„Ovogodišnja malina je dobrog kvaliteta, ali smanjenog prinosa, tako da je i cena visoka, u proseku kilogram ariljske maline proizvođači su prodavali za 400 dinara. Kvalitet je zaista dobar u najvećem delu berbe, ali je rod u smislu količine smanjen. Na cenu su najviše uticale veoma visoke temperature tokom perioda berbe, ali i dosta kasni prolećni mraz koji se desio. Manjim delom rod je ugrozio i mestimično grad“, ističe za Plodnu zemlju Mirjana Milutinović, sekretarka Udruženja „Ariljska malina“ i predsednica „Orginal Srbija“ Saveza proizvođača sa geografskim poreklom.
Naša sagovornica ukazuje da je svakako uticalo to što su prodate sve zalihe iz prethodne godine, ali ovaj trend se nije desio samo kod nas, već i u svetu. U konkurentskim zemljama je primetna i smanjena proizvodnja iz raznih razloga, od koji je jedan i niska cena koju su proizvođači iz inostranstva ostvarili prethodnih godina, što ih je obeshrabrilo, te je smanjen obim proizvodnje.
„Kod nas je prisutna sve veća konkurencija prerađivača maline, što je dovelo do značajnog rasta potražnje, dok je istovremeno ponuda smanjena. Ovakva situacija odnosa ponude i potražnje na tržištu dovela je do rasta cene“, kaže Mirjana Milutinović.
Cena je prilično ujednačena u celoj Srbiji, nije bilo nekih velikih razlika.
„Slične cene su bile i u Zlatiborskom, Pčinjskom, Mačvanskom i Poskopaoničkom kraju. Kupci su uglavnom domaće hladnjače čiji su vlasnici iz Srbije, ali i neke domaće firme čiji su vlasnici stranci. Naša ariljska malina uglavnom svoje finalno tržište nalazi na području Evrope, Amerike i Rusije“.
Već dugi niz godina hladnjače i primarni proizvođači imaju odličnu saradnju, uzajamno poverenje i podršku u celokupnom procesu proizvodnje. To se ogleda u savetodavnoj podršci koji proizvođači dobijaju od stručnjaka zaposlenih u hladnjači koji prate čitav tok proizvodnje.
Mraz, suša, grad, ove godine imali su veliki uticaj na prinose maline. Na pitanje zašto je malo interesovanje poljoprivrednika, uprkos tome što država daje subvenciju za osiguranje useva Mirjana ističe da bi trebalo izgraditi bolje odnose između osiguravajućih kuća i proizvođača, što bi dovelo do većeg poverenja u usluge osiguranja zasada.
„Savet je veoma jednostavan: da se deo ovogodišnjeg profita uloži u unapređenje uslova proizvodnje npr. protivgradne mreže, sisteme za navodnjavanje i slično, što bi se sledeće godine već isplatilo kroz uvećan i kvalitetniji prinos“.
Nakon berbe malinarima sledi uklanjanje starih rodnih grana, zaštita od bolesti i insekata i uklanjanje korova, održavanje i priprema za sledeću sezonu.
