Prvi put, za rak dojke čula sam kao srednjoškolka. Sada sa ove perspektive možda i kasno za takvo saznanje. Sestrine drugarice mama borila se sa tom bolešću, tada, tih osamdesetih godina prošlog veka, ne baš tako čestom u Srbiji. Male devojčice su strepele za život teta Anke. Ona se, srećom na vreme javila doktoru. Danas je živa i zdrava, izlečena, raduje se svakom danu, uz svoje najmilije. Prolazile su godine. Vremenom saznaš da je prevencija jedini način da pobediš tu bolest, ako se desi. Da se kontrolišeš, ideš na sistematske preglede, da pratiš svoj organizam. I da ga čuvaš.
A onda pre tri godine, u zrelom dobu, moja kuma i njeno suočavanje sa bolešću. I naše. Moje. Shvatiš da si krhak, da i ono što ne boli i ne vidi se može da te odnese, kada ti vreme nije za odlazak. Moja kuma je moj heroj, junak. Preventivno je išla na preglede svake godine. Tog puta umesto „Sve je u redu“, čula je da postoji mala promena na dojci. Promena koju samopregledom nije mogla da otkrije. I da se doktorki ne sviđa ni malo izgled, iako je veličina bila milimetarska. Brzo je zakazana operacija na Institutu za onkologiju i radiologiju Kliničkog centra Srbije u Beogradu, otklonjeno što je moralo. Hvatale smo dah od straha i znakove oko sebe, u nadi da će biti sve u redu. Njoj i meni, večite jedna drugoj u snazi potpora i velika ljubav, znak dobrog je bio Hram Svetog Save. Kad iz Instituta za onkologiju izađete u mali park, sednete onako uplašeni, prestrašeni, al sa verom i nadom, na one klupe, Hram vas obgrli. Moja kuma je izlečena, imala je hormonsku terapiju, sada se kontroliše u tempu koji mora, a nas dve ova pandemijska kad imamo slobodnog vremena povremeno provodimo zajedno u muzejima, nasmejane i zahvalne životu.
Danas je rak dojke bolest koja je na žalost česta u našem okruženju. Od ove bolesti godišnje oboli više od 4.500 žena u Srbiji, a 1.600 umre. Razvoj skrininga za karcinom dojke doprineo, između ostalog, ranijem, ali i češćem otkrivanju obolelih od ove bolesti. Sa druge strane, u prilog većem broju obolelih ide i sam proces starenja populacije, jer se povećava broj žena koje imaju rizik da obole.
„Rano otkrivanje karcinoma dojke je od izuzetne važnosti jer otkriven u najranijem stadijumu karcinom dojke može se staviti pod gotovo apsolutnu kontrolu. To bi značilo da žena kojoj je dijagnostikovan karcinom dojke u najranijem stadijumu bolesti ima visok procenat preživljavanja i nakon sprovedenog lečenja kvalitet života gotovo isti koji je imala kao i pre otkrivanja bolesti. Stoga je izuzetno važno da se bolest otkrije na vreme i da se svaka žena koja posumnja na bilo kakvu promenu u dojci što pre javi lekaru“, kaže dr Nada Santrač, specijalista ošte hirurgije i klinički asistent Klinike za onkološku hirurgiju Instituta za onkologiju i radiologiju u Beogradu.
Ono što svako od nas može da učini je da obavlja redovan samopregled jednom mesečno. Doktorka Nada objašnjava i kako.
„Svaka punoletna žena bi trebala jednom mesečno da obavlja samopregled dojki i to u uspravnom a potom i ležećem položaju, svučena do pojasa. Najbolje je da stane ispred ogledala, ruku spuštenih uz telo i posmatra simetričnost dojki, potom ima li nekakvih promena na koži dojke, da li postoje neka udubljenja, promene u boji kože, promene na bradavici, uvučena bradavica, ranice na njoj, promene u smislu perutanja, otok… a zatim sve isto posmatrati u profilnom položaju, kao i sa rukama podignutim iznad glave i na kraju podbočenim na kukovima. Nakon toga obe dojke treba opipati šakom položenom na dojku, sa najmanje dve trećine prstiju u kontaktu sa tkivom, kružnim pokretima, tako što se pregleda svaki deo dojke, a potom se prepipaju obe pazušne jame kako bi se utvrdilo eventualno postojanje uvećanih limfnih čvorova“, objašnjava dr Nada Santrač.
Ukoliko žena prilikom samopregleda otkrije neku promenu u ili na dojci bitno je da se javi na pregled lekaru koji će je potom uputiti, u zavisnosti od uzrasta, fizikalnog nalaza, na dopunski pregled koji podrazumeva ultrazvuk i mamografiju.
„Žene starije od 45.-50. godine uglavnom se upućuju prvo na mamografiju, a po potrebi se radi i dopunski, ciljani ultrazvučni pregled. Dok se mlađe žene uglavnom upućuju prvo na ultrazvučni pregled, a potom, ukoliko je potrebno, na dodatnu dijagnostiku (mamografiju i magnetnu rezonancu dojki). Nekada se na osnovu pregleda hirurga, mamografije ili ultrazvuka postavi sumnja da je tumorska promena najverovatnije karcinom dojke, ali se konačna dijagnoza dobije tek nakon biopsije tumora. Ta biopsija se u našoj ustanovi, za promene koje se mogu napipati, izvodi od strane hirurga, u lokalnoj anesteziji, pri čemu se uzimaju uzorci tkiva tumora širokom iglom i šalju na analizu patologu. Za one promene koje se ne mogu napipati u dojci, ali se vide na mamografiji ili ultrazvuku, biopsija se izvodi od strane radiologa, takođe u lokalnoj anesteziji“, ističe doc. dr Srđan Nikolić, specijalista opšte hirurgije.
Kako će se sprovesti lečenje histopatološki potvrđenog karcinoma dojke prevashodno zavisi od stadijuma u kojem je bolest otkrivena.
„Lečenje zavisi od veličine tumora, tipa tumora, statusa steroidnih receptora, prisustva lokalnih ili udaljenih metastaza, ali i uzrasta pacijentkinje. Pristup u lečenju je individualan, podrazumeva hirurgiju, radioterapiju i/ili hemio/hormonoterapiju. Odluku o načinu lečenja donosi multidisciplinaran tim lekara za svakog pacijenta posebno. I ono što je rečeno i što jeste i najvažnije, a to je da je najbitnije da se bolest otkrije na vreme, u stadijumu kada je izlečenje moguće“, naglašava doc. dr Srđan Nikolić.
Prevencija. Da budeš zdrava. Оktоbаr sе, kао Mеđunаrоdni mеsеc bоrbе prоtiv rаkа dојке, оbеlеžаvа u mnоgim zеmljаmа širоm svеtа, kаkо bi sе skrеnulа pаžnjа nа rаsprоstrаnjеnоst оvе bоlеsti i pоdiglа svеst о znаčајu prеvеnciје, rаnоg оtkrivаnjа i prаvоvrеmеnоg zаpоčinjаnjа lеčеnjа оsоbа оbоlеlih оd kаrcinоmа dојkе. U Srbiji, u borbi protiv raka dojke žene nisu same, zajedno uz podršku svojih najbližih, ali i omiljenih brendova, mogu da iz ove teške borbe izađu kao pobednice. I da žive.
