Potpredsednica Vlade i ministarka rudarstva i energetike, prof. dr Zorana Mihajlović, rekla je na otvaranju stručne Međunarodne konferencije „Кako sprovesti održivu tranziciju u elektroenergetskom sektoru zapadnog Balkana“, koju je organizovao portal „Energija Balkana“ da su dekarbonizacija i proces zelene tranzicije i zelena agenda prilika da Srbija privuče nove investicije i unapredi svoju energetsku bezbednost, istovremeno doprinoseći ostvarivanju regionalnih i globalnih ciljeva u borbi protiv klimatskih promena. Učesnici konferencije složili su se da je energetska tranzicija neizbežna, ali da je za Srbiju najvažnije da očuva energetsku nezavisnost uz osiguranje stabilnog snabdevanja u budućnosti.
Energetska tranzicija je neizbežan proces kroz koji moraju da prođu Srbija i ceo region Zapadnog Balkana u kojem će ključ uspeha i održivosti biti tempo i cena promena. To su ocenili učesnici Međunarodne stručne konferencije „Kako sprovesti održivu tranziciju u elektroenergetskom sektoru Zapadnog Balkana?” u organizaciji portala Energija Balkana i Udruženja za održivu energetsku tranziciju, pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike Vlade Srbije.
„Nalazimo se na raskrsnici i pitanje je da li ćemo biti hrabri, odgovorni i svesni da je potrebno da svi budemo uključeni u proces energetske tranzicije, Vlada, parlament, struka, nevladin sektor. Moramo da isključimo sve vrste lobija iz proizvodnje električne i toplotne energije, kako bismo mogli da sprovedemo promene u energetskom sektoru uz održanje energetske bezbednosti i poštovanje svih standarda zaštite životne sredine i kako bismo pokrenuli novu strukturu ne samo energetskog miksa, već kompletne privrede“, rekla je prof. dr Zorana Mihajlović.
Plan dekarbonizacija do 2050.
Ona je napomenula da novi zakoni predstavljaju bazu, a da će do kraja godine biti gotovi svi podzakonski akti, kao i strateška dokumenta – integrisani plan za klimu i energetiku i strategija razvoja energetike do 2030, sa vizijom do 2050. godine.
„Naša vizija i put kojim idemo jeste da Srbija do 2050. godine bude dekarbonizovana zemlja. Istovremeno, potreban nam je i akcioni plan korišćenja uglja, odnosno lignita, koji mora da se zna kakav će biti za narednih nekoliko godina i decenija, uz uvažavanje svih analiza i potencijala, ali je jasno da čak i da nema zelene agende na globalnom nivou, da bismo u jednom trenutku morali da mislimo i o drugim izvorima za proizvodnju električne energije, koji nisu niskokalorični lignit. Lignit više nije naše zlato, kao pre 30 godina, jer sada koristimo najnekvalitetniji lignit, pa nam je potrebna veća količina za jedan kilovat-čas, pa je i realna cena te energije znatno viša“, rekla je ona.
Mihajlovićeva je istakla da pored zakona i strateških dokumenata, nova energetska politika donosi i novi investicioni plan sa projektima vrednim blizu 18 milijardi evra.
„Naš novi investicioni plan vredan je blizu 18 milijardi evra, od čega je više od 10 milijardi za elektroenergetske kapacitete. Planirane su investicije u izgradnji velikih hidrokapaciteta, solarnih i vetroelektrana. Ozbiljan izvor je i energetska efikasnost i solarni paneli. To su projekti za domaćinstva koji će učestvovati u energetskom miksu. Takođe su važni i energetsko povezivanje i ogromne investicije u distributivnu mrežu“, rekla je ona.
Sa energetskom tranzicijom i reforma javnih preduzeća
Mihajlovićeva je navela da je u procesu energetske tranzicije potrebna i reforma javnih preduzeća.
„Zelena agenda znači i promene u funkcionisanju javnih preduzeća, koja su danas inertna, i proteklih 30 godina nisu radila na izgradnji novih kapaciteta. I preduzeća će morati da idu u korak sa promenama koje sprovodimo kao društvo, a te promene se tiču energetske politike zemlje koja će obezbediti klimatski održivu energetiku i privredu i za to nam je potreban širok konsenzus“, rekla je ona.
Promene u energetskom sektoru neminovne, bez obzira na otpor, kao i da su reforme u funkcionisanju javnih preduzeća neophodne za održanje energetske bezbednosti i nezavisnosti.
