Iako nijedan ranije važeći i sada važeći Zakon o zadrugama ili drugi zakon ne predviđaju pravo novoosnovanih zadruga da traže vraćanje imovine koju su pravna lica stekla na zakonit način i u skladu sa tim upisala tu imovinu kao svoju privatnu svojinu i dalje se pred prvostepenim upravnim organima 50 lokalnih samouprava, Ministarstva finansija i Upravnim sudom vodi više od 160 sporova za vraćanje 60.000 hektara poljoprivrednog zemljišta, što sprečava sadašnje vlasnike da slobodno raspolažu imovinom koju su zakonito stekli.
Analiza NALED-ovog Saveza za imovinu i investicije pokazala je da se naročito problematičnim pokazao član 95. koji, osim što postojećim zadrugama pruža mogućnost da povrate nekadašnju zadružnu imovinu na kojoj postoji pravo korišćenja, nudi i novoformiranim mogućnost da u roku od dve godine od osnivanja pokrenu isti postupak uz jednostavan uslov: da su osnovane na istom području kao i nekadašnje zadruge čiju imovinu potražuju.
Kako zakonodavac pri donošenju spornih odredbi nije predvideo jasna i nedvosmislena rešenja za dolazeću privatizaciju, u velikom broju postupaka za vraćanje imovine opštinski organi donose rešenja o oduzimanju poljoprivrednog zemljišta i objekata koje su privatne kompanije savesno kupile i stekle. Pri tome, i po žalbama podnetim Ministarstvu finansija i po tužbama podnetim Upravnom sudu, odlučivano je kontradiktorno i neujednačeno, te je tako stvorena velika pravna nesigurnost.
„Kako se sporovi vode po članu 95. koji je ostao na snazi iz prethodnog Zakona o zadrugama, izmene tog zakona više nisu moguće. Zato NALED rešenje vidi u hitnom donošenju autentičnog tumačenja Narodne skupštine o spornom članu koje bi obezbedilo ujednačenu institucionalnu i sudsku praksu i garantovalo vlasnicima nepovredivost prava na privatnu svojinu. S tim u vezi, smatramo da član 95. treba razumeti tako da se zahtev za povraćaj može usvojiti samo ako zadruga dokaže da je traženo zemljište zaista nekada bilo u njenom vlasništvu, kao i da je reč o imovini koja se nalazi u režimu društvene ili državne imovine, odnosno koja je na drugo pravno lice preneta bez naknade“, kaže predsednik Saveza za imovinu i investicije NALED-a i direktor društva MK Group Jovan Purar.
Osim što omogućava tendenciozno i proizvoljno tumačenje i podstiče pravnu nesigurnost, sadašnji tekst člana 95. ostavlja prostor i za različite zloupotrebe. U praksi se pokazalo da postoje brojne zloupotrebe na strani podnosioca zahteva za vraćanje zemljišta, koji su formirali nove zadruge na teritoriji nekadašnje zadruge, a bez bilo kakvog pravnog sleda ili faktične ili ekonomske veze sa nekadašnjom zadrugom i za koje se veruje da su osnovane isključivo radi sticanja materijalne koristi, a ne da bi zaista ponovo razvili zadrugarstvo i koristili to zemljište za zadružnu poljoprivrednu proizvodnju.
Da sumnje u dobre namere nisu neosnovane za veliki broj podnosioca zahteva za vraćanje imovine, potvrdilo je i istraživanje koje je NALED sproveo među lokalnim samoupravama: novoosnovane zadruge najčešće ne mogu da dokažu da su pre pokretanja postupka za povraćaj poslovale na istom području i obavljale istu delatnost kao i zadruga čiju imovinu potražuju. Uz to, podaci pokazuju da je predmet zahteva gotovo uvek najkvalitetnije poljoprivredno zemljište čija se tržišna vrednost kreće od 5.000 do čak 15.000 evra po hektaru.
„U cilju sprečavanja potencijalnih zloupotreba, kao i rešavanja imovinsko-pravnih sporova koji traju više od decenije, što je dovelo do toga da je imovina u sporu blokirana od daljih ulaganja, da joj je opala tržišna vrednost, a investitore odvraća od ulaganja u sektor poljoprivrede, NALED predlaže da se pri tumačenju člana 95. za zahteve zadruga uvedu dodatni uslovi – da dokažu da su se i pre podnošenja zahteva uveliko bavile poljoprivrednom proizvodnjom, da su poslovale na istom području kao i da se imovina koju potražuju ne nalazi u privatnom vlasništvu. U suprotnom, organi uprave će nastaviti sa donošenjem nepravilnih i nekonzistentnih odluka, postupci će trajati nerazumno dugo, a sadašnjim vlasnicima se oduzima pravo slobodnog koriđćenja i raspolaganja zakonito stečenom privatnom imovinom, što je sve direktno suprotno važećim zakonima, Ustavu Republike Srbije i ekonomskim interesima države i društva“, zaključuje Purar.
