Stočarstvo

Nemanja Radoičić Farma Radoičić iz sela Ratari „Sigurnu budućnost obezbedio mi je posao koji volim – mlekarstvo“

SLOŽNI I VREDNI: Nemanja, Miroslav i Đorđe Radoičić (s leva na desno)

„Faktori su mnogobrojni koji utiču na razvoj našeg porodičnog biznisa – mlekarstva, ali na prvom mestu moram izdvojiti ljubav prema onome što radimo. Bez te posvećenosti ništa nije održivo na duže staze. Red, rad, disciplina, kao i požrtvovanost dolaze upravo iz te ljubavi. Iako postoji i veliko odricanje, motivacija nam je uspeh koji dođe na kraju dana, meseca, godine – za koji smo zaslužni svi. Želja za uspehom dok posmatramo ono što smo stvorili svojim rukama i što svakodnevno negujemo, zaista je neprocenljiv osećaj. Izazovi su bili prisutni od samog početka, jer nije lako pokrenuti porodični biznis o kojem smo do tada znali samo u teoriji. Zavisimo od mnogih faktora, na koje često ne možemo da utičemo, poput vremena, stanja grla, nabavke, kao i stanja na tržištu. Ali svi ti izazovi su nas učinili boljim i jačim, jer ih nikad nismo posmatrali kao na poraz, već kao lekciju za bolje i sigurnije sutra“.

Ovim rečima Nemanja Radoičić iz sela Ratari u okolini Obrenovca, počinje priču za Plodnu zemlju. Ovaj mladi čovek zajedno sa bratom Đorđem nastavio je porodičnu tradiciju proizvodnje sirovog mleka. Pored posla u TENT-u sa istim žarom i voljom svakodnevno rade i na porodičnom gazdinstvu. Ističe da deo aspekta uspešnogsti poslovanja ogleda se i kroz saradnju sa Mlekarom Šabac kojoj dnevno isporučuju 700 litara mleka. Sa ponosom ističu i nedavno dobijenu plaketu koju Mlekara Šabac dodeljuje svojim dobavljačima, od kojih su u toku protekle godine otkupili najviše sirovog mleka. Poverenje koje im je ukazano, ističe, nastoji svakodnevnim trudom da opravda i time pokaže da je uz odgovarajuću podršku razvoj porodičnog gazdinstva ostvariv u Srbiji.

„Uobičajen radni dan za nas je najbolji, zato što je jednostavan, jer tog dana ne idemo na posao u TE, i tada uspevamo da završimo sve obaveze oko farme. Radni dan počinje od 4h ujutru, a prva obaveza od jutra je čišćenje štale i pripremanje za jutarnju mužu. U toku dana se obavljaju redovni poslovi. Mi stočari smo takođe i ratari tako da, ako nema posla oko farme, uvek posla ima na njivi. Kao što je poznato, na selu, posla uvek ima. Za farmu smo najviše zaduženi brat i ja, jer su nam i smene u TENT-u tako raspoređene da stižemo da namirimo sve što je neophodno u toku dana. Pošto je otac Miroslav stariji, više je zadužen za logistiku i administrativne poslove“.

Nema valjanog posla bez dobrog plana. Tako su planirano za prošlu godinu i ostvarili, čak su ispunili i više od očekivanog, na šta su vrlo ponosni kao farma koja nije ni mala, ali ni velika.

„U planu nam je štala za krave kapaciteta oko 50 grla, što će doprineti boljoj organizaciji posla na farmi. Potpuna modernizacija farme i potrebnih aparatura za mužu najverovatnije će sačekati još koju godinu, ali idemo korak po korak i unapređujemo naše porodično gazdinstvo. Prošla godina je za nas stočare imala dosta izazova i baš zato smo zadovoljni što smo ostvarili ono što planirali. Nadamo se da će tako biti i ove godine. Kada smo uigrani i na okupu, sve se može postići“.

Na pitanje koliki uticaj ima samostalna proizvodnja hrane za stoku na kvalitet proizvedenog mleka, ali i na održivost u lokalnoj poljoprivredi, Nemanja naglašava da je ta teza najvažnija u celoj priči govedarstva.

„Imati samostalnu proizvodnju hrane kao što je mi imamo, koja je pritom vrhunskog kvaliteta, predstavlja stub našeg poslovanja. Međutim, iako je ušteda u ovom aspektu prisutna ona nije prevelika i često zavisi od nas samih. Koliko uložiš toliko ćeš i dobiti, a rezultat se najbolje ogleda upravo kroz kvalitet dobijenog mleka. Prema tome, računica je jednostavna, ako želimo uspeh u poslu koji sa ljubavlju radimo, ne smemo štedeti na kvalitetu hrane za goveda“.

Baviti se stočarstvom i ratarstvom nikada nije bilo lako, jer postoje mnogi faktori koji mogu naneti štetu poslovanju, bez obzira koliko je uloženo novca i vremena.

„Zato je i bavljenjem ovim poslom u određenom smislu lutrija u kojoj ne znaš šta možeš dobiti. Ukoliko neko želi da ostane na selu i pokrene sopstveni biznis, najpre treba da mu se pomogne kroz programe podrške i time da vetar u leđa, koji je svima nama bio potreban kada smo bili na samom početku ovog puta. Mislim da nema mnogo mladih na selu, a razlog je kao i u drugim poslovima, nedovoljna stimulacija koja će ih održati da istraju u ovom poslu. Ipak, sva pomoć i podrška ne moraju nužno uticati na nekog da ostane na selu i tu započne svoj biznis. Veliki uticaj na tu odluku ima upravo vaspitanje. Učeni smo da ne odustajemo i budemo istrajni u onome što želimo da radimo. Budućnosti ima uvek, ako se pametno radi, a mi kao zemlja imamo sve preduslove za uspešno bavljenje poljoprivredom“, zaključuje Nemanja Radoičić.

Teme