Soja (Glycine max (L.)) spada u familiju mahunarki i ubraja se u najstarije gajene biljne vrste na svetu. U toku proteklih decenija, soja je dobila sve veći značaj upravo zbog povoljnog hemijskog sastava zrna. U ljudskoj ishrani, proizvodi od soje predstavljaju najznačajniji izvor proteina. Soja se prvenstveno koristi u industriji stočne hrane, gde se postupkom prerade dobija sojina sačma, kvalitetno visokoproteinsko hranivo koje se koristi za ishranu domaćih životinja, pre svega svinja i živine, a koristi se i u oblasti govedarstva sa ciljem povećanja proizvodnje mleka i mesa.
Kod poljoprivrednih proizvođača, gajenje soje je popularno zbog sigurnih prinosa i stabilnih cena. Iz ovih razloga, očekuje se da se sve više poljoprivrednih proizvođača odluči da gaji soju u budućnosti.
Mnoga istraživanja pokazuju da u poslednjih 20 godina, skoro celokupno povećanje proizvodnje po hektaru ostvaruje se zahvaljujući stvaranju novih sorti i razvoju oplemenjivanja biljaka. Upotrebom sertifikovanog semena investira se u nauku i inovativnosti u poljoprivredi i povećava prinos po hektaru.
Jedna od glavnih prednosti soje, kao biljke, je upravo simbioza sa određenim sojevima bakterija u zemljištu- azotofiksatorima čime učestvuje u procesu fiksacije atmosferskog azota i na taj način obogaćuje zemljište na kome je posejana jer ostavlja u zemljištu 60-80 kg čistog azota. Kao takva, soja je odlična biljka predusev za mnoge ratarske kulture.
Zašto koristiti seme koje je dorađeno i tretirano u registrovanim doradnim centrima?
Povećanjem broja ljudske populacije na planeti sve je veći izazov kako proizvesti dovoljne količine hrane, a pritom odgovoriti na zadatak da hrana ima visok kvalitet. Poslednjih godina sve je teže stati na put biljnim patogenima, u koje spadaju insekti, gljive, nematode, korovi koji nanose sve veće štete i umanjuju prinos. Sve veći problem predstavlja i činjenica pojave rezistentnosti na prisutne aktivne materije pesticida, čime spisak rešenja u borbi protiv patogena postaje sve kraći.
Upravo iz ovih razloga, moramo voditi računa o svim tehnološkim dostignućima u poljoprivredi koja nam omogućavaju dobar i kvalitetan prinos, a kada govorimo o proizvodnji soje, jedno od takvih dostignuća je proces dorade semena čime dobijamo deklarisano seme koje može odgovoriti izazovima moderne poljoprivredne proizvodnje.
Setvom deklarisanog semenskog materijala obezbeđuje se ujednačen kvalitet i prinos po hektaru. Deklarisano seme mora da odgovori kvalitetu naznačenom na deklaraciji, mora biti upakovano u originalno pakovanje na način koji obezbeđuje očuvanje njegovog kvaliteta. Samim tim, imamo veću zaštitu samih korisnika kao i životne sredine.
Proizvođači u Srbiji seju ili sertifikovano seme ili „seme sa tavana“. Narodna izreka kaže “Što poseješ to ćeš i da požanješ”. Mane “setve semena sa tavana” jesu neujednačen i niži prinos za čak 10-30%, širenje korova, bolesti i štetočina, veća upotreba pesticida što iziskuje veće troškove, a ujedno i niži profit na kraju sezone.
Da bismo mogli da pričamo o soji visokog prinosa jedan od preduslova je da seme prođe proces kvalitetne dorade. U zemljištima u Srbiji nema dovoljno kvržičnih bakterija – azotofiksatora, koje žive u simbiozi sa sojom i pospešuju usvajanje atmosferskog azota kao i njegovo prevođenje u biljkama pristupačan oblik. Da bi se u našim uslovima ove bakterije nalazile na korenu i obavljale svoju funkciju, neophodno je da se seme soje pred setvu tretira Rizolom – jedinstvenim proizvodom koji je mikrobiološki testiran i odobren za inokulaciju semena soje. Primenom Rizola za soju, obezbeđuje se fiksacija azota i obrazovanje kvržica na korenu soje, čime se postiže optimalni i ujednačeni prinos u svim uslovima gajenja.
