Foto: Danijela Nišavić
Drugi pišu...

SRPSKI MED PO KVALITETU NEŠTO IZNAD SVETSKOG PROSEKA Dvostruko VEĆE cene postiže na tržištima Bliskog istoka, Velike Britanije i Belgije, nego u Nemačkoj i Italiji, gde najviše izvozimo

Autor: Zorica Žarković

Ukupna proizvodnja meda u Srbiji čini tek 0,44% svetske i nešto preko 2% evropske proizvodnje, dok prema vrednosti izvezenog meda učestvujemo sa nepunih pola procenta u svetskom i sa 1,28% u evropskom izvozu. Sa prosečnom izvoznom cenom od 4,31 dolar po kilogramu, skuplji smo od svetskog i evropskog proseka i skoro dvostruko skuplji od vodećih svetskih izvoznika, Kine i Argentine. Srpski med je po kvalitetu nešto iznad svetskog proseka, a postiže dvostruko veće cene na tržištima Bliskog istoka, Velike Britanije i Belgije, nego u Nemačkoj i Italiji, gde najviše izvozimo, navodi se u tekstu ekonomskog mesečnika “Biznis&Finansije”.   

Ova godina neće biti slatka za pčelare. U Savezu pčelarskih organizacija Srbije kažu da će zbog mrazeva i suša koji su pratili ovu sezonu, prinosi biti verovatno manji za polovinu od očekivanih. Trenutno, većina onoga što se proizvede ide u izvoz, koji je prošle godine sa količinom od 2.701 tona  dostigao vrednost od 13,09 miliona evra. Srbija je izvezla za 46% više meda u poređenju sa 2019. godinom, najviše u Italiju, Norvešku i Nemačku. 

Prošle godine med je poskupeo na svetskom tržištu zbog nestašica izazvanih lošim prinosima, sto su domaći proizvođači iskoristili za plasman svojih proizvoda. Ali istovremeno su potrošili i sve zalihe, budući da je i prošlogodišnja proizvodnja meda u Srbiji od 6.838 tona takođe bila manja u poređenju sa godinom ranije, pa ovogodišnji izvoz najverovatnije neće dostići prošlogodišnju vrednost.   

Oscilacije u godišnjoj proizvodnji meda su vrlo izražene u Srbiji, što se najbolje vidi iz podataka za duži vremenski period. U našoj zemlji je u poslednjih deset godina prosečno proizvedeno 7.780 tona meda godišnje, s tim što se proizvodnja kretala u rasponu od 4.383 do čak 12.263 tone. Koliko proizvodnja varira iz godine u godinu, ilustruje pokazatelj da je minimalna količina u protekloj deceniji ostvarena 2014. godine, da bi već naredne godine dostigla maksimum od preko 12 hiljada tona.  

Ovolike godišnje razlike proizilaze iz još uvek veoma usitnjene i nedovoljno organizovane proizvodnje meda u Srbiji, pa su prinosi meda po košnici u ogromnoj meri zavisni od vremenskih uslova, objašnjavaju Marija Nikolić, Nebojša Nedić i Dragica Božić sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, u studiji o konkurentnosti srpskog meda na svetskom tržištu.

I dalje malo učešće u ukupnom izvozu

Ipak, poslednjih desetak godina beleži se blago povećanje proizvodnje meda u Srbiji i veće interesovanje za pčelarstvo, pa je broj košnica sa pčelama narastao na oko 977 hiljada. To je rezultat boljeg povezivanja pčelara, značajnijih subvencija za ovaj vid proizvodnje, ali i sve većeg broja izvozno orijentisanih kompanija koje obezbeđuju proizvođačima meda otkup proizvoda i pristup ne samo domaćem, već i međunarodnom tržištu.

Mada Srbija ne spada u velike proizvođače meda, ostaju značajne količine za izvoz jer je domaće tržište malo. Naša zemlja je već godinama neto izvoznik meda, budući da izvezene količine višestruko premašuju uvoz meda koji je gotovo zanemarljiv. Prosečna stopa rasta izvoza meda iz Srbije, posmatrano vrednosno, je relativno visoka i iznosi 12,1%, dok je u apsolutnom iznosu prosečna vrednost izvoza skoro 9,4 miliona dolara godišnje. Najznačajniji obim razmene se ostvaruje sa zemljama Evropske unije, koje su tradicionalno veliki potrošači i uvoznici meda.

Uvoz meda je izuzetno nizak, sa značajnim varijacijama, pri čemu je maksimalna vrednost u posmatranom periodu dostigla 359,4 hiljade dolara godišnje. Stoga Srbija stalno  beleži spoljnotrgovinski suficit, koji prosečno iznosi 9,2 miliona dolara. No, i pored toga što se izvoz meda stalno povećava, učešće vrednosti izvoza ovog proizvoda u izvozu poljoprivredno-prehrambenih proizvoda Srbije je izuzetno nisko i kreće se od 0,2 do 0,5%.

