Autor: dr Vladimir Filipović, Institut za proučavanje lekovitog bilja ˝Dr Josif Pančić˝, Beograd i Nacionalno udruženje za razvoj organske proizvodnje ˝Serbia Organika˝
Zbog svoje lekovitosti kamilica i pitoma nana su već dugo vremena tražene kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu. Ako bismo na primer poredili najznačajnije vrste, kao što su u ratarstvu pšenica i kukuruz, tako su kod lekovitog bilja to kamilica i pitoma nana. Sa dugom tradicijom gajenja i jedna i druga vrsta imaju svoje specifičnosti u upotrebi, agroekološkim uslovima i u tehnologiji gajenja i primarne dorade, od kojih ćemo neke u narednom tekstu pomenuti.
Kamilica
Najlekovitiji deo kod kamilice je osušen cvet (Chamomillae flos), dok je kod pitome nane ili mente to osušen list (Menthae piperitae folium). Pored navedenih delova cenjena su i njihova etarska ulja: Aetheroleum chamomilae i Menthae piperitae aetheroleum koja se ekstrahuju iz cvetnih glavica kamilice odnosno iz cele nadzemne biomase mente destilacijom pomoću vodene pare.
Korišćenje i preklapanje sa mentom
Kamilica se koristi za ublažavanje grčeva, upala, kao antiseptik, za eliminisanje gasova, za umirenje, za lečenje raznih zapaljenja kože i sluzokože, ispiranje rana, opekotina i ekcema, za olakšanje varenja, kod proliva, kod hemoroida, kod upale mlečne žlezde i dr.
Pitoma nana se koristi za ublažavanje grčeva, za eliminisanje gasova, za olakšanje varenja, za ublažavanje žučnih tegoba, kao blago sredstvo za umirenje, kod akutne i hronične upale želudačne i crevne sluzokože, nadimanja i kamena u žuči i dr. Kako se može primetiti u velikom delu njihove primene, ove dve vrste se poklapaju.
Gde najbolje uspevaju
Što se tiče uslova spoljašnje sredine kamilica u odnosu na mentu je malo tolerantnija na nedostatak vode. Ipak, nakon setve ako nema vlage, često se desi da se kamilica ponovo seje. Pitoma menta najbolje uspeva u uslovima vlažne klime. Ima plitak korenov sistem koji se razvija u površinskom sloju pa zbog toga ne podnosi sušu. Najpovoljnija temperatura za sintezu etarskog ulja za obe vrste je 18-22 °C, ali se sadržaj etarskog ulja u biljnim organima povećava na temperaturi preko 25 °C. Obe vrste vole osunčane pozicije. Kamilica se može uspešno gajiti na plodnim i na siromašnim zemljištima, dok menti najviše pogoduju humusna, strukturna i plodna zemljišta, neutralne do slabo kisele reakcije.
Setva od sredine septembra do kraja oktobra, kako se seje
Zasnivanje kamilice se obavlja direktnom setvom od sredine septembra do kraja oktobra. Setva se izvodi povrtarskim ili žitnim sejalicama, tako da seme ostane na površini, zato što seme kamilice klija na svetlosti!!! Zato što je sitno seme kamilice, ono (3-4 kg/ha) se pomeša sa oko 10 kg nekog neutralnog nosača, najčešće sa ostataka cveta („pulvis“). Kamilica je usev guste setve i seje se na međuredno rastojanje 12-24 cm. Nakon setve, zbog boljeg prijema semena parcela se povalja. S druge strane, pitoma nana se zasniva sadnjom stolona u drugoj polovini oktobra ili u novembru. Menta se sadi ručno ili mašinski na dobro pripremljenom zemljištu u brazde duboke 10-14 cm (otvorene plugom) na razmaku između redova od 70 cm. Očišćene stolone dužine od 10 do 20 cm stavljaju se horizontalno na dno brazde, na razmaku od 15 cm između stolona i pokrivaju zemljom. Za uspešnu sadnju, u zavisnosti da li je ručna ili mašinska, potrebno je od 1.500-2.000 kg stolona po hektaru.
Bolesti
Što se tiče ekonomski značajnih bolesti i štetočina, kamilica nema naročito značajnih, mentu najčešće napada patogena gljiva Puccinia menthae, uzročnik lisne rđe. Najveći problem u oba useva predstavlja borba protiv korova, koja u nekim slučajevima potpuno može ugroziti izvesnost proizvodnje. S tim u vezi birati parcele koje su „čiste od korova“ i u samom vegetaciji obavljati uništavanje korova na vreme.
Berba u maju
Berba kamilice se u našim agroekološkim uslovima obavlja tokom meseca maja. Kamilica cveta preko celog leta, ali se ipak bere samo „prvo kolo“, jer u to vreme ima najkrupnije cvasti i najmanje je zakorovljena. Najpovoljniji momenat za berbu kamilice je kada beli jezičasti cvetovi zauzmu vodoravan položaj. Na manjim parcelama ovaj posao se može obavljati ručno „češljevima“, a na većim specijalno adaptiranim kombajnima ili traktorskim beračima. Menta se kosi kada je oko polovine biljaka procvetalo, odnosno u momentu kada se otvore cvetovi u prvoj trećini cvasti. Kosidbom u to vreme postiže se najveći prinos vegetativne biomase i etarskog ulja. Prvi otkos u Srbiji je polovinom jula, drugi sredinom ili krajem septembra.
Kako se suše
Kamilica i pitoma nana se suše u termičkim sušarama na temperaturi od 40-45 °C. Odnos svežeg prema suvom cvetu kamilice je od 5:1 do 7:1, dok je kod mente taj odnos od 8 do 10 kg sirove biomase prema 1 kg suvih listova. Suviše dugo sušenje dovodi do gubitka ulja usled isparavanja.
