Banke

ANALIZA Cena kvadrata širom Srbije raste, prosečna kamatna stopa na stambene kredite u padu

Zemunski kej Foto: Miljko Milosavljević

Cene stanova na domaćem tržištu i dalje rastu, a ukupan iznos sredstava u prometu na tržištu  nepokretnosti bio je dvostruko veći u drugom kvartalu ove godine u odnosu na prošlu, i 1,6 puta veći u  odnosu na prepandemijsku 2019. godinu, pokazuje najnoviji izveštaj Republičkog geodetskog zavoda.1

Za godinu dana novogradna u Beogradu i Novom Sadu skuplja 14% u poređenju sa 2020. a u Nišu više od 40%

Novogradnja u Beogradu i Novom Sadu skuplja je za oko 14 odsto nego lane, a u pojedinim delovima  Niša kvadrat je skočio za više od 40 odsto. U poslednjih pet godina, prosečna ponderisana kamatna  stopa na novoodobrene stambene kredite (krediti dinarski indeksirani u stranim valutama i devizni  krediti) je smanjena za 0,97 procentnih poena. Naime, ona je u junu 2016. godine iznosila 3,47%, dok  je u junu ove godine bila na nivou od 2,50%.  

Dešavanja na domaćem tržištu nekretnina deo su šireg trenda. Prosečni rast cena u 40 država članica  OECD-a iznosio je 9,4% ove godine, što je najsnažniji rast u poslednjih 30 godina. Istraživanje Erste  Grupe2 pokazuje da su stanovi poskupljivali više nego što su rasle plate u celom regionu Centralno  istočne Evrope (CIE) od 2010. do 2020. godine, a kako nema promena na strani ponude i potražnje – takav trend bi mogao da se nastavi. 

Za deset godina cene kvadrata u EU porasle u proseku 30,9%

Od 2010. do prvog kvartala 2021. cene stambenog prostora u EU su porasle u proseku za 30,9%, a  stanarina za 15,3%. U Mađarskoj su stanovi poskupeli skoro 100%, u Češkoj i Slovačkoj za preko 50%,  dok je najmanji rast cena u Sloveniji, Hrvatskoj (obe malo preko 20%) i Rumuniji (svega 10%). 

Postoji više razloga za ovakav trend – od neuravnotežene ponude i tražnje do povoljnih kredita sa  rekordno niskim kamatama. Treba uzeti u obzir i akumuliranu štednju građana u poslednjih godinu dana i sve veću potrebu za stambenim prostorom usled potrebe rada od kuće. Jedan od faktora je i dug proces pribavljanja građevinske dozvole, koji smanjuje ponudu. Međutim, za razliku od Slovačke, gde  taj proces traje najduže u regionu, čak 300 dana, i Rumunije i Slovenije (oko 250 dana), u Srbiji je taj  proces kraći od 100 dana, po čemu smo bliži Velikoj Britaniji (86 dana). 

Uprkos brzom porastu cena stambenog prostora, rizik od ciklusa uspona i padova cena nekretnina u  CIE znatno je smanjen, a bankarski sektor u regionu nalazi se u dobrom i stabilnom stanju, čime doprinosi finansijskoj stabilnosti. 

Trenutno 75% svih zgrada u EU nije energetski efikasno

Kada je u pitanju stanovanje, jedno od trenutno najaktuelnijih pitanja, pored pomenutog rasta cena, odnosi se na zelene politike. Trenutno 75% svih zgrada u EU nije energetski efikasno – troše 40%  ukupne potrošnje struje i emituju 36% gasova sa efektom staklene bašte. Za postizanje cilja neto  smanjenja emisija za 55% odsto do 2030. godine potrebno je udvostručiti stopu energetskog  renoviranja privatnih i javnih zgrada, pre svega dekarbonizacijom sistema grejanja i hlađenja koji su odgovorni za oko 80 potrošnje energije. Procenjuje se da će za to biti potrebno 275 milijardi evra investicija godišnje u projekte renoviranja. 

Prepreka na tom putu može da bude nedostatak privlačnih finansijskih podsticaja za sprovođenje takvih  projekata, a osim toga, razumevanje potencijalnih koristi je i dalje na niskom nivou. U tom smislu, od  ključnog značaja za povećanje stope renoviranja u celoj EU tokom predstojeće decenije biće  edukativne kampanje i pružanje različitih finansijskih proizvoda kao što su zeleni krediti, hipoteke i  poreske olakšice. 

1 Republički geodetski zavod, rgz.gov.rs, Izveštaj o stanju na tržištu nepokretnosti u II kvartalu 2021. godine, Beograd 2Istraživanje Erste Grupe, research.erste-group.com, Dearer housing faces new green challenges, 2021. godine.

Već nekoliko godina unazad Erste Banka, zajedno sa Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD),  kroz Program finansiranja zelene ekonomije (GEFF) za Zapadni Balkan, aktivno promoviše energetsku efikasnost u domaćinstvima. Početkom juna, Erste Banka je potpisala drugu po redu kreditnu liniju  obezbedivši dodatnih 10 miliona evra dostupnih građanima za ulaganje u poboljšanje energetske  efikasnosti. Prošlogodišnji podaci Erste Banke ukazuju na veliko interesovanje klijenata za ove kredite.  Prosečan iznos kredita je bio 398.500 dinara, dok je prosečan vremenski period otplate bio 46 meseci.  Građani su ova sredstva najčešće koristili za izolaciju zidova i krova, zamenu stolarije, kao i za  instaliranje kotlova na biomasu i pelet. Najveći broj kredita za energetsku efikasnost je odobren u  Vranju, Zrenjaninu i Somboru.