Na primeru jedne naše domaće kompanije kao što je Delta Agrar, koja je vlasnik brenda Selsem na čijem se razvoju radi već 50 godina, možete videti u praksi kako obezbediti visok i stabilan prinos setvom deklarisanog semena.
Dorada semena Selsem soje obavlja se u doradnom centru Delta Seme u Somboru, na važnom strateškom mestu na samoj granici sa Mađarskom na severu i Hrvatskom na zapadu, tako da je saradnja sa susednim regijama učestala i neminovna.
Već 15 godina kao rezultat primene najviših standarda, najmodernijih mašina i proverene tehnologije u doradnom centru Delta Seme u Somboru dobija se seme ujednačenog kvaliteta, koje poseduje propisanu klijavost, energiju klijanja i masu 1.000 zrna. U proces dorade ulazi samo seme koje je očišćeno od primesa, sa najboljih parcela. Proces dorade semena se odvija na dve odvojene linije za doradu semena.
Specifičnost dorade Selsem semenske soje ogleda se u sprovođenju inokulacije semena već u doradnom centru, što znatno olakšava rad na njivi i smanjuje vreme i troškove proizvođača. Na ovaj način, poljoprivredni proizvođači štede vreme i novac jer neće morati da sami tretiraju seme, a takođe smanjuju mogućnost pojave korova kao i bolesti soje od kojih su najznačajnije plamenjača, siva trulež i crna pegavost.
Dosta poljoprivrednih proizvođača ipak se odlučuje za opciju da sami tretiraju seme, ali na taj način sebi ne mogu dati potvrdu da je takav tretman pravovremeno odrađen kao i na pravi način. Upravo iz ovog razloga, proizvođačima se preporučuje da biraju seme koje je upakovano u vreće i koje ima deklaraciju od strane ovlašćenog proizvođača.
Na našem tržištu, prisutan je značajan broj proizvođača deklarisanog semena soje, ali ono što izdvaja ponudu Delta Agrara, odnosno brend Selsem su stabilnost, adaptibilnost, visok proizvodni potncijal, visok sadržaj ulja i proteina, registrovane sorte ultra kratke i kratke vegetacije namenjene redovnoj i postrnoj setvi soje.
Ponuda Delta Agrar Selsem soje pruža vam sve grupe zrenja koje se gaje u Srbiji, preko 13 sorti od kojih najnovija sorta Monsun, registrovana početkom 2022. godine, pripada I grupi zrenja. Ova sorta je izuzetno stabilna i vrlo adaptibilna u različitim agroekološkim uslovima gajenja. Odlikuje se braon dlačicama, visokim stablom, kratkim internodijama i velikim brojem etaža. Tolerantna na poleganje i važnije ekonomski značajne patogene soje.
Sorte Selsem soje odlikuju se visokim prinosom i u godinama koje nisu povoljne, o čemu svedoče rezultati iz 2021. godine gde je u Italiji ostvaren prinos od čak 5090 kg po hektaru za sortu Galeb. Poređenja radi, po izveštaju Republičkog zavoda za statistiku, očekivani prosek prinosa soje za Srbiju u 2021. je 2300 kg po hektaru. Sorta Galeb je kasna sorta I grupe zrenja, koja ima izuzetno visok prinos za svoju grupu zrenja, a takođe je i lider u humidnim uslovima gajenja, zbog čega je popularna u Italiji.
Odlične prinose od preko 5 t po hektaru dala je i sorta Maestral, koja pripada 000 grupi zrenja, koja je ultra rana sorta ali je dala prinose koji su u rangu sa kasnim grupama zrenja.
Pored odličnih prinosa iz Italije, Selsem soja postaje sve popularnija u zemljama u regionu, gde je zastupljena u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini, Slovačkoj, Mađarskoj, Rusiji, Grčkoj, Ukrajini, a sve je više zainteresovanih iz kupaca iz Austrije i Francuske.
Ukoliko vam treba savet, budite slobodni da pišete stručnom timu iz Delta Agrara na mejl selsemsoja@deltaagrar.rs
