Povećani troškovi zaduživanja u regionu, kao i kontrola cena hrane i energenata, povećali su pritisak na javni dug i troškove njegovog servisiranja. Na Zapadnom Balkanu se predviđa rast proizvodnje od tri odsto u 2022. godini, što je najsporiji tempo među podregionima ECA, van Istočne Evrope, i nešto slabiji od potencijalnog rasta, uprkos snažnom izvozu i turizmu, navodi se u saopštenju Svetske banke o ekonomskim podacima i izgledima za Evropu i centralnu Aziju. Kako se ističe, Svetska banka očekuje za ovu godinu za Srbiju rast privrede od 3,2 odsto.
Efekat prelivanja…
„U 2022. godini očekuje se rast u Albaniji od 3,2 odsto, Bosni i Hercegovini od dva odsto, Kosovu od 3,1 odsto, Crnoj Gori od 6,9 odsto i Severnoj Makedoniji od 2,1 odsto. Projektovano je da će se rast zadržati u okvirima proseka od 2,9 odsto u predviđenom vremenskom okviru, pošto reforme vezane za pristupanje EU i ulaganja ublažavaju negativne uticaje koje nameću više cene energenata i hrane, poremećaji u trgovini i investicionim tokovima i efekat prelivanja usporavanja aktivnosti evrozone“, navodi se u saopštenju.
Prekid dotoka prirodnog gasa u region, kako se ističe, koji se oslanja na Rusiju za 67 odsto svog uvoza prirodnog gasa, povećao je cene energenata i pojačao pritiske za veće subvencije za električnu energiju (Albanija, Severna Makedonija i Kosovo).
Prognoze Svetske banke za 2023. godinu pokazuju da se očekuju sledeće stope rasta: u Srbiji 2,7 odsto, Crnoj Gori 3,4 odsto, Severnoj Makedoniji 2,7 odsto, Albaniji 2,3 odsto, BiH 2,8 odsto i Kosovu 3,7 odsto.
„Pooštravanje globalnih uslova finansiranja ograničilo je dostupnost eksternog finansiranja u regionu. Povećani troškovi zaduživanja, kao i kontrola cena hrane i energenata, u BiH i Srbiji, povećali su pritisak na javni dug i troškove njegovog servisiranja, koji su već naglo porasli nakon vanredne podrške vlade u vezi sa pandemijom 2020. godine“, istaknuto je u saopštenju Svetske banke.
Ni 2023. nije mnogo bolja
Inače, Svetska banka generalno predviđa se da će se ekonomska aktivnost u ekonomijama rastućih i zemalja u razvoju u regionu Evrope i centralne Azije smanjiti za 0,2 odsto u 2022. godini, odražavajući negativan efekat prelivanja izazvan ratom, a rast će se jedva oporaviti 2023. godine, uz povećanje BDP-a na 0,3 odsto.
„Projekcije rasta za 2023. godinu smanjene su za većinu zemalja u regionu pošto je svaka zemlja pogođena poremećajima u lancima snabdevanja, slabljenjem izgleda za rast u evrozoni, restriktivnijom monetarnom politikom od očekivane i ozbiljnim šokovima na robnim tržištima, kao i velikom neizvesnošću izazvanom ratom“, ističe se u saopštenju.
Prognoza je takođe zasnovana na umerenijim cenama roba (ali zadržavanju na visokom nivou), kao i na globalnom okruženju koje karakterišu restriktivniji globalni uslovi finansiranja, ublažavanje spoljne tražnje i popuštanje „uskih grla“ u lancu snabdevanja. Ako rat eskalira tako da ruski izvoz energije bude dodatno poremećen, regionalna proizvodnja mogla bi biti daleko slabija. Dugotrajni rat će verovatno dodatno povećati nesigurnost i fragmentirati trgovinskuu i investicionu integraciju regiona.
