Karcinomi su odgovorni za umiranje više od osam miliona ljudi širom sveta godišnje, od čega četiri miliona umre u najproduktivnijem životnom dobu. Godišnje od posledica raka u Srbiji oboli 40.000 ljudi, a na žalost bitku izgubi oko 30.000 građana. Naša zemlja se nalazi na neslavnom prvom mestu u Evropu, odnosno drugom u svetu, kad je u pitanju smrtnost od svih malignih bolesti.
Zašto je toliko visoka smrtnost? Da li smo svi zatajili u prevenciji ili ne prepoznajemo simptome na vreme, pa se kasno javljamo lekaru? Da li je epidemija korona virusom samo dodatno pogoršala ionako nezavidnu situaciju u dijagnostici i lečenju malignih bolesti? Postoji li mogućnost da lečenje onkoloških pacijenta bude efikasnije? Mogu li onkološki pacijenti da dobiju prioritetan status u dijagnostici i lečenju?
Sva ova pitanja analizirana su na Drugom Nacionalanom Onkološkom Forumu, koji je organizovan u sklopu nacionalne kampanje za onkološke pacijente “Nema čekanja”. Ova kampanja ima za cilj da probudi svest, pre svega kod ljudi koji su onkološki pacijenti i na one koji su suspektni na kancer, da se redovno kontrolišu i ukoliko imaju neke simptome da se odmah jave lekaru.
Kako ubrzati procedure?
„Situacija sa korona virusom opteretila je zdravstvene sisteme u celom svetu, a u našem zdravstvu stanje nije bilo sjajno ni pre korone. Takođe, onkološki pacijenti i oni koji su suspektni na kancer su, zbog straha od korone, odlagali svoje preglede, što je dovelo do toga da je trećina pacijenata koja se javila lekaru bila u terminalnoj fazi bolesti i za njih nije bilo mnogo pomoći kada je u pitanju lečenje. Ideja ovog foruma jeste da sednemo svi zajedno, predstavnici države, pacijenati i lekari i da vidimo na koji način procedure mogu da se ubrzaju. Ono što je ideja predstavnika pacijenata je da se uvede brzi prolaz za ljude koji su suspektni na kancer. To bi značilo da na njihovim uputima piše naznaka “prioritet”, kako ne bi čekali na CT, tumor markere, bronhoskopiju i druge preglede“, kaže Marko Milovanović, predsednik Foruma pacijenata Srbije.
Da je potrebno unaprediti i digitalizovati onkološke konzilijume, a samim tim uključiti i evropske eksperte u cilju bolje strategije lečenja pacijenata, kao i omogućiti veću dostupnost inovativnih, tzv. off label, kao i generičkih lekova, mišljenja je dr Nenad Mijalković, gastroenterolog/onkolog iz UKC Srbije koji je ujedno i predsednik Republičke stručne komisije Ministarstva zdravlja za onkološke lekove.
„Mi u Srbiji imamo učestalost raka debelog creva koja je na evropskom nivou, dakle učestalost ovog maligniteta je ista u Srbiji kao i u razvijenijim zemljama, ali je problem što u Srbiji imamo mnogo veću smrtnost od karcinoma. Između 20 i 30 odsto je veći rizik da će neko, kada u Srbiji dobije rak debelog creva, umreti od te bolesti. Ta velika smrtnost je najvećim delom posledica kasnog otkrivanja bolesti, jer ljudi nemaju tu kulturu da se redovno kontrolišu. Po pitanju prevencije smo daleko iza razvijenih zemalja. Neophodna je bolja organizacija primarne prevencije, skrininga za otkrivanje bolesti u ranoj fazi, kada je lečenje najefikasnije i najjeftinije. Kako pacijenti ne bi gubili vreme, predlažem da se kao struka, svako u svojoj subspecijalističko onkološkoj oblasti, sastanemo i definišemo jednostavne algoritme, procedure, šta je sve potrebno od nalaza, dijagnostike i ostalih analiza, pre nego što onkološki pacijent dođe na pregled u, na primer UKC Srbije ili druge onkološke institute. Ukoliko bismo definisali šta je sve potrebno, olakšali bismo, ne samo pacijentima, već i lekarima, i skratili vreme koje se sada u dosta slučajeva nepotrebno gubi. Ove procedure bi trebalo da budu unete u zdravstveni informacioni sistem i da svakom lekaru u domu zdravlja ili opštoj bolnici budu lako dostupni i razumljivi“, objasnio je dr Mijalković.
