Ratarstvo

Umanjenje prinosa kukuruza, soje i suncokreta zbog visokih temperatura tokom jula i avgusta, pšenica solidna

Foto: Danijela Nišavić

Agroekonomski analitičar Žarko Galetin rekao je da Srbija ima velike potencijale i značajne resurse u primarnoj poljoprivrednoj proizvodnji, za razliku od stočarstva, što, kako je naveo, znači da velika suša koja je na nivou elementarne nepogode nije ugrozila domaće bilanse, prenosi RTS.


“Sve prognoze idu prema tome da ćemo mi te neke bazične, osnovne, esencijalne poljoprivredne proizvode, mislimo pre svega tu na žitarice, pšenica, kukuruz, uljarice, suncokret i soja, imati dovoljno i da će se zadovoljiti domaći bilansi. Kod pšenice smo već sasvim sigurni da su ti bilansi zadovoljeni”, rekao je Galetin.
Dodao je da je pšenica požnjevena još pre mesec i po dana i da je prinos pšenice relativno solidan – 3,2 miliona tona u ukupnom potencijalu, ali da će kukuruz, soja i suncokret podneti značajne štete i umanjenja prinosa zbog visokih temperatura tokom jula i avgusta.
Govoreći o suši, Galetin je rekao da je u poslednjih 10 godina bilo sedam sušnih godina, a da je ove godine suša bila ekstremna, a rekao je da bi odgovornost trebalo podeliti između svih aktera – države, proizvođača i struke.
“Država mora ozbiljno da se pozabavi, da pretrese svoju agrarnu politiku, upodobi je sa novim okolnostima koje je donela ova globalna promena klime, da poveća davanja po hektaru, da relaksira naše poljoprivredne proizvođače u tom tržišnom smislu kako bi mogli da uđu sa velikom izvesnošću u poljoprivrednu proizvodnju”, naveo je Galetin.
Dodao je da proizvođači nose deo odgovornosti, u smislu pune primene agrotehnike, ali i podsetio da postoji i osiguranje useva i da bi proizvođači trebalo da razmisle o tome, pošto se već godinama suočavamo sa sušom, a da bi struka trebalo da prilagodi sorte i hibride uslovima velike suše.
“Kukuruz i pšenica teško podnose te uslove. Od uljarica, suncokret je taj koji je najotporniji, koji relativno lako podnosi. Mi ćemo i ove godine imati značajan podbačaj kod svih, pa i kod suncokreta, ali nešto manji nego što je kod kukuruza i soje”, naveo je Galetin.
Objasnio je da se vidi da suncokret svake godine zauzima sve više površina u setvenoj strukturi, jer su proizvođači konstatovali da je otporan.
Srbija, kako je naveo Galetin, izvozi žitarice u vrednosti od 900 miliona evra, ali da su samo kukuruz i pšenica u vrednosti od 700 miliona evra ukupnog izvoza.
“Inače, sama poljoprivreda nam je prošle godine odbacila 1,8 milijardi suficita u spoljnotrgovinskoj razmeni. Kukuruz je apsolutni izvozni lider bio, ove godine neće biti. Ove godine ćemo se suočiti prvi put sa jednom situacijom gde ćemo imati više pšenice u izvozu nego kukuruza, što se odavno nije desilo“, naveo je Galetin.
Napomenuo je da bi podbačaj kukuruza u finansijskom smislu trebalo da iznosi do 250 miliona evra.
Govoreći o rekama koje su presušile, Žarko Galetin je naveo da definitivno delimo sudbinu globalne promene klime i da nama priroda vraća nemare i bahat odnos prema njoj, a da su zbog elementarne nepogode, ali i i rata u Ukrajini, povećane cene transporta.
Ocenio je da je kiša koja pada zakasnila i da baš ništa neće pomoći usevima.
“Važno je da kiša padne, ali je mnogo važniji taj raspored padavina – i teritorijalni, a i vremenski. Da se takva količina padavina rasporedi tokom čitavog meseca, a ne da u jednom danu padne, pa da vam napravi probleme, zaguši kanalizacije”, rekao je Galetin.
Govoreći o tovarima koji su krenuli iz ukrajinskih luka, Galetin je istakao da će to svakako smiriti i psihološki uticati na svetsko tržište hrane i smiriti cene, navodi RTS.

Teme