Od maja do oktobra potražnja za sezonskim radnicima je velika, a u toku su i berbe malina kao jedan od najtraženijih poslova u poljoprivredi tokom leta. Poslednje tri godine, poslodavci više ne moraju da brinu o dugim i komplikovanim procesima prijave radnika, jer im je na raspolaganju elektronska platforma, putem koje zaposlene mogu prijaviti u samo par klikova. Na ovaj način, veću zaštitu dobijaju i sami radnici, ostvarivanjem svojih prava iz socijalnog i zdravstvenog osiguranja u slučaju povreda na radu.
Više od 61.000 sezonaca u poljoprivredi evidentirano je od početka 2019. u elektronskom sistemu za pojednostavljenu prijavu. Do danas sistem je najviše zaživeo u Vojvodini – Novi Sad je na prvom mestu sa više od 60 aktivnih poslodavaca, a slede Sombor i Subotica, prema evidenciji sa portala sezonskiradnici.gov.rs.
Raste broj prijavljenih sezonaca
NALED-ova analiza prve tri godine reforme u ovoj oblasti pokazuje da broj prijavljenih sezonaca iz godine u godinu raste. Tokom 2019. bilo je evidentirano 28.407 radnika, sledeće 32.906, a prošle godine 38.501 radnik odnosno 48% sezonaca, koliko zvanična statistika procenjuje da ih ima u Srbiji. Kada se to uporedi sa 2018. kada je ugovor imalo tek nešto više od 3.500 radnika odnosno oko 5%, evidentno je da je nova procedura pomogla suzbijanju rada na crno u ovoj oblasti.
Međutim, u odnosu na Vojvodinu, onlajn registraciju sezonaca u poljoprivredi, poslodavci iz drugih krajeva Srbije koriste primetno manje, a razlozi najčešće leže u nedovoljnoj informisanosti i poznavanju benefita koje obe strane imaju.
„Osim što je olakšao proces prijave poslodavcima, ovaj zakon je puno pomogao i radnicima, jer im je dao veća prava nego što imaju po ugovoru o privremenim i povremenim poslovima. To je pre svega zadržavanje prava na socijalna davanja ili porodičnu penziju, a s obzirom na to da su mnogi sezonski radnici korisnici tih primanja, i sami su tražili da ne budu prijavljeni kako ih ne bi izgubili. Primanje ovih naknada se ne obustavlja tokom angažmana na sezonskim poslovima u poljoprivredi putem portala, a radnici se ne brišu sa evidencija nezaposlenih“, kaže Isidora Šmigić, specijalistkinja za regulatornu reformu u NALED-u.
Predlog Upravi za agrarna plaćanja
Prema njenim rečima, na info danima koji su tokom proleća održani sa korisnicima sistema u Novom Sadu, Nišu i Čačku, otvorilo se i pitanje mogućnosti, ali i potrebe da lokalni centri za socijalni rad i filijale nacionalne službe za zapošljavanje budu adekvatnije informisani o pravima koja sezonski radnici stiču prijavljenim angažovanjem putem portala.
„Jedan od češćih predloga poslodavaca na info sesijama bila je mogućnost uračunavanja angažmana sezonaca kao osnov prilikom apliciranja za subvencije u poljoprivredi. Predlog je upućen Upravi za agrarna plaćanja i prijava angažovanja putem portala trebalo bi da postane dokaz o legalnom angažovanju, kao dodatnom kriterijumu koji bi mogao biti uračunat prilikom subvencionisanja“, ističe Šmigić.
Analiza podataka portala sezonskiradnici.gov.rs pokazuje da su elektronsku prijavu sezonskih radnika koristila ukupno 583 poslodavca u poslednje tri godine, a za radnike koje su angažovali, u budžet su uplatili 895 miliona dinara na ime poreza i doprinosa. Opterećenje poslodavaca ove godine iznosi oko 380 dinara po danu angažmana za jednog radnika.
Koliko je reforma angažovanja sezonskih radnika u poljoprivredi bila uspešna, govori u prilog činjenica da su sredinom aprila predstavnici državnih institucija Severne Makedonije dolazili u Srbiju, kako bi dobra rešenja preneli u svoje zakonodavstvo. Predstavnici Ministarstva poljoprivede, Ministarstva rada, Zavoda za zapošljavanje i ostalih relevantnih resora imali su priliku da se, tokom posete, iz prve ruke informišu o načinu na koji je sistem uspostavljen u Srbiji, sa kakvim preprekama su se suočavale institucije, ali i o praćenju implementacije sistema.