„Najveći problem u sprovođenju energetske transformacije i energetske tranzicije smo mi sami. U redu su rasprave i razgovori i nalaženje optimalnog rešenja, a sasvim druga stvar su otpor i prepreke na koje smo nailazili od početka procesa energetske tranzicije i izmena zakonskog okvira. Poruka države je jasna, ona je upućena svima, pa i javnim preduzećima. Država će napraviti okvire u kojima ćemo se kretati i praviti puteve za donošenje rešenja“, poručila je Mihajlovićeva.
Ona je, govoreći o krizi cena struje na evropskom nivou, rekla da na to utiču brojni faktori, pre svega cena gasa.
„Cena struje na evropskom tržištu je visoka pre svega zbog rasta cena gasa, a na koju utiče nedostatak ovog energenta u skladištima u EU, tehničkim kvarovima na gasovodima za dopremanje ka zapadnoj Evropi. Кarbon takse učestvuju u rastu cena samo sa 20 odsto. Naravno da tu ima i mnogo politike“, rekla je ona.
Više od 20 odsto domaćinstva ne može da plati komunalne račune
Mihajlovićeva je navela da u Srbiji više od 20 procenata domaćinstava ne može da plati komunalne račune.
„Imamo mnogo prepreka i problema od onih koji ne žele promene, ali hteli mi to ili ne – promene su neminovne. Energetsko siromaštvo i zaštićeni kupci su kategorija koja postoji svuda u Evropi, pa i kod nas, i to je realnost. U Srbiji više od 20% domaćinstava ne može da plati komunalne račune, u EU ih je oko devet procenata. Mi smo menjali uredbu o zaštićenom kupcu kako bi veći broj domaćinstava bio u tom rasponu i mogao da plati energiju koju dobije, a to znači i da EPS može da ima održivu cenu i za domaćinstva, ne samo za privredu“, navela je ona.
Izvršni direktor za trgovinu električnom energijom u Elektroprivredi Srbije Dragan Vlaisavljević ocenio je da je Evropska unija je završila tek prvu fazu početka zelene tranzicije i po sadašnjim visokim cenama gasa i struje vidi se da je energetska politika Brisela bila neuspešna.
Uvoz struje nije dobar za energetsku bezbednost
„Zapadni Balkan je siromašan region, koji zavisi od uglјa i zahteva duži period tranzicije ili značajno viša finansijska sredstva, kojima ne raspolaže. Dužina procesa promene usko je vezana sa novcem. Ne može brzo, a bez novca“, istakao je Vlaisavlјević „EU i Energetska zajednica zahtevaju bržu energetsku tranziciju na Zapadnom Balkanu. Ali. oni ne vode računa o svim principima koje treba poštovati. U poslednjih pet godina sve njihove studije su „pa šta“ da Srbija uvozi 40 odsto električne energije 2030. i 2035. godine. Nјima je to u redu, a to nije dobro za energetsku bezbednost države. Direktna primena takvog koncepta dovela bi do veće cene električne energije za domaćinstva, koja je sada daleko od tržišne“.
Kao neke od izazova i rizika koje nosi energetska tranzicija, Vlaisavlјević je naveo oscilacije i rast cena. To može da dovede do pada konkurentnosti privrede. A izazovi su potrebe za baznom energijom i balansiranjem, pitanje načina finansiranja investicija u kapacitete na obnovlјive izvore energije (OIE) i povećanja zaduženosti.
Vlaisavljević je naveo da se tranzicija u Evropi dešava kroz pravac korišćenja vetra, solarne energije i baterija – što je najskuplje. U drugom pravcu je tranziciono gorivo gas. U trećem pravcu zemlje u pojasu od Bugarske do Poljske se oslanjaju na nuklearne elektrane. Zaključio je da tranzicija pruža i mogućnosti koje treba iskoristiti, jer će promena doneti otvaranje novih radnih mesta u razvoju i proizvodnji tih tehnologija.
Mi moramo upravljati zelenom tranzicijom – ne ona nama
Predsednik odbora direktora Elektroprivrede Crne Gore Milutin Đukanović rekao je da se ne sme dozvoliti da zelena tranzicija upravlјa nama – nego da mi upravlјamo zelenom tranzicijom.
