UniCredit
Zdravlje

GINEKOLOG i UROLOG o nemogućnosti kontrolisanja mokrenja, rešenje postoji

Dr Mima Fazlagić i prof. dr Aleksandar Vuksanović

Nemogućnost kontrolisanja mokrenja (inkontinencija), koja se manifestuje u rasponu od  povremenog „bežanja“ nekoliko kapi do potpune nemogućnosti zadržavanja mokraće,  svojevrsna je epidemija o kojoj se ne govori. Milioni žena i muškaraca u svetu imaju  poteškoće sa nevoljnim curenjem mokraće, dok podaci za Srbiju pokazuju da sa ovim  problemom živi oko 350 hiljada, a da se leči tek samo 15 hiljada. 

Nevoljno oticanje mokraće predstavlja zdravstveni, higijenski i socijalni problem. Zbog specifične prirode stanja, inkontinencija predstavlja problem o kome je teško razgovarati, pa  čak i sa lekarima. Javlja se u svim starosnim dobima i kod oba pola, ali znatno češće kod žena. 

Simptomi

Urgentni, neizdrživ nagon za mokrenjem koji se teško zadržava, odlaženja u toalet radi  mokrenja više od osam puta dnevno, a tokom noći više od dva puta, neki su od simptoma koji  ukazuju na urgentnu inkontinenciju. Zbog svega ovoga pacijenti su često uznemireni i  iscrpljeni, neispavani, napeti i depresivni, ograničeni u socijalnom pogledu, sa gubitkom  samopouzdanja i stalnim strahom od nevoljnog mokrenja i potrebom da su blizu toaleta, bez  koncentracije i sa manjkom produktivnosti, često na bolovanjima, koje ima za posledicu  ugroženu egzistenciju. Zbog značajnog narušavanja kvaliteta života, nije čudno što su lekari  nevoljno mokrenje svrstali u kategoriju “socijalnog kancera“. 

U jugoistočnoj Evropi oko 50 odsto žena starijih od 50 godina ima ovaj problem, ali se tek  svaka deseta javi lekaru. Kod mlađih žena, pojava inkontinencije je niska, ali ona raste u  reproduktivnom periodu, posle porođaja prirodnim putem i oko menopauze, sa stalnim  porastom u kasnijem životnom dobu.  

Dr Mima Fazlagić

Problem od pedesete godine života

Na edukativnoj tribini o nemogućnosti kontrolisanja mokrenja „Problem o kome se ćuti“ginekolog dr Mima Fazlagić napomenula je da se prvi problemi sa inkontinencijom kod većine  ljudi javljaju oko pedesete godine života.  

“Ipak, veliki je broj i mladih žena koje pate od ovog problema, najčešće kao posledica teških  ili višestrukih porođaja prirodnim putem. Mišići i tkivo najčešće slabe zbog starosti, trudnoće,  vaginalnog porođaja, gojaznosti, dijabetesa, histerektomije (hiruško odstranjivanje materice).  Sve promene koje nastaju u periodu menopauze utiču na zdravlje i na kvalitet života, a jedna  od njih je i stres inkontinencija. Do popuštanja urina kod ove vrste inkontinencije dolazi  prilikom kijanja, kašljanja, smejanja ili skakanja. Neke žene misle da je ovaj problem neizbežni  deo procesa starenja, da ga treba prihvatiti, što nije tačno. Slabost bešike obično počinje kada  nivo estrogena počne da opada. U zrelim godinama, mišići karličnog dna počinju da se opuštaju. Oba ova faktora mogu dovesti do stres inkontinencije. Zato je uloga lekara da  ohrabri pacijente da o ovom problemu pričaju, jer rešenje za nevoljno mokrenje postoji,  pogotovo ako se na vreme prepozna i otkrije. U početnoj fazi je dovoljno promeniti životne  navike i koristiti prirodne, efikasne i bezbedne preparate, za koje nije neophodna konsultacija lekara“, objasnila je dr Fazlagić. 

I žene i muškarci ugroženi

Međutim, inkontinencija postoji i kod muškaraca, kako stres, tako i urgentna inkontinencija,  koja podrazumeva nevoljni gubitak urina kada osoba oseti nagon za mokrenjem, ali ne može  da zadrži urin u bešici pre nego što dođe do toaleta. O ovoj vrsti problema pričao je prof. dr  Aleksandar Vuksanović, urolog u Univerzitetskom kliničkom centru Srbije.  

Prof. dr Aleksandar Vuksanović

“Urgentna inkontinencija je opet nevoljni gubitak mokraće, pri čemu količina urina u bešici  ne mora da bude velika, ali se impulsi šalju da je bešika puna, zbog čega dolazi do grčenja  mišića bešike koja izbacuje urin napolje. Ovo je dosta čest poremećaj kod žena i muškaraca  koji dramatično narušava kvalitet života. Inkontinencija je često progresivna, a koliko će brzo  da se razvija to u početku ne znamo. Međutim, poenta je da danas ni jedan pacijent ne mora  da trpi, pa makar imao i blage tegobe. Zato je potrebno lečiti ovaj problem, a cilj terapije je  da se pacijentima poboljša kvalitet života. Pre 20 godina teški oblici su se rešavali isključivo  hirurškim putem i većina žena, koje su imale stres inkontinenciju, nisu želele da se na ovaj  način leče. Danas imamo minimalno invazivne procedure kojima se ova vrsta inkontinencija koriguje. Isto tako postoje lekovi kojima urgentnu inkontinenciju možemo da popravimo, a da  pri tome neželjeni efekti te terapije budu mali. Sa druge strane, imamo pacijente koji imaju  minimalan gubitak urina i kod kojih klasična farmakološka terapija bi možda bila previše jaka  ili bi mogla da daje neke neželjene efekte. Tada se u terapiju uključuju fitopreparati koji sadrže  ekstrakt semena tikve i izoflavone iz semena soje, čiju delotvornost su potvrdila brojna naučna  ispitivanja. Fitoterapeutici su nam izuzetno korisni, ne samo za blage oblike, već kao i dopuna terapije kod težih oblika kada možemo izbeći povećanje doze lekova koji bi mogli da daju neželjene efekte”, istakao je prof. dr Vuksanović. 

Gorica Đokić

Gorica Đokić, predstavnica Udruženja pacijenata obolelih od raka jajnika i grlića materice  „Progovori“ rekla je na edukativnoj tribini da je nemogućnost kontrolisanja mokrenja  problem o kome se malo govori, a sa kojim se suočava veliki broj žena.  

“Sa ovim problemom sam se susrela nakon dijagnostikovanja raka jajnika i nakon što mi je  odstranjena materica, jajnici, deo trbušne maramice i deo limfnih žlezdi. Inače, jedan od  razloga nekontrolisanog mokrenja je histerektomija. Nije sramota javno progovoriti o ovom  problemu. Njega treba rešavati. Pobediti osećaj stida i obratiti se lekaru za stručnu pomoć,  pratiti simptome, raditi vežbe i ispravno se hraniti”, rekla je Đokić.