Info

DELOITTE IZVEŠTAJ O ODRŽIVOSTI ZA 2022. Direktori kompanija zabrinuti zbog klimatskih promena

Foto: Pixabay.com

Kompanija Deloitte objavila je svoj Izveštaj o održivosti za 2022. godinu: Raskorak između ambicije i uticaja, koji otkriva da su vodeće svetske kompanije, tj. njihovo najviše rukovodstvo sve više zabrinuti zbog klimatskih promena jer je svet na rubu propasti i zahteva hitno reagovanje. Osamdeset devet odsto anketiranih izvršnih direktora slaže se da postoji klimatska kriza, a 63% kaže da su njihove organizacije veoma zabrinute. Ipak, teško im je da u potpunosti ugrade održivost u svoje osnovne poslovne strategije, poslovanje i kulturu.

Razumevajući sve veći značaj održivosti i ogromnu pretnju koju nose klimatske promene, Deloitte je dopunio prethodna istraživanja angažovanjem više od 2.000 izvršnih direktora iz 21 zemlje kako bi ispitao zabrinutost poslovnih lidera i kompanija i aktivnosti koje sprovode u vezi sa klimatskim promenama i održivosti. Izveštaj takođe istražuje raskorak između ambicija kompanije i uticaja, kao i mere koje menadžment kompanije može da preduzme da bi premostili taj jaz.

Briga i optimizam: Pokretači promena

Uticaji klimatskih promena u velikoj meri brinu rukovodioce. Većina (79%) ispitanika veruje da je svet stigao do kritične tačke kada je reč o reagovanju na klimatske promene. To je za 20 procentnih poena više u odnosu na istraživanje Deloitte-a koje je sprovedeno pre osam meseci, što samo naglašava sve veći značaj brzog delovanja. Štaviše, 88% anketiranih su optimisti i smatraju da se neposrednom akcijom mogu ograničiti najgori efekti na planetu. To je sličan porast u odnosu na 63% u anketi sprovedenoj pre osam meseci. Rast zabrinutosti, ali i optimizma, pokazuje da su lideri sve svesniji potrebe da reaguju bez odlaganja.

Podaci pokazuju da menadžment kompanije oseća značajan pritisak na više nivoa:

  • Skoro svi ispitanici (97%) nagovestili su da su njihove kompanije već negativno pogođene klimatskim promenama, dok je polovina rekla da njihovo poslovanje trpi efekte (npr. poremećaj poslovnih modela i mreža snabdevanja širom sveta).
  • Osamdeset jedan procenat ispitanika je lično doživelo neki klimatski događaj (npr. ekstremne vrućine, snažne oluje, veliki požari) u poslednjih 12 meseci.
  • Pored toga, grupe stejkholdera – uključujući regulatore, akcionare, potrošače i zaposlene – doprinose ovom pritisku da se mora reagovati.

“Klimatske promene više nisu ni u dalekoj ni u bliskoj budućnosti. Ovde su, sada, i odluke koje danas donosimo odrediće kvalitet života za generacije koje dolaze”, kaže Miroslava Gaćeša, direktorka u  Sektoru za upravljanje rizicima. “Bolja budućnost zavisi od korenite i trajne promene stava i ponašanja vlada, preduzeća i pojedinaca. Poslovna zajednica može da pomogne u modelovanju novih oblika saradnje koji prepoznaju najbolje ideje, bez obzira na izvor – i kreiraju nova i trajna rešenja koja će imati najveći učinak za njih, njihove stejkholdere i njihove zajednice.”

Postoji raskorak između ambicija, aktivnosti i uticaja

Kompanije reaguju: Dve trećine ispitanika reklo je da njihove organizacije koriste održivije materijale i povećavaju efikasnost korišćenja energije; više od polovine usvojilo je energetski efikasne ili po klimu pogodnije mašine, tehnologije i opremu; a većina planski smanjuje putovanje avionom i obučava zaposlene o aktivnostima u vezi sa klimom akcijama i njihovom uticaju.              

Međutim, manje je verovatno da će kompanije sprovesti aktivnosti koje pokazuju da su ugradile klimatska razmatranja u kulturu i da će više rukovodstvo da se saglasi i utiče na sprovođenje značajne transformacije. Iako su sve mere održivosti važne, Deloitte-ova analiza izveštaja identifikovala je pet aktivnosti od značaja koje, posebno kada su preduzete zajedno, pokazuju dublje razumevanje poslovnih prednosti održivosti. To su:

•             Razvoj novih proizvoda ili usluga pogodnih za klimu;

•             Zahtevanje od dobavljača i poslovnih partnera da ispune specifične kriterijume održivosti;

•             Ažuriranje ili premeštanje pogona i objekata kako bi bili otporniji na klimatske uticaje;

•             Uključivanje klimatskih razmatranja u lobiranje i političke donacije; i

•             Vezivanje nadoknada višeg rukovodstva za učinak u smislu održivosti.

U poređenju sa drugim merama, mnogo je manja verovatnoća da su kompanije već preduzele ovih pet, a više od jedne trećine organizacija nije sprovelo više od jedne mere. Mada su zabrinutost za životnu sredinu i optimizam u vezi sa promenama i dalje snažni, organizacije će sve više morati da razmisle o preduzimanju odlučnijih akcija kako bi ograničile najgore uticaje klimatskih promena.

Takođe, anketirani izvršni direktori izabrali su prepoznavanje brenda i reputaciju, zadovoljstvo kupaca, kao i optimizam i dobrobit zaposlenih kao tri od četiri glavne prednosti napora njihovih kompanija u primeni održivosti, što ukazuje na to da mnogi direktori za upravljanje iskustvom kupaca vide aktivnosti u vezi sa klimatskim promenama kao korisne za odnose sa svojim stejkholderima. Najniže rangirane koristi (prihodi i od dugogodišnjeg i od novog poslovanja, vrednost imovine, troškovi investicija i operativne marže) sugerišu da direktori i dalje imaju teškoća sa kratkoročnim troškovima prelaska na budućnost niske emisije ugljenika. 

Lekcije lidera održivosti

Deloitte-ovo istraživanje otkrilo je grupu lidera — 19% uzorka – čije organizacije služe kao model za hvatanje u koštac sa održivošću na efikasan i delotvoran način, u zamenu za istovremeno ubiranje koristi. Ove vodeće organizacije sprovele su najmanje četiri od pet značajnih aktivnosti u cilju postizanja održivosti. U poređenju sa onim organizacijama koje nisu sprovele više od jedne aktivnosti– 35% od ukupnog broja (skoro dvostruko više od grupe lidera) – ovi lideri:

•             više su zabrinuti zbog klimatskih promena (74% naspram 52%);

•             očekuju da će klimatske promene imati veliki uticaj na njihove poslovne strategije u narednim godinama (73% prema 50%);

•             planiraju postizanja neto-nulte emisije do 2030. godine (82% prema 50%);

•             manje je verovatno da vide troškove kao prepreku za sprovođenje održivosti, što ukazuje na to da oni možda bolje razumeju troškove nepreduzimanja aktivnosti i postižu veću saglasnost višeg rukovodstva; i

•             verovatnije je da će razumeti povoljnu poslovnu priliku održivosti za niže hijerarhijske nivoe u svojoj organizaciji, zadovoljstvo stejkholdera i rezultate u širem smislu.

Teme