Drugi pišu...

ANALIZA SEKTORA 2020/21 Poljoprivreda otpornija na koronu nego na sušu

Kukuruz u Banatu Foto: Danijela Nišavić

Autor: Maja Đurić, “Biznis i Finansije”

Prošlogodišnji rekorder u iskazivanju otpornosti na korona virus, ove godine je posustao zbog suše. Mada su pokazatelji o ukupnom izvozu agroindustrije  za prvih šest meseci ove godine i dalje u porastu, generalno se očekuju manji poljoprivredni prinosi. Ovo je, uz rast proizvodnih troškova, poguralo rekordna poskupljenja poljoprivrednih proizvoda na domaćem tržištu, navodi se u tekstu objavljenom u ediciji BIZNIS TOP mesečnika “Biznis i Finansije”.  

Poljoprivreda u Srbiji je, uprkos ekonomskoj „suši“ koju je izazvala korona, prošle godine bila rodna. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), poljoprivreda je svoj udeo u bruto domaćem proizvodu (BDP) povećala sa 6% u 2019. na 7% u 2020. godini. 

Analizirajući prošlogodišnje poslovanje u ovoj industriji, agrarni analitičar Vojislav Stanković navodi da je poljoprivredna proizvodnja porasla za 4,6%, dostigavši vrednost od 5,81 milijardi dolara. Ratarstvo i povrtarstvo su činili čak četiri petine ukupnog obima proizvodnje, sa učešćem od skoro 55% u ostvarenoj vrednosti. 

Vrednost ukupne biljne proizvodnje je porasla za gotovo 7%, na 3,94 milijarde dolara, a najveći udeo je imalo žito sa 1,83 milijarde dolara i potom voće sa 693 miliona dolara. Ove dve poljoprivredne kulture su zajedno sa industrijskim biljem zabeležile rast proizvodnje, krmno bilje je ostalo na sličnom nivou kao i 2019. godine, dok je proizvodnja povrća sa ukupnom vrednošću od 470 miliona dolara opala za 1,2%. Pad je imalo i vinogradarstvo, i to za 1,5%, koje sa učešćem od 1,6%, odnosno 63 miliona dolara ima i najmanji udeo u ukupnoj vrednosti biljne proizvodnje.      

I pored krize koja već godinama potresa domaće stočarstvo, ono je prošle godine dostiglo vrednost od 1,88 milijardi dolara, pri čemu je više od dve petine ukupne vrednosti ostvarilo govedarstvo. Na drugom mestu je uzgoj svinja, koji je prethodne  godine rastao kao i uzgoj živine, nasuprot padu u govedarstvu, ovčarstvu i pčelarstvu. Potonje je imalo i najveći pad, budući da je proizvodnja pčelarskih proizvoda opala skoro za trećinu. 

Srbija je prošle godine postigla rekordan rast izvoza poljoprivrednih proizvoda od 14,4%, sa ukupnom vrednošću od 4,15 milijardi dolara, dok je uvoz bio skoro upola manji. Ostvareni suficit je bio veći za 312,7 miliona dolara, odnosno porastao je za petinu u poređenju sa 2019. godinom. U izvozu su preovlađivale žitarice, voće i povrće, a najveću pojedinačnu vrednost su dostigli kukuruz i smrznute maline. Najviše se izvozilo iz Vojvodine, a potom iz Beogradskog regiona, a najmanje iz južne i istočne Srbije. Prošle godine smo najviše uvozili takođe voće i povrće, a zatim kafu, čaj, kakao i začine, pri čemu su i u uvozu prednjačili Beogradski region i za njim Vojvodina.  

Šljive sa obronaka Kopaonika Foto: Veselin Ilić

Stradao kukuruz, izneverile i šljive

Za razliku od prošle, ove godine je mnoge useve uništila suša usled izrazito visokih temperatura, a prema trenutnim prognozama najveću štetu među ratarskim proizvodima su pretrpeli kukuruz i soja. U Udruženju za unapređenje proizvodnje žitarica i uljarica „Žita Srbije“ predviđaju da će ovogodišnji rod kukuruza biti za 27 do 30% manji u poređenju sa prošlogodišnjih rekordnih osam miliona tona, kada je prinos iznosio 8,1 tonu po hektaru. Očekivani prosečan prinos kukuruza biće 5,9 tona po hektaru, pa će ukupan rod pasti na manje od šest miliona tona, a izvoz na oko 1,6 miliona tona.  

Kada se radi o soji, koja je zasejana na oko 250.000 hektara, iz „Žita Srbije“ iznose prognoze da će prinos zbog suše biti smanjen sa prosečnih tri na 2,2 tone po hektaru, te da će za razliku od prošlogodišnjih 732.000 tona, ukupna proizvodnja soje biti manja za preko 200.000 tona. Bez obzira na slabiji rod, biće dovoljno sojinog zrna za domaće potrebe, dok će za izvoz ostati oko 150.000 tona. 

Prema procenama koje iznosi RZS, proizvedene količine kukuruza i soje će za preko petine biti manje u poređenju sa prethodnom godinom, jednocifreni pad će imati suncokret, višnja i grožđe, a loša vest za ljubitelje domaće rakije je podatak da je negativni rekorder šljiva, sa padom od preko 29%. Zato je maline proizvedeno za 10% više nego prethodne godine, zdrav život obećava i veća proizvodnja jabuka, dok se država može nadati prilivu deviza od pšenice sa uvećanjem proizvodnje za više od 23%.  

