Credit Agricole sajam poljoprivrede
Selo&Planina&Grad

SELO NA KLIK Digitalna pismenost je imperativ

Foto: Danijela Nišavić

Više od 80 predstavnica ženskih udruženja iz cele Srbije koje se bave poljoprivredom, seoskim turizmom, ali i drugim vrstama preduzetništva okupilo se na Konferenciji o digitalnoj pismenosti i samozapošljavanju žena u ruralnim područjima – “Selo na klik”. Svega 27,3% žena u ruralnim sredinama digitalno pismeno, a čak 88% žena u ruralnim sredinama ne poseduje kuću ili zemlju, što dodatno govori o njenom podređenom položaju, ukazano je na panel diskusiji “Digitalna pismenost – šansa za ekonomsko osnaživanje žena” u dijalogu sa predstavnicima državnih institucija. Učesnice konferencije poručile su da je digitalna pismenost imperativ i da u savremenom trenutku ne postoji šansa da se vodi poslovanje na savremenom tržištu bez digitalnih veština.


Malina Stanojević, predsednica udruženja žena “Sačuvajmo selo” iz Priboja poručila je da se Udruženje opredelilo da radi ono što je najkorisnije ženama i što će im najbrže koristiti – edukacijama žena na selu.

“Da bi žene mogle da prate sve šta se dešava na tržištu moraju da imaju osnovno – znanje. Kroz Udruženje napravile analizu da bi bolje shvatile šta je potrebno da znaju i koja su to savremena znanja. Prvi deo je odgovor na pitanje “Zašto?”, a sledeći “Kako?”. Kada su shvatile zašto trebaju obuke, onda se nadovezalo i kako će učiti. Imali smo obuku o digitalnom marketinškom znanju i zbog čega je ono neophodno. Kroz tri projekta završile su sve obuke od i-prodaje do osnova korišćenje svih platformi. Žene sada same znaju da zakažu koferenciju na ZOOM platformi i sve su samostalnije”, ukazala je Malina Stanojević.

Kako je ukazala Dževida Ninkov, direktorka Sektora za kredite i garancije Fonda za razvoj, sve državne institucije prate dešavanja u privredi i zajedno sa Ministarstvom privrede potenciraju značaj ženskog preduzetništva.

“Pokrenuli smo programe podrške ženskom ruralnom preduzetništvu, pratili smo šta ženama treba u praksi”, istakla je Ninkov.

Foto: Danijela Nišavić

Gordana Šokšić, vlasnica Biofarme iz sela Taraša kod Zrenjanina, život u gradu zamenila je životom u selu. Ova organska farma koja je već prepoznata po organskom krompiru do kupaca stiže i digitalnim kanalima. Digitalizacija je neophodna, ali ona zahteva i određena znanja, ukazala je i ona. Mlađi članovi porodice Šokšić su zaduženi za prisutnost Biofarme na druševnim mrežama, i to jeste jedan od značajnih načina za prodaju i kontakt sa kupcima.


“Velika je pomoć kada državne institucije daju bespovratna sredstva, do čak 80, 90% i mi konkurišemo i treba iskrostiti tu vrstu državne pomoći”, naglasila je Gordana Šokšić, vlasnica Biofarme iz sele Taraša kod Zrenjanina.

Međutim, prisutni su i institucionalni i zakonski okviri kada je reč o neophodnom uslovu za skoro sve konkurse i programe – da žena koja konkuriše za novac bude vlasnica poljoprivrednog gazdinstva, a što najčešće nije slučaj.

Milena Bićanin, viša savetnica u Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija, je na pitanje kako prevazići institucionalne i zakonske okvire kada je reč o neophodnom uslovu za gotovo sve konkurse i programe podrške preduzetnicama sa sela istakla je da bi se poboljšala trenutna situacija, neophodna je velika podrška i pritisak celog društva, vladinog i nevladinog sektora.

“Nisam optimista da će se brzo rešiti. Pored programa podrške za digitalno opismenjavanje žena na selu, MTT će se u narednom periodu do 2024. godine usmeriti na još jedan važan kapitalni projekat koji se tiče zajedničke izgradnje širokopojasne komunikacione infrastrukture u ruralnim predelima Srbije”, rekla je Milena Bićanin.

Ona je podsetila prisutne da je Ministarstvo pokrenulo tri projekta u cilju digitalnog opismenjavanja žena sa sela, putem kojih im je pružena edukacija o korišćenju kompijutera i mogućnostima koje pružaju društvene mreže i internet.

 “Sa digitalnim tehnologijama smo uvek u stanju permanentnog učenja. Veze i konekcije, koje postoje zahvaljujući digitalizaciji, između ljudi i institucija, daju mogućnosti da stvaramo, učimo, napredujemo i budemo kreativni u ostvarivanju svojih ciljeva i poslova”, napomenula je Bićanin.

Branislava Simanić, direktorka Sektora preduzetništva Privredne komore Srbije, je podsetila da sektor preduzetnistva Privredne komore Srbije intenzivno radi na ekonomskom osnaživanju žena.

“Smatram da je posebno značajno ekonomski osnaživati žene na selu i u ruralnim sredinama. Potrebno je intenzivnije raditi na digitalnom opismenjivanju žena. Upravo će jedna od aktivnosti Sekcije za žensko preduzetnistvo PKS u narednom periodu biti usmerena na promovisanje značaja digitalnog opismenjivanja i samozapošljavanja žena na selu. PKS intenzivno radi na podsticanju što većeg broja preduzetnica da digitalizuju svoje poslovne procese, jer na taj način njihovi biznisi mogu biti održivi i konkurentni na duži rok”, istakla je Branislava Simanić.


Primere dobre prakse predstavile su preduzetnice sa sela koje su prepoznale značaj digitalnih tehnologija za razvoj svog biznisa: Jelena Ružić, vlasnica onlajn prodavnice Ženska pijaca, koja okuplja devet ženskih poljoprivrednih gazdinstava i dve ženske preduzetničke radnje u internet prodaji iz Kolubarskog okruga, Ana Nikodijević, vlasnica prehrambrenog brenda Anine domaće zimnice iz opštine Topola i Jelena Todorović ispred seoskog turističkog kompleksa Malo selo Bojanići iz Čajetine.
One su opisale svoj put od toga kako su započele svoje biznise i da su sve u jednom momentu shvatile presudnu važnost digitalnih tehnologija kako bi unapredile svoje poslovanje. Pandemija Covid-19 virusa dokazala je koliko su moćno sredstvo digitalne tehnologije i društvene mreže za poboljšanje poslovanja, jer omogućavaju porast prodaje.
Organizator konferencije je udruženje građana Centar Spektar, uz podršku Ministarstva trgovine, turizma i telekomunikacija.
Prijatelji konferencije su: Sektor preduzetništva Privredne komore Srbije, kompanija Vitinka i portal putovanjaiturizam.com.

Teme