Autor: Dr Vladimir Filipović, viši naučni saradnik, Institut za proučavanje lekovitog bilja ˝Dr Josif Pančić˝, Beograd i Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje ˝Serbia Organika˝
Kleka (Juniperus communis L.) je veoma lekovita vrsta, koja je najpoznatija po tome, što se od njenih bobica spravlja čuvena rakija klekovača. Kako kleke, u našoj zemlji ima od ravnice do brdsko-planinskog dela greota je da se jedna ovakva biljka ne koristi više, nego li se trenutno koristi. U nastavku teksta pročitajte, gde je rasprostranjena, koja dozvola je potrebna za njeno sakupljanje, kada je najbolje je brati kleku, kako se pravilno sakuplja i suši, kao i čuva.
Gde je rasprostranjena
Rasprostranjena je u Deliblatskoj peščari, na Fruškoj gori i Vršačkim planinama, ali i širom Sjeničko-pešterske visoravni, na planini Gučevo, Zlatiboru, Zlataru i na Tari, te na području Vlasinskog jezera. Može se naći i na Kopaonku i Staroj planini, kao i na mnogim sušnim krečnjačkim podlogama bazofilnog karaktera. Zbog svog „brzog“ širenja, neretko je tretiraju kao „invazivnu“ vrstu
Za sakupljanje kleke neophodna dozvola
Ipak da bi se sakupljala, moraju se pribaviti dokumenta od Zavoda za zaštitu prirode i Ministarstva zaštite životne sredine, pošto je kleka na listi uredbe o stavljanju pod kontrolu korišćenja i prometa divlje flore i faune.
Kada se sakuplja
Sakupljanje ploda kleke, traje od kraja leta do početka zime u zavisnosti od nadmorske visine i ekoloških uslova. Kao droga se koristi plod kleke (Juniperi pseudofructus). Zrele bobice (plavocrne boje) na temenu imaju tri šava i tri kvržice, a pri dnu dva pršljena, od kojih svaki ima tri trouglasta priperka mrke boje. Miris je svojstven, a ukus najpre sladak, a zatim aromatičan.
Kako se sakuplja i pravilno suši
PROČITAJTE JOŠ
Otkup KLEKE pri kraju, za kilogram u Toplici i do 400 dinara
Najbolje je pod žbun raširiti asuru i motkom pažljivo otresati zrele plodove. Obavezno pri tome koristiti rukavice. Nedozrelih plodova – zelenih plodova ne sme biti, pa se moraju odstraniti. Suši se u tankom sloju uz češće prevrtanje. Veće količine se suše u sušarama na temperaturi do 35%. Po završetku sušenja plod se prečišćava tako da se odvajaju nedozrele i sasušene bobice. Odnos svežih i suvih klekinja je 1,5-2,2:1.
Kako se pakuje
Droga se pakuje u jutane vreće, ojačane papirne džakove ili u kartonske kutije. 20% klekinja mora ostati na stablu radi regeneracije biljke.
Primena
U narodnoj medicini se koristi, kod različitih stomačnih tegoba, za izmokravanje i sniženje povišene telesne temperature, kod ekcema. U službenoj medicini se plod koristi kao efikasno diuretičko i dezinfekciono sredstvo, u lečenju bolesti urinarnog trakta i sniženje povišene telesne temperature, kod ekcema. U kulinarstvu se koriste kao dodatak za aromu kiselog kupusa, kvalitetan začin za jela od divljači i ribe, kao i za aromatizaciju alkoholnih pića („Džin“), rakije („Klekovača“), likera i dr. Klekovača se u nekim krajevima, često koristi za masiranje bolnih i otečenih zglobova. Pored toga što se koristi za aromatizaciju alkoholnih pića, etarsko ulje se može koristiti i u zaštiti bilja. Četine se mogu upotrebiti za spravljanje aromatičnog vitaminskog čaja, a isto tako i bobice, koje sadrže i izvesne količine šećera.
Ipak, pri korišćenju kleke postoje i ograničenja u upotrebi, tj. preporuka je da se ne koristiti kod bubrežnih oboljenja (nefritisa i pijelonefritisa), tokom dojenja, ni u trudnoći jer može dovesti do pobačaja.
Recept za pripremu klekovače
Oko 20 do 30 plodova ili 100 – 150 grama zrelih zdrobljenih bobica kleke, doda se u jedan litar rakije sa 45% do 50% alkohola (najčešće je to šljivovica). Flaša se potom zatvori i ostaviti da odstoji oko mesec dana na sunčanom mestu. U toku stajanja poželjno ju je povremeno mešati i mućkati, a nakon propisanog perioda je procediti. Najčešće se koristi za otvaranje apetita, za poboljšanje cirkulacije, protiv prehlade i sl. Na primer, za lakše izmokravanje preporučuju se uzimanje tri kašičice dnevno klekovače.
