Autor: Vladimir Lojanica
Snebivaju se crni i sivi oblaci nad Zlakusom kod Užica, kao da nose suvo zlato, hoće-neće pustiti kišu. Valjalo bi sad ponovo na desetak dana pred početak berbe maline, priželjkuje Dragan Ostojić, da pljusne ponovo jedna dobra. Samo da se nebo ne preigra, zanese kao što ume, sve ga strah obuzeo, i ne prospe grad. Samo bi mu još on falio.
Kiša kakvoj se ponovo nada u poslednja dva meseca pala je samo dva puta i zato njegov zasad, i pored mnogo uloženog novca, truda, sistema za navodnjavanje, ne izgleda kako je želeo. Suša mu žestoko naškodila. Stanje se popravilo ovih dana. A sa sušom sadejstvuje hladan vetar koji dolinom Đetinje, kao u inat poljoprivrednicima, razgoni oblake prema Požegi. Kad bi barem na njegovim krilima, negde odozgo sa Drežničke gradine, stigao glas hladnjačara koliko će platiti ovogodišnji rod.
„Suša prošle godine, suša sada do pre neki dan, a proleće je bilo mrazovito“, objašnjava Ostojić šta se sve urotilo protiv malinara.
Sa svojih 40 ari na dve parcele, na kojima zaperke čupaju tri radnice, prošle godine ubrao je sedam tona. Ovog leta ubraće ne više od pet i to pod uslovom da vremenske prilike budu idealne. Dakle, bez grada, vrućeg vetra, visokih temperatura, sa smenom sunca i kiše, nikako ne obilne koja zna da „podavi“ korenje.
Domaćin iz Zlakuse je imao duplo više pod malinom. Sve do pre par godina. Razočaran niskom otkupnom cenom, odnosom prema seljaku, umoran od protesta, povika, blokada puteva, „borbe protiv lopova“, lažnih obećanja, jedno jutro je samo ustao i dohvatio kosu. Zamah po zamah, do te mere mu je bilo dozlogrdilo, prepolovio je zasad.
„Kajem li se zbog prošlogodišnje cene što sam posekao 40 ari? Nimalo! Razmišljam šta ću i sa ovim što je ostalo, za čije babe zdravlje. To je bilo samo prividno dobra cena. Malina je 2016. plaćena 240 dinara, ali te pare su više vredele nego 400 dinara koliko smo dobili lani“, priča Dragan Ostojić.
Njegove kolege računica je dovela do podatka da će proizvodnja jednog kilograma „crvenog zlata“ tekuće godine koštati 370-380 dinara. Dragan se ovim ne bavi. Svede račun tek kad sve naplati, pa od toga oduzme uloženo. Takva matematika dovela ga je do zaključka da malinar u jednoj deceniji može samo dva ili tri puta da ostvari profit. Ostalih godina je ili u minusu ili na nuli.
Šta će nastupajućeg leta stajati iza razlike dva broja – Bog sveti zna. Pitaju se vremenske temperature i hladnjačari koji se za sada ne oglašavaju o ceni. Ono što Dragan zna je da će svaka ispod 600 dinara ostaviti seljaka bez zarade.
„Poskupela je nafta, hemija otišla od 100 do 300 posto, đubrivo tri puta. I radna snaga je skuplja nego ranije, za dnevnicu traži četiri-pet hiljada. Dok sam imao duplo veći malinjak angažovao sam po 15 berača, a sada šest-sedam. Za one sa strane treba obezbediti konak i hranu, onim lokalnim treba organizovati prevoz, a to sve košta“, kaže Ostojić.
Mnogo je neupućenih koji pod malinarstvo podvode samo onaj mesec i po proveden u berbi. Malilnar, diže glas Ostojić, u zasadu provede najlepši deo godine, u njemu je od marta, kada počinje sezona vezivanja, do avgusta, kada se završava berba. I zato on potencira na uloženi rad kao važnu stavku u troškovniku proizvodnje, a koju ne razumeju oni koji se groze bunta malinara.
Dragan Ostojić je u užičkom kraju mnogo poznatiji kao trubač. Sa svojim orkestrom prošao je Srbiju uzduž i popreko, ali video i Francusku, Nemačku, Austriju, Švajcarsku. U tamošnjim marketima zaticao je srpsku malinu po ceni od 30 evra za kilogram i pred rafovima se pitao ko „skine kajmak“ sa onih 26-27 evra razlike u odnosu na otkupnu cenu.
„Hladnjačari su preko naše muke i grbače stvorili imperije. Zvaničan je podatak da su prošle godine, zbog manjka maline, ostali dužni 20.000 tona, ali i dalje uporno ćute po pitanju otkupne cene. Za sada se oglašavaju lideri pojedinih malinarskih udruženja koji, ne znam po kom osnovu, spominju cenu od 600 do 800 dinara, pre izbora se pričalo i da će biti hiljadu. To je samo spisak lepih želja, račun bez krčmara“, priča Dragan i gleda u nebo.
A ono nagomilalo još oblaka, ali pod njima kao da je nešto začepilo. Crn oblak kao crn dinar, ote se se Ostojiću, ne samo malinarski, nego uopšte seljački.
Nema malinjaka za poljoprivredu berićentoj Zlakusi kao što ih je bilo nekada. U poslednjih deset godina, prebraja Ostojić, površine kroz koje su se leti rumili plodovi su prepolovljene. Na sve to, značajan deo zasada koji nisu posečeni se loše obrađuje. Narod se vodi logikom – „neću puno da ulažem, pa ako bude – bude“. Zapravo, stariji narod.
„Mladi su odavno digli ruke od ovog posla, našli su druge, isplativije. Sve ide ka tome da će se maline ubuduće saditi na površinama koje jedna porodica može sama da ubere, sve do nekog trenutka kada će se svi dohvatiti kose kao ja pre neku godinu“, nije optimista naš sagovornik.
Dobro je, nebo se konačno umilostivilo i pustilo kišu. Koji tren ranije stao je hladan vetar. Đavo ga odneo, nije proneo glas hladnjačara koliko će platiti ovogodišnji rod.
