Autor: SEEDEV
U poslednjih 11 godina cena pšenice se kretala od 145 dolara po toni do 417 dolara. Ceo period se može podeliti u dve faze prema oscilacijama cena tokom godine. Period sa mirnim cenama koji je trajao od žetve 2015. do žetve 2021. godine. U periodu od sedam godina razlika između najniže i najviše cene je bila oko 8 dinara po kilogramu.
Periodi sa turbulentnim cenama koji su trajali od žetve 2010. do žetve 2015. i od žetve 2021. godine, koji još uvek traje. U prvom periodu za 5 godina maksimalna oscilacija u ceni je bila 25 dinar po kilogramu, čemu je dosta doprinela kursna razlika. U drugom periodu turbulentnih cena maksimalna razlika u ceni je bila 20 dinara ali u mnogo kraćem vremenskom interval, za nepune 2 godine, nego u prvom periodu.
• Turbulentni period se karakteriše većim oscilacijama ali većom verovatnoćom za gubitkom
• Verovatno je da će se u ovoj krizi svetskih cena pratiti logika iz perioda Svetske ekonomske krize da se cena nikada više spuštati na nivo pre krize i da će biti potrebno barem tri godine da se ona stabilizuje i vreti u mirno stanje
Tokom 11 godina…
• U dve godine cena se smanjila u periodu skladištenja, dok u 4 godine povećanje nije bilo više od 10% i za 9 godina povećanje je bilo značajno (preko 10%)
• U 5 godina rast je preko 30%, od čega u 2 godine preko 50% i jednu godinu rast je bio 93%
• Prosečan rast od jula do januara iznosio je 21%, a od januara do maja 1%.
• U periodu januar – maj cena je porasla 9 puta i smanjena 6 puta
Prinosi smanjuju svoju varijabilnost i povećava se razlika između Vojvodine i Centralne Srbije
• Sušne godine u slučaju pšenice nije bilo odavno, pošto se vegetacija završi pre nego sušni periodi počnu
Perspektive izvoza
Srbija ima pšenice za izvoz ali se ne tržišnim merama uvodi nepoverenje, ne transparentnost i nesigurnost. Očekivanja su da će uslediti još zabrana izvoza.
• Izvozna cena je dostigla najviši nivo u poslednjih 9 godina, uzroci su nedostatak pšenice na svetskom tržištu pre svega uzrokovan manjom proizvodnjom kod velikih proizvođača i pravljenjem zaliha od strane država.
• Trgovina na domaćem tržištu je minimalna, u izvozu takođe. Svi čekaju. Izvoznicima problem predstavlja i gubitak poverenja internacionalnih partnera zbog nesigurnosti izvoza iz Srbije
• Ipak očekivanja su da će čekanje da prestane i da će pšenica i brašno početi da se intenzivno izvozi, što će u jednom momentu ugroziti domaće bilanse. Kada će se to desiti zavisi od prohodnosti Dunava, namere izvoznika i količine pšenice i brašna na zalihama. Imajući prethodna iskustva očekivanja su da će se zabrana izvoza doneti kada zalihe budu na oko 3 meseca potrošnje do dolaska novog roda.