„Region Zapadnog Balkana ima veći potencijal za proizvodnju električne energije iz obnovlјivih izvora i nemojmo da dozvolimo da izgubimo tu šansu. Ovo je veliki ciklus u kome treba da iskoristimo prednosti koje smo dobili od Boga“, rekao je Đukanović i kao jedan od primera naveo da EPCG sa EPS-om razvija dokumenta za hidroelektranu Komarnica.
Prema njegovim rečima, na severu Crne Gore postoje kapaciteti za izgradnju vetroparkova, a na jugu, na „kamenom moru“, za izgradnju solarnih elektrana.
„Napravili smo vetropark „Krnovo“, koji ima odlične rezultate, na jedan megavat snage dobijamo tri GWh energije. To potvrđuje izvanredan potencijal. Ali, nas administrativne barijere usporavaju za brži razvoj i napredak. Počeli smo da obeležavamo teritorije gde možemo da gradimo vetrparkove i solarne elektrane. Imamo već dva značajna projekta solarnih elektrana, Velje brdo i Briska gora. Postoje, međutim, pitanja koja ih usporavaju, kao što su obezbeđivanje dokumentacije, prenosa, distribucije“, rekao je Đukanović.
Da se ne bi čekalo, kako je naveo, pokrenut je i projekat ugradnje solarnih panele na 3.000 kuća i na 500 privrednih objekata snage do 30 kW.
„Na početku nije izgledalo da je to energetski značajno- Ali sa sadašnjim cenama električne energije pokazaće se veoma isplativo“, rekao je Đukamović i dodao da će panele nabaviti EPCG.
Eko fond će dati subvenciju od 20 odsto.
„Završili smo javni poziv za finansiranje. U toku je javni poziv za opremu. A tokom iduće nedelje biće javni poziv za građane. Formirali smo naše preduzeće, Eko solar gradnja, u kojem ćemo zaposliti 500 ljudi, koji će da instaliraju panele“, naveo je predsednik Odbora direktora EPCG.
Kao projekte na kojima će se raditi, Đukanović je naveo hidroelektranu Kruševo i vetropark na Gvozdu.
„Planiramo sa Republikom Srpskom da realizujem projekat korišćenja voda iz Bilećkog jezera – cevima dugim 26 kilometara- Sve kako bi se izgradila hidroelektrana snage 250 MW, a rešili bi i vodosnabdevanje Herceg Novog“, rekao je Đukanović i pozvao i preduzeća iz Srbije da učestvuju u ovim investicijama u obnovljive izvore energije.
Skupa zelena tranzicija
Predsednica neformalne poslaničke grupe u Narodnoj skupštini – Parlamentarnog foruma za energetsku politiku Srbije Aleksandra Tomić istakla je da je Srbija u aprilu napravila veliki iskorak donošenjem zakona u skladu sa zelenim dogovorom EU.
„Postoji veliko interesovanje investitora. Na nama je da napravimo i javnosti prezentujemo koliko u stvari košta zelena energija i za EPS i EMS i sva javna preduzeća. Koliko košta građane Srbije, a koliko bi ih koštalo da ne idemo u korak sa Evropom, kada je u pitanju primena ovih zakona“ rekla je Tomić.
Učesnici konferencije složili su se da je energetska tranzicija neizbežna, ali da je za Srbiju najvažnije da očuva energetsku nezavisnost uz osiguranje stabilnog snabdevanja u budućnosti.
Agencija za energetiku Republike Srbije učiniće sve da regulativa koja je u nadležnosti te agencije bude doneta u predviđenim rokovima, rekao je na konferenciji Dejan Popović, predsednik Saveta Agencije za energetiku Republike Srbije (AERS(
Popović je naglasio da će „zelena tranzicija“ u Srbiji ozbilјno koštati. Da je za veći razvoj kapaciteta na obnovlјive izvore energije potrebno investirati i u skladišta, jer imamo samo jedno jezero – Zaovine, koje koristi Reverzibilna hidroelektrana (RHE) Bajina Bašta.
U diskusiji na konferenciju učestvovali su i prof.dr Sanja Filipović, naučni savetnik u Institutu društvenih nauka/ Univerzitet Singidunum, dr Milan Radovanović, predsednik Društva termičara Srbije, Miloš Zdravković, energetičar, Bojan Đordanm direktor proizvodnje u EPCG, kao i prof. dr Aleksandar Gajić, član Nadzornog odbora JP EPS.
