte, s tim da će Alba biti dominanta jer se pokazala sa slašću i krupnoćom, iako za nju nije to karakteristično. Tu slast smo postigli zahvaljujući tome što smo koristili veliku količinu stajskog đubriva u prvoj godini prilikom podizanja zasada. Tu je oko 80 kubika po hektaru zgorelog stajnjaka. U julu se zemljište priprema za sadnju i tada moraju da budu razvučene folije, a jagoda se sadi prve nedelje avgusta. Za jagodu je važno da se obezbedi dovoljna količina vode, navodnjavanje je potrebno stalno. Čak i kada je padala kiša, jedan dan se mora navodnjavati, folija ne dozvoljava da zemlja primi svu količinu kiše koja padne na zemlju. Kiša značajno doprinese, napravi dobru vlagu u vazduhu, u prostoru okolo, ali kod korena mora da bude dosta vode“.

Ono na šta se takođe mora da se obratiti pažnja je da su jagode dobro proređene, jer stvaraju veliki bohor, a što umanjuje rod.

„Ako imate dobre radnike koji to znaju kako da urade i prate uputstvo proizvođača, onda se to može postići“, kaže Goran dok žuri da krene na put ka Valjevu kako bi kupcima odvezao 400 kilograma jagoda, koji ga čekaju kako bi što pre počeli da prave slasni sok.