Štednja stanovništva je nastavila da raste i tokom 2021. godine uprkos produženoj pandemiji praćenoj eskalacijom globalne energetske krize i inflatornih pritisaka, a štednja u domaćoj valuti se i u takvim okolnostima pokazala isplativijom od devizne, saopštila je Narodna banka Srbije.
U 2021. godini dinarska štednja je povećana za oko 12% i krajem decembra je iznosila 104,2 milijarde dinara, što je njen novi najviši nivo krajem godine. Upotreba dinara u finansijskom sistemu u protekloj godini bila je na najvišem nivou od kada se dinarizacija prati (2008. godine), što je značajan pokazatelj rastućeg poverenja u domaću valutu.
U proteklih devet godina dinarska štednja je povećana gotovo šest puta (rast od 86,3 mlrd. dinara). Polovina ukupnog rasta (43,1 mlrd. dinara) ostvarena je u poslednje tri godine zahvaljujući održanoj makroekonomskoj stabilnosti koja je preduslov za sticanje i očuvanje poverenja građana u domaću valutu. Devizna štednja u istom periodu takođe beleži rast, iako relativno (procentualno) nešto umereniji (59,2%) u odnosu na dinarsku štednju, i to sa 8,3 mlrd. evra krajem 2012. godine na 12,7 mlrd. evra krajem 2021. godine.
Računica
Redovna polugodišnja analiza isplativosti štednje, urađena za period od decembra 2012. do decembra 2021. godine, potvrdila je da je isplativije štedeti u domaćoj valuti.
…za oročenje na godinu i zanavljanje
Rezultati analize isplativosti štednje oročene na godinu dana i zanavljane u periodu od devet godina potvrdili su da bi štediša koji je štedeo u dinarima na ulog od 100.000 dinara, na kraju perioda oročenja u decembru 2021. godine dobio blizu 36.000 dinara (preko 300 evra) više od štediše koji je u istom periodu na deviznu štednju u evrima položio protivvrednost istog iznosa
Štednja u domaćoj valuti pokazala se isplativijom i prilikom oročavanja na godinu dana u čak 98 odsto posmatranih godišnjih potperioda u poslednjih devet godina. Dinarski štediša, koji je od decembra 2020. štedeo u dinarima, na ulog od 100.000 dinara, dobio bi u decembru 2021. oko 1.300 dinara (11 evra) više od štediše koji bi u istom periodu oročio protivvrednost istog iznosa u evrima.
i oročenje na tri meseca…
Кada su u pitanju depoziti oročeni na tri meseca, štednja u dinarima bila je isplativija od štednje u evrima u 88 odsto tromesečnih potperioda, a kod štednje oročene na dve godine, dinarska štednja je bila unosnija u svim dvogodišnjim potperiodima. Prema tome, bez obzira na period oročavanja štednje (kratkoročno ili dugoročno) – u prethodnih devet godina bilo je isplativije štedeti u domaćoj valuti.
Uticaj monetarne i fiskalne stabilnosti
Na veću isplativost dinarske štednje uticao je prevashodno uređen makroekonomski okvir – monetarna i fiskalna stabilnost u dužem periodu, relativno stabilan kurs dinara, visok nivo deviznih rezervi, NPL na niskom nivou, umeren nivo javnog duga. Dalje, kamatne stope na štednju u dinarima relativno su više nego na štednju u evrima a povoljniji je i poreski tretman štednje u domaćoj valuti (kamata na dinarsku štednju se ne oporezuje, a kamata na štednju u evrima se oporezuje po stopi od 15%). Pored toga, na veću isplativost uticale su i pravovremeno donete optimalne mere monetarne i fiskalne politike u cilju ublažavanja efekata krize izazvane pandemijom, saopštili su iz Narodne banke Srbije.
Održanju makroekonomske stabilnosti u uslovima pandemije i rastuće neizvesnosti na svetskom robnom i finansijskom tržištu doprinele su pravovremene i odmerene mere koje je Narodna banka Srbije u saradnji s Vladom preduzimala, u cilju obezbeđenja likvidnosti, efikasnog funkcionisanja finansijskog tržišta, povoljnijih uslova finansiranja, očuvanja kreditne aktivnosti i podrške privredi i građanima.
Zaoštravanje svetske krize izazvane pandemijom pod uticajem poremećaja u lancima snabdevanja i rasta cene energenata odrazilo se na pojavu globalnih inflatornih pritisaka. U takvim okolnostima Narodna banka Srbije je očuvala relativnu stabilnost kursa dinara prema evru, koja predstavlja snažan faktor cenovne stabilnosti. Na pojačane inflatorne pritiske Narodna banka Srbije reaguje adekvatnim merama monetarne politike – postepenim povećavanjem prosečne ponderisane kamatne stope na repo aukcijama i procenta povučenih viškova dinarske likvidnosti putem ovih aukcija. Devizne rezerve su povećane i krajem prošle godine su dostigle 16,5 mlrd. evra, uz povećanje rezervi zlata na rekordnih 37,3 tona. Učešće problematičnih kredita u ukupnim kreditima spušteno je na najniži nivo od početka primene Strategije za rešavanje pitanja problematičnih kredita (od 2015. godine) i krajem godine iznosilo je 3,4%.
Rejing agencija Standard & Poor’s je povećala izglede Srbije za dobijanje investicionog rejtinga sa stabilnih na pozitivne (približavajući tako Srbiju na samo pola koraka od rejtinga investicionog ranga), ističući kao glavne argumente značaj kredibilnog okvira monetarne politike i zadržavanje bazne inflacije na nivou oko centralne vrednosti inflacionog cilja. Dobre makroekonomske performanse Srbije potvrdila je i rejting agencija Fitch Ratings, koja je zadržala kreditni rejting Srbije na nivou BB+, jedan nivo do investicionog, sa stabilnim izgledima, navodeći kao argumente za svoju odluku kredibilnu ekonomsku politiku, relativno nisku inflaciju, visok nivo deviznih rezervi, kao i otpornost srpske privrede na posledice pandemije i ograničeni rast javnog duga.