Rano otrkivanje suštinski korak u porpavljanju prognoze
I struka je podržala apele onkoloških udruženja pacijenata u potrazi za efikasnijom prevencijom, lečenjem dijagnostikom i kontrolom malignih bolesti.
„Rano otkrivanje je suštinski korak u popravljanju prognoze svih malignih bolesti i to mora biti zajednički korak, pacijenata i lekara. Pacijenti treba da obrate pažnju na svoje simptome, koji se pogoršavaju i da svoju brigu podele sa svojim lekarom, ne čekajući da prođu meseci do prvih dijagnostičkih postupaka. Onkolozi treba da rade na efikasnijem sistemu skrininga, ali i edukacije lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Bilo bi dobro da je put pacijenta brži i jednostavniji, pogotovo za one gde je potreban složenija dijagnostika, do konzilijuma, koji donosi odluku o onkološkom lečenju i redosledu terapijskih postupaka. Drugi potrebni koraci bili bi u dodatnoj edukaciji na sekundarnom nivou, u velikim opštim bolnicama. Pre svega mislim na razvoj konzilijarnog rada i ovladavanju što većim nivoom veština. Dostupnost dijagnostike i terapije je osnova napretka u svakom zdravstvenom sistemu, pa i u našem. Ali, svaka terapija biće uspešnija u ranijim stadijumima bolesti, i to treba da bude naš cilj – dijagnostikovati i lečiti što ranije, ići ka tome da maligne bolesti zaista budu lečive i izlečive. Upravo je takva situacija u razvijenom svetu, gde je broj izlečenih od malignih bolesti veći od polovine, u odnosu na ukupan broj obolelih“, kaže dr Davorin Radosavljević, direktor medikalne onkologije Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije.
Rak pluća je najčešći i najsmrtonosniji karcinom u Srbiji i svetu. O efikasnijem lečenju i dijagnostici govorio je direktor Klinike za pulmologiju UKC Srbije, dr Mihailo Stjepanović.
„Klinika za pulmologiju je vodeća ustanova za lečenje raka pluća u Srbiji. Od 7.000 obolelih u Srbiji, njih 4.000 se leči upravo kod nas. Koliki je pritisak na kliniku, govori i podatak da svaki četvrti pacijent koji dođe ima rak pluća. Problem dijagnostike i lečenja raka pluća je tokom kovid epidemije bio dodatno izražen. Klinika je u dva navrata bila kovid bolnica, a osnovna dijagnostika raka pluća, kao što je CT, je u velikoj meri bila podređena dijagnostici kovid pacijenata. Zbog svega toga, prvi put smo prošle godine imali za jednu četvrtinu manje novootkrivenih slučajeva raka pluća nego u 2019. u godini. Problem je što taj podatak ne govori da su ljudi manje obolevali od raka pluća, već da su ostali nedijagnostikovani, da je na žalost većina njih preminula ili je u terminalnim fazama bolesti, kada su iscrpljene sve mogućnosti lečenja. Sa druge strane, zahvaljujući našim apelima i razumevanju Ministarstva zdravlja i uprave KCS, tokom ove godine klinika je prvi put u istoriji od svog osnivanja dobila CT aparat, koji nam višesturko olakšava i ubrzava dijagnostiku raka pluća. Pored toga, dobili smo četiri nova bronhoskopa i sada ih imamo zaista dovoljno. Trenutno obučavamo lekare da bismo sve bronhoskope osposobili za rad“, zaključio je dr Stjepanović.