S druge strane, uočljivo je povećanje proizvodnje organskog meda, za kojim sve više raste tražnja na evropskom i svetskom tržištu. Autori studije ističu da Srbija ima veliki potencijal za proizvodnju meda sa zaštićenim geografskim poreklom, ali trenutno su na nacionalnom nivou pod tom oznakom registrovani samo Homoljski med, Fruškogorski lipov med i Kačerski med. Oznaku zaštićenog geografskog porekla na međunarodnom nivou imaju svega tri naša prehrambena proizvoda, i to Homoljski med, Vino bermet i Leskovački domaći ajvar, dok takvu registraciju nema nijedan naš proizvod na tržištu EU.

Imajući u vidu potencijale za razvoj pčelarstva u Srbiji, kao i ostvarene rezultate u spoljnotrgovinskoj razmeni meda, posebno ubrzan rast izvoza, nameće se pitanje koliko je srpski med konkurentan na globalnom tržištu?

Nova tržišta mogu biti unosnija

Kako trenutno stoje stvari, Srbija nije konkurentna po proizvedenim količinama, jer one čine tek 0,44% svetske, odnosno 2,02% evropske proizvodnje. Vodeći svetski izvoznici meda, posmatrano količinski, u poslednjih pet godina su Kina sa udelom od 19,6% na globalnom tržištu i Argentina sa učešćem od 10,1%, sledi Ukrajina kao jedina evropska zemlja na ovoj listi (8,1%), a zatim Indija (7,6%) i Meksiko (5,3%). Ukoliko se, pored količina, posmatra i ostvarena vrednost izvoza, sve važniji igrači na svetskoj pijaci meda su poslednjih godina Novi Zeland i Nemačka.

Srbija u vrednosti svetskog izvoza meda učestvuje sa nepunih pola procenta, dok je ovo učešće u evropskom izvozu nešto značajnije (1,28%). S druge strane, upravo su u Evropi koncentrisani najveći uvoznici meda, Nemačka, Velika Britanija i Francuska, pa se i najveći deo srpskog meda (74%) izvozi u zemlje Evropske unije, posebno u Nemačku, Italiju i Austriju.

Srbija nije dovoljno konkurentna ni cenovno, budući da je prosečna cena od 4,31 američkih dolara po kilogramu meda veća od svetskog i evropskog proseka, kao i od cena vodećih svetskih izvoznika Kine i Argentine, čije su prosečne cene 2,04 i 2,5 dolara po kilogramu.  

Cena meda na međunarodnom tržištu zavisi od kvaliteta proizvoda, trenutne tražnje, stepena konkurencije, ulaznih barijera, preferencija potrošača i drugih faktora. Primera radi, niska cena srpskog meda na italijanskom tržištu je posledica toga što tamošnji potrošači većinom ne kupuju med inostranog porekla, već su lojalni domaćim proizvođačima. Pored toga, italijanski potrošači troše specifične vrste meda kao što su med od citrusa, kestena, eukaliptusa i suncokreta, dok Srbija dominantno proizvodi i izvozi med od bagrema i lipe, kao i livadski med. Slična je situacija na nemačkom tržištu, gde je tražnja za medom veoma izražena, ali je podjednako oštra i konkurencija.  

Srpski med ostvaruje najviše cene na tržištima u Bahreinu, Jordanu, Ujedinjenim Arapskim Emiratima, ali i na tržištima Velike Britanije i Belgije, dok su njegove cene u Nemačkoj i Italiji dva puta niže nego u pomenutim zemljama i značajno ispod proseka na ostalim izvoznim destinacijama. Ovo ukazuje na potrebu da se preispitaju prioriteti u izvozu, imajući u vidu da se već duži vremenski period najveće količine meda izvoze upravo u Nemačku i Italiju, preporučuju stručnjaci Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

Pokazatelj koji najviše ohrabruje je indeks kvaliteta, jer je prema ovom parametru med iz Srbije bio nešto iznad svetskog proseka tokom cele protekle decenije, sa izuzetkom 2017. godine, kada je najviše podbacio i izvoz. Obračunati indeks konkurentnosti srpskog meda prema kvalitetu potvrđuje stavove struke da je potrebno pojačati promociju organskog i meda sa zaštićenim geografskim poreklom, imajući u vidu da za ovim proizvodima raste tražnja, pre svega na tržištu Evropske unije, zaključuje se u studiji, a prenosi ekonomski mesečnik “Biznis&Finansije”.