Izvozimo malinu, uvozimo malinu

Mada trenutne prognoze sugerišu da ova godina za poljoprivredu neće biti jednako uspešna kao prethodna, iz Privredne komore Srbije (PKS) saopštavaju da je u prvih šest meseci tekuće godine, Srbija zabeležila izvoz u poljoprivredi i prehrambenoj industriji vredan 1,98 milijardi evra, što je za 13,6% više u odnosu na rekordnu  2020. godinu. Najzastupljeniji poljoprivredni proizvodi u izvozu su žitarice sa učešćem od 26,8%, a slede voće i povrće sa 22%. Kada je reč o ostvarenoj vrednosti, i dalje prednjači upravo kukuruz sa 298,9 miliona evra, smrznute maline sa 137,4 miliona evra i pšenica sa 91,1 miliona evra.

Uvoz je vredeo blizu 1,12 milijardi evra, što je za 8,4% više u odnosu na prvih šest meseci 2020. godine, a najzastupljenije su bile žitarice i potom voće i povrće, pri čemu smo dali najviše novca za uvoz banana, čak 35,1 miliona evra. Ostvaren je suficit u spoljnotrgovinskoj razmeni poljoprivredno-prehrambenih proizvoda za šest meseci ove godine od 859,4 miliona evra, što je povećanje od 21,1% u odnosu na prvu polovinu 2020. godine. 

Maline
Vilamet sa obronaka Kuršumslijske Banje Foto: Vesna Gajić

Najznačajniji spoljnotrgovinski partneri Srbije u ovogodišnjem izvozu su zemlje EU sa učešćem u izvozu od 55,8% (1,1 milijardi evra), potom zemlje CEFTA regiona sa 22,7% (448,8 miliona evra) i Rusija sa 7,8% (153,6 miliona evra). U odnosu na isti period 2020. godine, vrednost izvoza u zemlje EU povećana je za 27%, u Rusiju za 14,8 procenata, a u CEFTA zemlje za 6,6%. U Evropsku uniju smo najviše izvozili kukuruz, pšenicu, beli šećer, ječam, maline i soju, dok smo u CEFTA region od poljoprivrednih kultura najviše izvozili kukuruz i pšenicu. 

Vrednost uvoza iz zemalja EU tokom prvih šest meseci ove godine iznosila je 748,8 miliona evra, što čini 67,2% ukupnog uvoza, sledi CEFTA region sa 96,3 miliona evra uvoza i učešćem od 8,6% i Rusija sa 45,1 miliona evra i učešćem uvoza od četiri procenta. U odnosu na posmatrani period 2020. godine, vrednost uvoza iz zemalja EU je povećana za 11,4%, dok je iz Rusije smanjena za 21,1%.

Iz zemalja EU, od poljoprivrednih proizvoda smo najviše uvozili meso domaćih svinja, a iz zemalja CEFTA regiona paradajz i verovali ili ne – maline, izvozni  proizvod kojim se dičimo.  

Neće se usrećiti ni vegani, ni mesoljupci   

Manje su optimistični zvanični podaci koji se tiču džepa domaćih potrošača, budući da su poljoprivredni proizvodi na domaćem tržištu tokom godinu dana poskupeli skoro za četvrtinu, odnosno 24%. Kako navodi RZS, najviše je poskupelo voće, za 58,5%, potom povrće za 29%, slede ulja i masti sa skokom cene od 19% i meso koje je za godinu dana poskupelo za 9,4%. Posmatrano po glavnim grupama proizvoda, od septembra prošle do septembra ove godine, najveći uticaj na rast cena zabeležen je u grupama: stoka i živina (11,3%), industrijsko bilje (42,9%), žita (24,6%) i voće (58,5%).

Kao glavni razlog za ovako drastično poskupljenje voća, stručnjaci navode značajan pad prinosa zbog izrazite suše, uz istovremeno povećanje troškova proizvodnje, pre svega goriva i pesticida. Poskupljenu doprinosi i to što ima previše učesnika u lancu do krajnjeg potrošača, u kojem svi očekuju veliku zaradu. Isti problemi su prisutni i u formiranju cene povrća, s tim što je ovaj vid poljoprivredne proizvodnje daleko slabije zastupljen u Srbiji, jer je manje rentabilan na usitnjenim parcelama kakve preovlađuju u primarnoj proizvodnji i traži veće angažovanje radne snage, koje i inače nema dovoljno na selu. Uz to, i voće i povrće imaju kratak rok trajanja na tržištu, pa se zbog toga svaki podbačaj u prinosima najviše oseti upravo na prodajnoj ceni. 

Kada je reč o mesu, na rast cena je najviše uticalo poskupljenje hrane za stoku, koje je pak uzrokovano poskupljenjem sirovina za ovu vrstu proizvodnje. Stručnjaci tvrde da u prethodnih nekoliko decenija nikada nije zabeležen takav skok cena kukuruza i soje kao u poslednjih godinu dana, piše u tekstu časopisa “Biznis i Finansije”. 

Teme