Ekologija

NALED Kako najbolje prikupiti ambalažni otpad

Srbija se u oblasti zaštite životne sredine suočava sa izazovom da do 2030. ispuni ciljeve Evropske unije koji je obavezuju da reciklira 85% otpada od kartona i papira, 75% od stakla, 60% od aluminijuma i 55% plastičnog otpada. Da bi dostigla zacrtane količine fokus će morati da stavi na prikupljanje otpada od građana i izabere da li da postojećem sistemu produžene odgovornosti proizvođača (EPR) doda i depozitni sistem (DRS).

U osnovi, EPR sistem podrazumeva da građani u svojim domovima razvrstavaju otpad od ovih materijala u posebne kante kako bi se efikasnije reciklirao dok kod depozitnog sistema ambalažu vraćaju u prodavnice i za to dobijaju nazad deo novca koji su platili prilikom kupovine proizvoda. Oba sistema analizirala je renomirana britanska kuća Eunomia, koja je članicama NALED-ovog Saveza za zaštitu životne sredine na sednici predstavila ključne nalaze i preporučila da pored unapređenja primarne selekcije Srbija uvede i depozitni sistem kako bismo ostvarili ciljeve do 2030.

“Želimo da nađemo najefikasnije i najpovoljnije rešenje za građane, privredu i državu. Dobili smo analize rađene na neutralnim osnovama kako bismo, kada se ova tema ponovo nađe pred radnom grupom i Vladom Srbije, imali polazne osnove za dijalog u uspostavljanju sistema. Ipak, bez obzira na to da li će se država odlučiti za DRS, on ne garantuje prikupljanje celokupnog otpada tako da je neophodno dalje razvijati EPR sistem i primarnu selekciju pre svega kroz podizanje svesti građana o značaju pravilnog razdvajanja otpada”, kaže Jelena Kiš, predsednica Saveza i menadžerka za održivost poslovanja i odnose sa javnošću u kompaniji Ball Packaging.

Prema studijama, depozitni sistem bi pomogao tako što bi obezbedio prikupljanje više od 90% ambalažnog otpada u industriji pića i udvostručio stope njegove reciklaže. Sistem bi mogao da uključi različite vrste pića u staklenim i plastičnim bocama, limenkama i tetrapaku. Članice Saveza istakle su da bi privredi trebalo ostaviti prelazni period od tri godine nakon donošenja zakona i podzakonskih akata da plasira proizvode koji se u tom trenutku nađu u prometu.

U konvencionalnom depozitnom sistemu, građani bi iskorišćenu ambalažu ostavljali pre svega u maloprodajnim objektima (i prema studiji za to dobijali pet dinara po jedinici ambalaže), dok je druga, za sada teorijska, opcija koju je studija analizirala uvođenje tzv. pametnog depozita koji predviđa i postavljanje „pametnih“ kanti i pokrivanje mnogo više lokacija (šoping centri, firme, reciklažni centri, sportski objekti, parkovi i drugi otvoreni prostori itd.) i u zavisnosti od broja lokacija može podrazumevati više ili niže investicione troškove za industriju pića u odnosu na konvencionalni sistem.

Studija o unapređenju EPR sistema preporučuje povećanje infrastrukture odnosno uvođenje tzv. „sistema dve kante“ što bi značilo da građani u posebnu kantu ili kontejner odvajaju otpad od papira i kartona, a u posebnu limenke, staklene i plastične flaše i tetrapak. Unapređenje sistema bi podrazumevalo da se obezbedi usluga odnošenja „od vrata do vrata“ i u gradovima i u ruralnim krajevima, kao i da se standardizuje postupak prikupljanja i razdvajanja otpada iz tih kanti.

Preporuke EPR studije idu u korist daljeg unapređenja razvrstavanja posebno u cilju povećanja reciklaže plastike i stakla gde Srbija beleži najlošije rezultate. Preporučuje se i obezbeđivanje naknada za sortiranje, ali bolje odvajanje organskog odnosno otpada od hrane i uvođenje naknada za odlaganje otpada. I jedan i drugi sistem obezbeđuju veću „čistoću“ otpada odnosno više prihode od reciklaže iz kojih bi se finansiralo njihovo funkcionisanje, pored izdvajanja industrije.

“Zaključak studija je da bi uz adekvatnu primarnu selekciju i sa uvođenjem depozitnog sistema, Srbija uspela da dostigne ciljeve EU za gotovo sve materijale dok će kod plastike biti potrebni i dodatni napori. Za to je potreban dobro osmišljen, neprofitni DRS sistem, kojim bi upravljao centralni operater u vlasništvu industrije koja bi i finansirala sistem, a država bila zadužena za nadzor i postavljanje ciljeva. Zato smatramo da bi privreda trebalo da učestvuje u izradi podzakonskih akata, kao što je bila uključena u početak rada na pripremi izmena Zakona o ambalaži i ambalažnom otpadu”, kaže Slobodan Krstović, šef Jedinice za zaštitu životne sredine u NALED-u.

Teme